Ekonomski uspon Vijetnama 2001-2019

Вијетнам је 2018. завршио на 20. месту према вредности робног извоза у износу од 234,9 милијарди евра. Вијетнам је тако претекао Саудијску Арабију, Пољску, Аустралију и још десетине земаља, након 2001. године. У тој давној години имао је три пута мању вредност извоза од Индије, 5,5 пута мању од Швајцарске и 8,2 пута мању од Тајвана, кинеског, а већ у овој или у 2020. години имаће већу вредност од њих.

Вијетнам је повећао вредност робног извоза 14 пута након 2001. и 5,5 пута након 2008. и ово је најбржи раст у свету, ако искључимо минијатурне земље са ниском основицом. Србија је повећала извоз 8,4 пута и 2,2 пута и по овим показатељима је у светском врху, али управо као земља са изузетно ниском основицом у почетној години посматрања, а која је била последица потпуне економске изолације током 90-тих година и НАТО агресије 1999.

Заједничко Вијетнаму и Србији је то да су обе државе биле бомбардоване од Американаца и у економској изолацији.

Вијетнам је имао просечну годишњу стопу раста БДП-а од 6,6% и просечну стопу раста потрошачких цена од 5,9%. Раст цена је био изузетно нестабилан – од дефлације почетком 2000-тих до 23,1% у 2008, да би, као и Србија, имао ниске стопе инфлације након 2014.

Приложена су четири графикона одабраних показатеља Вијетнама и Србије, а да би се виделе сличности и разлике.

Раст БДП-а обе земље био је готово идентичан до 2008, да би Вијетнам наставио раст до данас, док је Србија након те године ушла у дугорочну стагнацију и благи раст последњих година. За 19 претходних година БДП Вијетнама повећан је 3,3 пута а Србије мало мање од 2 пута.

Релативно оптерећење јавним дугом представља, уз стопу штедње, кључну разлику ове две земље: Србија је у трећи миленијум ушла са наслеђеним дугом већим од 200% БДП-а, док је Вијетнам имао дуг који је учествовао са 31,4% у БДП-у. У 2017. су обе земље имале готово идентичан релативан однос (Србија 58,7% а Вијетнам 58,2%), да би се у 2019 очекивало (ММФ) да српски падне на 50,9% а вијетнамски буде на 57,4% БДП-а.

Другу кључну разлику представља релативни удео штедње у БДП-у: он се у Вијетнаму креће у распону између 28% и 34% БДП-а, док је у Србији веома осцилирао, од минималних 6% у 2008, до највећих 21,3% у 2001. ММФ очекује да ће стопа штедње у Србији достићи 18,1% БДП-а у 2019, што ће бити највећа стопа након 2001.

Попут раста БДП-а, до 2008. постоји слично кретање салда текућег рачуна у Вијетнаму и Србији – дефицит се до те године нагло повећавао. Након те године Србија је смањила дефицит текућег рачуна док је Вијетнам у 2011. прешао у суфицит текућег рачуна те је смањио ризик од валутне кризе или кризе јавног дуга.

Централна банка Вијетнама спроводи монетарну политику на проактиван и флексибилан начин, у блиској сарадњи са фискалном политиком ради контроле инфлације, стабилизације макроекономије, подршке економском расту на разумном нивоу и осигурању ликвидности кредитних институција. Флексибилно управља каматом и валутним курсом у складу са макроекономским и монетарним кретањима, посебно инфлацијом, осигурава вредност вијетнамског донга, и спречава доларизацију и „златоизацију“ (линк).

Економски раст Вијетнама последица је селидбе радно-интензивних активности из Кине у друге, мање развијене многољудне азијске земље. Србија је у демографском слому те не може да крене у овај развојни процес селидбом економских активности из Немачке и Турске, као новог блиског економског центра.

Број становника Вијетнама повећан је са 77,6 милиона у 2000 на 95,5 милиона у 2019, док је у истом периоду број становника Србије смањен са 7,5 милиона на мало мање од 7 милиона у 2019.

БДП по становнику Вијетнама је у 2000. био на 33,6% БДП-а Србије да би у 2019. достигао 43,4%. Укупан БДП по куповној снази Вијетнама био је 3,5 пута већи од српског у 2000, док ће у 2019. он бити већи 6 пута.

Релативно нижи ниво развијеност Вијетнама (и последично ниже зараде) уз апсолутно 6 пута већу економију утицаће да ова земља и даље буде магнет за радно-интензивне и извозно-оријентисане производне процесе.