Udeo Kine u svetskom robnom uvozu 2001-2018

Кина је повећала робни увоз са 271,6 милијарди евра у 2001. на 769,8 милијарди у 2008. и на 1.807,8 милијарди евра у 2018. години. Њен удео у светском робном увозу повећан је са 3,9% у 2001 на 6,9% у 2008. и 10,9% у 2018. Кина је прво повећала покривеност увоза извозом са 109,3% у 2001 на 126,3% у 2008, да би затим смањила на 116,8% у 2018. Ипак, суфицит у робној размени је повећан са 25,1 милијарди евра у 2001 на 202,6 милијарди у 2008 и 304,2 милијарде у 2018.

Кина је повећала увоз хране (ХС 01-24) са 10,9 милијарди евра у 2001. на 34,3 милијарде у 2008. и на 107 милијарди евра у 2018. Њен удео у светском увозу хране повећан је са 2% на 4,2% и 7,9%, респективно.

Када поделимо светски увоз на групе производа где је удео Кине већи или мањи од 10% добијамо прилично уједначене вредности: Кина учествује са преко 10% код 25 група производа где је вредност увоза 7.900 милијарди евра, а удео у светском 47,6%, док је удео Кине 16,5% (вредност увоза 1.303 милијарде евра). Са друге стране, код 75 група производа, чија је збирна вредност увоза 8.697 милијарди евра (52,4% укупног светског) увоз Кине вреди 505 милијарди евра и учествује са 5,8% у укупном светском увозу.

Највећи удео у светском увозу Кина има код руда – 54,6%. Колико су берзанске цене постале осетљиве у односу на економска кретања у Кини говоре чињенице да она учествује са 28,9% у укупном светском увозу бакра, 18,3% у увозу никла, 12,2% цинка, 19,4% коже, 29% вуне…

Утицај Кине на формирање цена енергената, нафте, гаса и угља, последица је раста удела њеног увоза са 2,8% у 2001. на 5,8% у 2008. и 13,3% у 2018.

У табели је приложено 20 група производа са највећим вредностима у светском увозу, а које заједно објашњавају 78,3% од укупног светског увоза. Од 97 група производа двоцифрене царинске класификације Кина је повећала удео у светском увозу, између 2008. и 2018. код 84 група док је код 13 смањила.