Svetski izvoz obuće

Саопштење Евростата о увозу одеће (линк) по коме ЕУ највише увози из Кине (27 милијарди евра), Бенгладеша (16) и Турске (10) мотивисало ме је да проверим промене у светској матрици производње радно-интензивних производа. Источна Европа и Кина су у почетној фази интеграције у међународну поделу рада ниским зарадама привлачиле производњу радно-интензивних процеса. Источна Европа је постепено прелазила са ниских технологија на производе средњих и високих технологија док је Кина, до кризе из 2008, преузела на себе између 30% и 40% светског извоза готово свих радно-интензивних производа. Раст зарада у Кини, које су удвостручене у претходних 10 година, утицао је на њено смањивање конкурентности и сељење радно-интензивних процеса у друге, сиромашније, земље у Азији. Стога је извоз Бенгладеша у ЕУ вредан 16 милијарди евра новост и за неког ко прати светску трговину четврт века, што је мој случај.

Одећа је разврстана у неколико двоцифрених царинских шифара док је обућа само у једној (ХС 64), па смо овом провером хтели да видимо шта се догодило у једном од сегмената трговине радно-интензивним производима.

Србија је била искључена из процеса селидбе радно-интензивне производње у Источну Европу, крајем прошлог века, а данас је она у демографском слому, тако да и при веома конкурентним, ниским зарадама, нема довољно радне снаге како би привукла озбиљнију производњу у радно интензивне делатности. Турска постаје такав економски центар за Европу јер са 82 милиона становника и са растом броја младих може да настави да повећава производњу и извоз.

Светски извоз обуће повећан је са 62,7 милијарди евра у 2008 на 127,1 милијарди евра у 2018. Раст је износио 102,8%. Кина је повећала извоз са 20,1 на 39,9 милиона евра са стопом раста од 97,6% те је смањила удео са 32,2% на 31,4%.

Интересантно је да је Немачка повећала извоз чак за 174,7%, у односу на раст извоза Италије од само 33,3%, па изгледа да се остварује очекивање да ће наступити инверзија у међународној подели рада: да ће Европа производити за кинеско тржиште као што су Кинези производили за европско.

У приложеној табели маркирани су: Вијетнам, Индонезија, Камбоџа и Бенгладеш као земље са изузетно брзом расту извоза, а које спадају у многољудне азијске земље са ниским просечним зарадама.

Србија је на 36 месту у свету са извозом вредним 306 милиона евра у 2018. Она је повећала извоз за 86,6%, али је смањила удео у светском извозу са 0,262% на 0,241%. Готово идентичан релативан пораст имала је и Хрватска (+85,6%). Већу стопу раста имале су Албанија Мађарска и БиХ а мању Румунија и Босна и Херцеговина.

Турска је била тек на 23. месту са 751 милиона евра па ће депрецијација њене валуте утицати као снажан подстицај да се њен раст извоза обуће у овој и у наредним годинама повећа.

Русија је повећала извоз одеће 9,6 пута, са 20 на 196 милиона евра, и ово је повољан индикатор њене диверсификације извоза.