Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Po okruzima i opštinama
Intuitivno očekivanje, pre obračuna podataka, bilo mi je da je najveći udeo zaposlenih u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju u ukupnom broju zaposlenih u Beogradu i u malim siromašnim opštinama. U Beogradu zato što je centar ovih aktivnosti (kao i Novi Sad), a u manjim opštinama zato što osim ove zaposlenosti nemaju razvijen privatan sektor.
Podaci su me razuverili po pitanju Beograda, ali su potvrdili očekivanje kod manjih opština.
Beograd ima najviše zaposlenih u ovim oblastima, kako u apsolutnom broju, tako i po stanovniku. Beograd takođe ima i najveću stopu zaposlenosti tako da je ova visoka zaposlenost u drugim oblastima zapravo učinila najmanjim, nakon Kolubarske oblasti, udeo zaposlenosti u izabranim oblastima u ukupnoj.
Tabela ispod predstavlja rangiranje po oblastima i okruzima po opadajućem udelu zaposlenih u ove tri delatnosti u ukupnoj zaposlenosti.
Podaci se odnose na stanje 31.3.2011. godine.
Cini mi se da ovi podaci nisu najtacniji. Da li su u ove cifre usli zaposleni u ustanovama? Trebalo bi, jer se oni, ako se ne varam, nalaze u stavci drzavna uprava, ali ako su usli, onda je broj zaposlenih sigurno veci. U svakom slucaju, plate u muzejima, pozoristima, galerijama, domovima kulture, kulturnim centrima, SOFK-ama i slicno, se takodje stoprocentno finansiraju iz budzeta. Ogroman broj zaposlenih radi u decijim vrticima i slicnim ustanovama, koji se 99 posto finansiraju iz budzeta. Na sve ovo sto odavno postoji, treba dodati novu „europsku“ modu otvaranja raznih agencija po gradovima i zaposljavanje partijskih ljudi, a plate su takodje iz budzeta.
Inace, ako na ove cifre dodamo zaposlene u javnim republickim i gradskim preduzecima, dolazimo do cudovisne cifre zaposlenih u „drzavnoj sluzbi“. Ukupan broj zapolenih kod drzave na ovaj ili onaj nacin sigurno prelazi milion.
Strahovita redistribucija zarade za koju postoji samo jedan tacan naziv – besomucna pljacka.
Zastrasujuce zvuci podatak da u mnogim gradovima u industriji radi 3-4.000 radnika, a u javnom i drzavnom sektoru 8-10.000. Da ti zaposleni u industriji makar rade u visokoindustrijalizovanim firmama, pa ni po jada…
A ako znamo da su plate kod drzave duplo vece, onda je cela ova prica jos mracnija.
Da budem posten, ja skoro i da ne poznajem nekoga ko radi u nekoj fabrici. Sve koji poznajem su ili penzioneri ili drzavni sluzbenici ili nezaposleni.. Nesto malo radi u privatnim trgovinama i uslugama, ali svakog dana ostaju bez posla i to bi bilo to… Evo, stvarno se trudim da se setim nekoga ko radi u bilo kakvoj proizvodnji i skoro da nikoga ne mogu da se setim.
Pa koliko zaposlise poljopivrednih savetnika ovih dana? Da li to bi 1.200 komata? Evo ga jedan sad na tv-u, kaze da je radio kao novinar i da mu je buduca plata od 40.000 dinara ogromna…
Nemam podatke o javnim i svim drugim preduzecima kako bi statistika bila savrsena. Ovde nisu ni podaci o vojsci i policiji a oni dodaju oko 80 hiljada.
Kupi sutrasnje Novosti za deo podataka.
A hvala na ideji, iduce nedelje ce biti odnos preradjivacke i ove tri oblasti.
Pozdrav