Proizvodnja, izvoz pšenice i brašna

Suša je ugrozila oko 200.000 hektara  pšenicom roda koji se očekuje ove godine.  Od žetve 2018. godine pa do poečtka aprila 2019. godine iz Srbije je izvezeno ukupno 843.543 tone pšenice. U istom perio izvezeno je i 120.726 tona brašna. Srbiji je godišnje za ishranu  potrebno 1.200.000 tona pšenice, za ishranu stoke oko 200.000 tona i za semensku pšenicu oko 150.000 tona

Branislav Gulan

Bilans pšenice za ekonomsku 2018/19 godinu sačinjen je na osnovu zvaničnih statističkih podataka o proizvodnji pšenice roda 2018. godine i  podataka koji se odnose na mesečni izvoz pšenice i brašna iz Srbije.  Sve ostale kategorije koje sadrže predmetni bilans procenjene su na osnovu višegodišnjeg iskustva. Uvek se govori o izvozo od žetve, ovaj put jula 2018. godine pa do početka aprila 2019. godine, kaže Zdravko Šajatović, direktor ,,Žitounije’’ u Novom Sadu. Prema podacima RZS u 2018. godini iz Srbije je izvezeno pšenice u vrednosti od 196 miliona dolara.

 

Prema raspoloživim podacima  (izvor podataka “Žita Srbije“ odnosno Uprava carina) objavljujemo podatke o izvozu  pšenice i brašna u periodu JUL 2018.-MART 2019. godine:

 

IZVOZ PŠENICE roda 2018.godine

 

l  PŠENICA – izvoz roda 2018. godine (jul-mart 2019) ……………………..843.543 tona

 

■      JUL ………………………………………………………………… 197.812 tone

■      AVGUST……………………………………………………………  208.854 tona

■      SEPTEMBAR………………………………………………………  139.982 tona

■      OKTOBAR………………………………………………………….   90.886 tona

■      NOVEMBAR………………………………………………………..   50.741 tona

■      DECEMBAR………………………………………………………..   46.347 tona

■      JANUAR…………………………………………………………….  30.414 tona

■      FEBRUAR…………………………………………………………..  30.801 tona

■      MART………………………………………………………………    47.706 tona

■      APRIL………………………………………………………………

■      MAJ…………………………………………………………………

■      JUN…………………………………………………………………

IZVOZ BRAŠNA od pšenice roda 2018.godine:

 

 

l  BRAŠNO od pšen.roda 2018. godine – izvoz (jul-mart 2019)…………………120.726 tona

 

■      JUL …………………………………………………………………….. 16.616 tone

■      AVGUST…………………………………………………………………. 16.613 tona

■      SEPTEMBAR……………………………………………………………. 13.103 tona

■      OKTOBAR………………………………………………………………. 14.544 tona

■      NOVEMBAR…………………………………………………………….. 13.907 tona

■      DECEMBAR…………………………………………………………….. 13.621 tona

■      JANUAR…………………………………………………………………  10.680 tona

■      FEBRUAR……………………………………………………………….  11.670 tona

■      MART ……………………………………………………………………   9.972 tona

■      APRIL …………………………………………………………………..

■      MAJ……………………………………………………………………..

■      JUN………………………………………………………………………

 

BILANSNA PROCENA UKUPNE PROIZVODNJE I RASPOLOŽIVIH KOLIČINA PŠENICE U EKONOMSKOJ 2018/19 GODINI U SRBIJI

l  Procenjene početne-prelazne zalihe ……………………….. cca 291.000 tona

Proizvodnja pšenice roda 2018.g……………………………cca 2.942.000 tona

———————————————————————————-

 

 

PROCENA POTROŠNJE  PŠENICE U EK. 2018/19 GODINI

l  Seme………………………………………………………………….cca 150.000 tona

l  Potrošnja mlinova …………………………………………………..1.200.000 tona

l  Stočna hrana.……………………………………………………….cca 200.000 tona

 

l  Ukupno ostaje za  prelazne zalihe (uključujući i RR)

i izvoz pšenice ………………………………………………….  cca 1.683.000 tona,

od navedene količine:

■      Robne rezerve Srbije……………………………….   cca  200.000  tona

■      izvoz jul 2018-mart  2019…………………………….      844.000 tona

■      raspoloživo za izvoz do kraja tek. ek.

2018/19 godine i prelazne zalihe

30. juna 2019.godine …………………….   cca 639.000 tona.

============

 

 

PODBILANS IZVOZA BRAŠNA OD PŠENICE RODA 2018. GODINE

 

l  Izvezeno brašno u periodu jul 2018-mart 2019 godine………..  120.726 tona =====================================================

 

Izvoz pšenice je u martu iznosio 47.706 tona, što je više nego u prethodnom mesecu. Međutim, mora se napomenuti da je pšenica izvežena u Konstancu (22.757 tona) kupljena u prethodnim mesecima.

 

Izvoz brašna u martu je apsolutno najmanji mesečni izvoz u poslednjih pet ekonomskih godina. , na nivou izvoza u prethodnom mesecu. Nastavlja se trend osetnog pada prosečnog mesečnog izvoza brašna, koji je za devet meseci iznosio 13.414 tone. Prosečan mesečni izvoz brašna u ek. 2015/16 iznosio je 18.864 tona, u ek.2016/17 iznosio je 21.039 tona a u ek. 2017/18 iznosio je 17.205 tona.

 

Stanje zasejane pšenice – Republički zavod za statistiku je 1. februara 2019.godine objavio procenu zasejanih površina pod pšenicom roda 2019.godine. Zasejano je ukupno 566.149 hektara, što je u odnosu na prethodnu godinu manje za 81.934 hektara ili 12,6 odsto.

 

Prema podacima novosadskog Instituta za ratarstvoi povrtarstvo, stanje pšenice je prilično loše. Izvršena su merenja količine vlage na njivama pod pšenicom, ona iznosi oko 11 odsto, što je kritično, jer je to blizu granice  uvenuća biljaka. Istaknuti stru;njak dr Miroslav Male[evi’ ističe das u loše vremensk eprilike i nedsotatak vlage doveli proizvodnju pšenice do krajnej neizvesnoti. Ugrožen je budužći rod svih ratarskih biljaka u celini. Nedsotaju saveti proizvođačima kakoda izbegnu veće štete na jarim kukturama zbog smanjenih rezervi vlage. Po njegovim rečima, suša koje je na delu, jako ugrožava 200.000 hetkara pšenice.. Najveći deo ovih površina se nalaqzui u Vojvodini, istočnoj i južnoj Srbiji. Nešto manjue je ugroženo oko 150.000 hetkara, dok na oko 200.000 hektara pšenica još uvek zadržava svežinu i potencilaja.

 

Dakle, potencijal za prios tekuće proizvodnje pšenice se drastično smanjuje. S druge strane mogućnost proizvođača da stanje poprave su veoma ograničena. Ako i postoje mogućnosti za navodnjavanje, momenat je da se one iskoriste. U kasnijem toku vegetacije, ako se bilans vlage ne popravi, biće potrebna folijarna ishrana, pre svega, azotom. Suša neće sprečiti pojavu korova i bolesti. Veoma je važno da u sušnim usl,ovima usevi ostanu čisti, bez korova.