Genocid nad selјakom

Zapostalјeno je celo ruralno područje Srbije. Naši selјaci potcenjuju znanje i ne drže korak s naukom. I danas veruju u presudan uticaj Boga, neba i – države

Ima više od tri decenije od kada sam, posle boravka u alpskim predelima Slovenije i Italije, napisao: Nema pasivnih krajeva – ima pasivnih lјudi.Takvo stanje danas je u Srbiji, jer je zapostavlјeno njeno celo ruralno područje!

Ista misao i danas mi pada na um jer je vidlјivo da je zemlјoradnja, posebno u našem brdsko-planinskom području, i dalјe nerazvijena. Na tom velikom prostoru caruje siromaštvo. Podaci pokazuju da je mlad živalј napustio očevinu, malobrojni starci životare, iščekujući kraj. Na travnjacima, na kojima su se nekad belela stada ovaca i čulo mukanje goveda – ni repa ni papka… Oni koji su bili mladi i napustili sela sada su starci i vraćaju se u sela da prožive svoje treće doba. Jedino, starci u gradu stanove ostavlјaju naslednicima i vraćaju se u selo. Paor, stočar, selјak, je još uvek ponižen u Srbiji, stanovnik drugog reda i pogrdno ime  je – selјak! Zato su nam sela prazna. Od 4.709 sela nestaje, njih 1.200! U poslednjih dve i po decenije uništeno je 400.000 seoskih domaćinstava, srpskih domaćina. To nam je 1.000 sela sa po 400 domaćinstava. Hajede da brojimo sada koliko je u Srbiji sela sa po 400 domaćinsava, misltie li da je to slučajno? Sada smo svedoci dugoročnih projekaciaj o tektonskim demografskim poremećajima u svetu, koji će imati posledice i u Srbiji. Ona je bila zemlјa u kojoj se do sredine 2017. godine godišnje gasilo po 100 zadruga. I pored povratka zadružnog duha i poverenja, pa je za godinu i po dana osnovano 340 novih zadruga, još se ne govori o povratku oduzete zadružne imovien posle Drugog svetskog rata. Ona se vodila kao društvena imovina. Prema jednoj analizi, samo od 1960. do 2012. godine, kada je rađena studija ,,Polјoprivredno zemlјište u Republici Srbiji“ (2015.) 400.000 hektara nedostaje zadrugama. Kada to pomnožite samo sa po 5.000 evra, to je dve milijarde evra. Ako bi to bilo po 10.000 evra, to su onda četiri milijarde. Zamislite da vratite zadrugama četiri milijarde evra. To bi preporodilo selјački sektor. A, gde su prodavnice, mlekare, klanice, mesare, silosi, skladišta, farme koje su unete u kombiante i podržavlјene kroz formu društvene svojine? Kada je došla tranzicija, to je prodato kao društvena svojina, a nije izvršeno razgraničenje vlasništva nad tom imovinom. Zašto Slovenija nije to uradila, već je sve zemlјište unela u svoj državni fond dok se ne završi restititucija? A, mi smo restititucijom isklјučili povraćaj zadružne imovine, iako je zadružna imovina privatna svojina. Ona je specifičan oblik svojine jer predstavlјa kolektivni oblik privatne svojine udruženih fizičkih lica. Kod nas u Srbiji pravna lica nikada nisu bili članovi zadruga, već samo fizička lica. Prema tome, radi se o privatnoj svojini. Država, da ne bi snosila posledice povraćaja prodate zadružne imovien i da ne bi bilo sporova, izbrisala je članove prethodnog zakona i u Zakonu o zadrugama (2015. ) i praktično legalizovala plјačku celokupne zadružne imovine koja je bez naknade preuzeta u vremenu od 1. jula 1953. godine do danas. To je najveći ekonomski genocid nad srpskim selјakom.

 

 

Reforme

Do 2000. godine bilo je 17 reformi u gradskim centrima sa oko 65 granskih reformi u privredi. Država nije problem po sebi, ona postaje problem samo kada je loša! A, Srbija danas je – to! Džabe agraru strategija, kad nema akcije… Treba nam program koji će odmah početi da deluje i da se primenjuje.

Srpski polјoprivrednici (naročito brđani i gorštaci) i danas govore da je polјoprivreda „fabrika bez krova”. Dodaju i vekovno uverenje kako je „sve u Božjoj ruci”, te da ne mogu, sve i da hoće, da utiču na visinu roda i prihoda… Znanje o polјoprivredi je ogromno napredovalo. Selekcionari su stvorili semena visokog rodnog potencijala (više od 1.500 do 2.000 sorti i hibrida), otkrivena su nova znanja o fotosintezi i ishrani bilјa. U Srbiji koristimo samo 30 odsto toga! Krave, svinje, ovce i domaće životinje su produktivnije i, kad se pogleda, hrane ima dovolјno za naraslo stanovništvo Zemlјe. Procena je da će 2050. godine na svetu biti više od devet milijardi žitelјa.

Dok se vodi borba za i protiv GMO organizama, nauka ističe da je točak istorije nezaustauvlјiv, a to znači da GMO proizvodi neće dozvoliti da se poveća glad! Jer, danas na zemlјinoj kugli svakodnevno je gladno oko milijarda lјudi! U Srbiji zvanično nema GMO proizvodnje ni bilјa, niti se zvanično uvozi hrana za životinje tog porekla, pa ni nejedemo takve proizvode. Ali, istina je sasvim drugačija. U svakoj uvezenoj turi hrane za životinje nalazi se GMO. Mi sa njom hranimo životinje i tako odavno jedemo proizvode sa primesama GMO. Uz to godišnje se uvozi više od 350.000 živih tovlјenika i 40.000 tona mesa treće kategorije. To je sve od životinja koja u svetu troše hranu proizvedenu od GMO proizvoda. I na taj način mi trošimo hranu sa primesama GMO. Privredna komora Srbije je 2005. godine predlagala da se ceo region Srbije proglasi za područje bez GMO. Na taj način bi sve što se proizvede u Srbiji bilo znatno više traženo u EU. Jer, u njoj se deset odsto stanovnitšva ili oko 50 miliona njih izjasnilo se da hoće da troši takvu hranu. To bi bila šansa Srbije da svoje proizvode prodaje za 30 do 50 odsto skuplјe od konvencionalne hrane.

Nevolјa je u tome što većina selјaka u Srbiji još ne koristi stečeni „zeleni krov“. Zašto? Za razliku od farmera EU, od naših se tek poneki školovao za agrarni posao. Zbog toga potcenjuju znanje i ne drže korak s naukom. I danas veruju u presudan uticaj Boga, neba i – države. Po njima, posle neba, presudan značaj u njihovom životu ima  neodgovorna država – vlast. Za njihovu nisku produktivnost i siromaštvo krive su nemarne vlade koje decenijama nisu marile za polјoprivredu. Zato i danas slušamo stare zahteve da „država propiše garantovane (naravno, povolјne) cene“, otkupi ponuđene viškove i zemlјoradniku, koji radi u „fabrici bez krova“ – pruži veću sigurnost. To su preterani zahtevi koji ne mogu i neće biti ispunjeni. Ipak, država ima značajnu ulogu u razvoju agrara, jedine obnovlјive privredne grane, visokog eksportnog potencijala. Jer, je u proteklih godinu dana od izvoza hrane, odnosno sirovina za njenu proizvodnju stiglo 3,2 milijarde dolara, pa je suficit veći od 1,5 milijardi evra. To je veoma malo. Jer, Srbija ima 4,2 miliona hektara obradivog polјoprivrednog zemlјišta i na njemu ostvaruje taj ,,uspešan izvoz“ kako kažu kreatori njene ekonomske politike.  Obrađuej se oko 3.33 miliona hektara. Inače, agrar u Srbiji ostvari godišnju proizvodnju vrednu između četiri i pet milijardi dolara. To uglavnom zavisi od Boga i ćudi vremena. Vrednost te naše agrarne proizvodnje je 1.000 dolara po hektaru. Polјoprivreda kojoj težimo ostvaruje najmanje šest puta više! Ili recimo, Holandija, veličine kao Vojvodina 1,7 miliona hektara, ostvaruje 17.000 dolra po hektaru i ima izvoz od 94 milijarde dolara. Izvoz agrara Srbije u 2018. godini bio je samo 3,3 milijarde dolara!

Akcija za pohvalu

Posle pola veka propadanja zadrugarstva u Srbiji, i u vreme kada je ono u svetu  doživlјavalo razvoj i ekspanziju, sredinom 2017. godine ministar bez portfelјa u Vladi Srbije Milan Krkobabić se dosetio da se u zadrugarstvu i regionalnom razvoju krije i brži razvoj Srbije. Obezbedio je 25 miliona evra za pomoć i razvoj u akciji ,,500 zadruga u 500 sela“ i revitalizaciju postojećih zadruga u Srbiji. Za pohvalu. Jer, ako se selјaci na udruže u zadruge ne da će propasti, već će nestati! Sa njima su nestajala i sela. U prvoj godini 22 zadruge dobile su bespovratno 197 miliona dinara, a u 2018. godini podelјeno je još 825 miliona dinara za 73 zadruge. Osnovane su i prve dve složene zadruge u Srbiji, u Arilјu i Starom Slankamenu. U 2019. godini planirano je da blizu 700 miliona dinara bespovratno da dobije još 70 zadruga. Do aprila 2019. Godine osnovano je oko 350 novih zadruga. Do porektanaj akcicije ,,500 zadruga u 500 sela“, aprila 2017. godine Srbija je bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga.

Bolјi razvoj pokazuje i razvijeni svet gde postoji milijarda zadrugara udruženih u 750.000 zadruga. I oni dobro, žive, znatno bolјe od stanovnika Srbije! I dok oni dobro žive, narodu u Srbiji se taj bolјitak stalno obećava da sačekaju novo sutra! Akcija se danas zove ,,Budućnost Srbije“. Ta akcija i budućnost u okviru nje je stalno postojala u obećanjima, ali je uvek na kraju dugog štapa pa se i danas čeka. To bolјe sutra nikada da počne danas!