Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Мотив за прикупљање приложених података био ми је повећање извоза живих говеда из Хрватске у 2018 за 6,4 пута, са 26 на 167 милиона евра. Пошто је повећан увоз говедине из Румуније и других чланица ЕУ пала ми је напамет морбидна идеја: да говеда уђу у комадима у Хрватску, затим васкрсну и жива и у једном комаду заврше на тржиштима Блиског Истока: Либану, Израелу, Турској и Египту. У спољној трговини је све могуће, па и васкрснуће, па на пример имамо цигарете које из Србији изађу по 5 до 7 пута нижој цени од оне која се пријави да Далеком Истоку, и сви су при томе задовољни, па што не би и говеда у хрватском случају?
Одговор је једноставан, након свих прикупљених података: овај огроман пораст извоза плаћен је великим падом броја говеда у Хрватској, са 451 хиљада на крају 2017 на 414 хиљада крајем 2018.
Међутим, док се прикупљају ђаволски подаци свакаква чуда испливају па осим једноставног одговора на почетно питање постави се и низ нових питања.
Таксативно ћемо навести основне податке о трговини Хрватске говедима, свежим и смрзнутим говеђим месом у периоду од 2009. до 2018.
Укупан количински дефицит у трговини говедином изнео је 667 хиљада тона у периоду посматрања, што значи да је у Хрватску ушло 3 до 4 пута више говеда и говедине од броја живих грла ове стоке. Ово је већ чудан податак. Да ли Хрвати толико много воле да једу говедину, или је постојећи сточни фонд у Хрватској премален? Мислим да није, јер је у Србији мало мање од 900 хиљада говеда, па да би се изједначио број говеда по становнику он би у Хрватској требао да буде нешто већи, око 500 хиљада. То не може да објасни овако велику разлику у корист увоза.
Извоз ових производа износио је 525 милиона евра а увоз 1.153 милиона евра те је остварен дефицит у трговини од 628 милиона евра, што је у просеку 70 милиона евра годишње. У табели смо маркирали суфицит у трговини говедима у износу од 93,5 милиона евра и то кореспондира са падом сточног фонда у 2018.
Оно што ме је посебно збунило биле су јединичне цене извоза и увоза. Дакле, ако говеда у Хрватској не оживљавају, а онда би основни мотив за оволики увоз и извоз требало да се нађе у позитивним ценовним односима: купе се жива говеда, или макар говеђе месо, у ЕУ по нижој цени, а продају по вишој, да је у питању здрава трговачка логика.
Ова ценовна логика важи код извоза говедине (у БиХ, Србију…) јер је скоро у свим годинама извозна цена била виша. Дакле, Хрвати се хране јефтинијом говедином из увоза, а своју говедину продају по вишој цени. На овој разлици између извозне и увозне цене свежег говеђег меса остварена је добит од 85,3 милиона евра у периоду посматрања.
Ценовна логика не важи код трговине живом стоком: у свим годинама извозна цена је била нижа од увозне и губитак од те трговине (под претпоставком да је извозна била једнака увозној) изнео је 142 милиона евра.
И тако, број говеда у Хрватској је на историјском минимуму (рецимо од краја 19. века) а овај огромни раст извоза на Блиски Исток довео је до тога.
И у Србији су говеда пала на историјски минимум, па је логика завиривања у комшијско двориште била оправдана, јес` да је наша у лошем стању, али је комшијина у битно горем. Ако ће комшији цркнути крава, што ја да своју жалим.
