Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Od deteta sam gajio ljubav za geografiju, toliko veliku da sam i doktorirao na temi prostorne ekonomije kod prof.dr. Oskara Kovača (Aglomeracije i međunarodni tokovi trgovine). Znači, uvek sam se trudio, a i danas, da posmatram prostor i promene u prostoru, a ne da uzimam podatke o zemljama zdravo za gotovo. Kada sam doktorirao koristio sam Američke podatke, pošto imaju najbolje statistike na svetu.
Naše podatke sam obradio, oko razvijenosti po delovima Srbije, 2007. godine za MAT Ekonomskog Instituta, a dnevne novine Politika su tim obračunima tada pridale veliki značaj. Od tada, nakon podataka za 2005. godinu, na žalost, ne objavljuju se podaci o narodnom dohotku i društvenom proizvodu po opštinama i okruzima, tako da je izgubljena dragocena analitička osnova za regionalna istraživanja.
Suština analitičkog razdvajanja po oblastima je da se uoče regionalne dinamike, čemu i služi Eurostat Regional Yearbook (http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/product_details/publication?p_product_code=KS-HA-11-001). Lično se najviše radujem statusu kandidata Srbije za članstvo u EU kako bi i naši podaci bili rangirani i uporedivi sa podacima ostalih Evropskih regiona (a ne da ih proračunavam).
Motiv za pisanje mi je izjava Kluba Vojvođana o istorijskom razvojnom zaostatku Vojvodine.
Šta kažu podaci, kada se Novi Sad posmatra kao region, a ostatak Vojvodine “oljušti” za ovaj dragoceni i “potentni” grad?
Da je ostatak Vojvodine, kao i Centralna Srbija ispod Beograda najnerazvijeniji deo Evrope i da se samo u Turskoj mogu naći siromašniji regioni od ove dve periferije dva urbana centra.
Vojvodina je jednako razvijena kao Makedonija, sa 34% prosečne razvijenosti u EU.
Podatke možemo tumačiti na neograničeno mnogo načina. Na primer, tri četvrtine građana Srbije ima niži standard od prosečnog u Albaniji, dok jedna četvrtina stremi ka izlasku iz evropske nerazvijenosti (75% prosečnog BDP-a EU). Ili, Beograd i Novi Sad imaju viši standard od građana Dalmacije, što upućuje na činjenicu da samo oslanjanje na visoke prihode od turizma, bez drugih delatnosti ne garantuje visok standard. Ili, Novi Sad je uporediv po razvijenosti sa Istambulom, a Beograd sa Ankarom (korigovati za Gini koeficijent raspodele bogatstva); Ili, da je Prag najveći dobitnik procesa tranzicije u Istočnoj Evropi u prethodnih 20 godina – postao je šesti region po razvijenosti nakon Londona, Luksemburga, Brisela, i jednog Holandskog i Nemačkog regiona.
U bazi Eurostat-a postoje podaci za Srbiju od 2005. godine da je imala 32% evropskog proseka BDP-a.
Pretpostavimo da je u 2000. godini Srbija bila na 30%. Na osnovu društvenog proizvoda po stanovniku u 2000. godini dolazimo do podatka da je u toj godini Centralna Srbija bila na 79% prosečnog DP-a Srbije (24% EU proseka), ostatak Vojvodine na 88% (27% EU), Beograd 11% iznad (33% EU), a Novi Sad 12% iznad (34% EU).
Znači: Novi Sad je skočio sa 34% na 67% od proseka EU, Beograd sa 33% na 61%, ostatak Vojvodine je ostao na istih 27%, a regioni Centralne Srbije su neznatno relativno nazadovali. Kada bi se ovde uzeo u račun i promena broja stanovnika dolazimo da održavanja relativne pozicije ostatka Vojvodine i Centralne Srbije zahvaljujući ubrzanom smanjivanju broja stanovnika!
Ovakvi podaci, tragični ili šokantni, upućuju na potrebu da se stavi prst na čelo i da se postave pitanja, zašto je tako, i kako se problem može rešti. A rešenje treba tražiti u formiranju jake države, vladavini prava, kontra-centralnim ekonomskim politikama, i u još koječemu.
http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=61
http://epp.eurostat.ec.europa.eu/tgm/table.do?tab=table&init=1&plugin=1&language=en&pcode=tec00114
P.S. Da ničije statistike nisu bezgrešne upućuju podaci o indeksima razvijenosti regiona Norveške i Švajcarske gde stoji podatak -999.
Ljudski je pogrešiti, ali je neljudski opasno spinovati na osnovu jednog podatka.
Što bi rekao Džoni (a važi za sve koji se prepoznaju): „Raspolagati tuđom mukom, nije mala zajebancija“.
Korist od statistike je ,po meni , samo u onom delu koji zadovoljava pojedinacnu znatizelju. Postoje ljudi kojima je brojanje urodjena osobina.Broje sve sto se prebrojati moze a posebno zadovoljstvo im je procena kolicine necega sto se prebrojati ne moze. I sve to da bi te i takve informacije uporedjivali sa nekima preko plota sto je za mene potpuno besmislen posao.
To je neki fetis iz kojeg se moze malo toga primeniti jer te cinjenice malo uticu na buduce ponasanje .. Ako prebrojavanje mrtvih i zivih ne utice na prestanak ratova ili poboljsanje nataliteta onda sve ostalo nije ni na spisku pioriteta…
Sta vise ako statistika kaze da jedan region ima ovo a drugi vise ili manje necega to ne znaci da ce proraditi svest o uspostavljanju balansa vec ce najverovatnije prouzrokovati migracije stanovnistva !!
To je cinjenica na nivou ljudskog roda.