Upotreba mleka u Srbiji i u EU u 2017.

Према подацима Евростата (линк) у 2017. је у ЕУ прерађено 156,9 милиона тона млека. Највећи део млека, 37%, прерађен је у сир а 29,3% млека употребљено је за производњу маслаца, додатних 12,5% је потрошено на млечне кремове а 11,1% је употребљено као млеко за пиће.

У Србији је произведено 867 хиљада тона сировог млека, што је 0,56% од европског просека и скори три пута мање по глави становника у односу на просек у ЕУ. Од овог сировог млека произведено је 537,6 хиљада тона млечних производа што је 0,78% од просека ЕУ. Већи удео у млечним производима последица је нижег степена обраде сировог млека у Србији у односу на просечан у ЕУ.

У Србији се више производи млека за конзумирање у односу на ЕУ (18,3% према 11,2%), више се праве млечни кремови (16,9% према 12,5%) и више се кисели млеко (18,8% према 4,2%), док се мање троши за производњу сирева (32,9% према 37%) а највећа разлика је код производње маслаца (9,9% према 29,3%).

Разлике у употреби сировог млека последица су структуре производње и локалне потрошње као и могућности за извоз. У производњи млека, након Другог светског рата, већина сеоских домаћинстава имала је и има једну, највише две краве а како би задовољила сопствене потребе и малу количину млека, кајмака и сира продала уз друге производе.

Урбана структура потрошње млека последица је ниског материјалног стандарда где се купују основни и најевтинији производи ради задовољења егзистенцијалних потреба.

Могућности за извоз диктирају производњу млекара и млечних прерађивача, уколико постоје, јер је локално тржиште мало, и у складу са демографским кретањима, у опадању.