Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Према подацима РЗС-а број регистрованих пољопривредника у 2018. (годишњи просек) износио је 78.533. Већ је у последњем тромесечју 2018 смањен на 75.844 лица и овај негативан тренд је неизбежан услед демографског старења села.
У односу на 2016 број регистрованих пољопривредника смањен је за 11,9% и у табели смо извршили рангирање региона и области према индексу броја пољопривредника, док смо општине и градове рангирали према броју, а не промени, регистрованих пољопривредника.
Највећи релативан пад броја регистрованих пољопривредника имао је Регион Јужне и Источне Србије, за 14%, а три области овог региона су на дну листе и то Борска област (-19,6%), Топличка област (-18,9%) и Нишавска област (-13,8%).
Највећи број регистрованих пољопривредника имају Шабац (3.329), Богатић (2.427) и Петровац на Млави (2.142). Ови подаци о броју регистрованих пољопривредника по општинама уз неизрачунати њихов удео у укупном становништву требали би да се користе за корекцију развијености општина, уколико би њу рачунали на основу фонда исплаћених зарада.
У општем смањивању броја регистрованих пољопривредника имамо и позитивне примере, где је дошло до њиховог повећања, и то су Смедерево, Шид и Велика Плана. Централне општине Београда које су имале раст броја малобројних регистрованих пољопривредника нису за коментарисање.
Најмање регистрованих пољопривредника имају Прибој (6), Трговиште (7), Владичин Хан (9), Сурдулица (13), Црна Трава (14) и Бела Паланка (23). Када се узме у обзир колики је број сеоских насеља у овим општинама, и колико је остарело становништво у њима, и ово је један од могућих индикатора демографске катастрофе.
