Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Мотив за овај текстић био ми је чланак у дневном листу Дневник (линк) о цени закупа земље и о томе да је она скупља тамо где се гаји шаргарепа. Проверим податке и видим да је у 2018. остварена нова рекордна вредност извоза шаргарепе од око 3,7 милиона евра. Подаци на порталу СТО су само за 11 месеци (ни РЗС до данас није објавио целу годину). Али, пошто сам пре три године линк шаргарепе објавио заједно са краставцима као извозне производе Србије, рекох себи да и њихову вредност проверим, и пријатно се изненадим: након 3,3 милиона евра у 2015, извоз је повећан на 4,2 у 2016 и 7,3 у 2017. У 11 месеци 2018 достигао је 7,6 милиона евра те је прошла година била рекордна.
Да се ради о свежим, а не о киселим, краставцима закључујем на основу највеће вредности извоза у мају и јуну. Као што Руси дођу у то време и откупе јагоде, брескве, кајсије и друго свеже воће, изгледа да су и Немци организовал откуп краставаца у Србији . А ако и нису, мора да су наши предузетни људи. Оно што импресионира је листа земаља где се извози: Немачка и Аустрија заједно учествују са шест седмина у укупном увозу, а Хрватска је на трећем месту (они нама свиње, ми њима краставце), пре најновије чланице НАТО одбрамбеног савеза Црне Горе. И Словенија је ту на петом месту пре Русије, те му краставци дођу као оријентир за српску дипломатију и неупитно чланство Србије у ЕУ, у некој будућности. Да ли даљој или ближој то зависи од старости процењивача: млади су увек нестрпљиви, па и да за годину дана уђемо у ЕУ, много је, а маторима и за 20-30 година да се то чланство догоди, биће то релативно брзо.
И тако, лепо је што имамо краставаца и шаргерепа за извоз. И боље је да ми продајемо шаргарепе Западу, него да они нашим политичарима стално машу фигуративним шаргарепама, без да им дају конкретне, док батину не престају да примењују, дал` преко шиптарских политичара/терориста са Косова и Метохије, дал` на друге начине.
