Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Европска унија је повећала удео органског земљишта, и земљишта у процесу конверзије, у укупно обрађеном са 5,64% у 2012. на 7,03% у 2017. Србија је имала раст удела са 0,23% у 2013 на 0,44% у 2015, да би се у 2016 и у 2017 смањио удео. То је било последица смањене површине у процесу конверзије, са 0,22% у 2015 на 0,17% у 2017, јер је органско земљиште остало на достигнутих 0,22%.
У Србији је површина органског земљишта и оног у процесу конверзије повећана са 8.229 хектара у 2013 на 15.298 у 2015, да би се затим смањила на 13.423 хектара у 2017. Потпуно претворена површина у органско земљиште повећана је са 3.187 хектара у 2013 на 7.528 хектара у 2017, док је површина у процесу конверзије повећана са 5.041 на 5.896 хектара, у истом периоду, мада је достигла 7.669 хектара у 2015.
Подаци Еуростата не укључују БиХ и Албанију. Без њих, Србија се налази при дну листе где само Малта и Македонија имају мањи удео огранског земљишта. Од наших суседа Црна Гора има 1,09% (што је релативно скоро три пута више), Румунија 1,93%, Бугарска 2,73%, Мађарска 3,73% и Хрватска 6,46%.
У годинама пред нама неопходно је порески стимулисати прелазак на органску производњу регистрованих пољопривредних газдинстава, а како би се повећала додата вредност која се остварује у пољопривредној производњи при задатој пољопривредној површини, која се (површина), на жалост, услед изумирања пољопривредног становништва, све више смањује.
