Према подацима СТО-а у трећем тромесечју 2018. Србија је имала рекордну вредност извоза тоалетног и сличних папира од 10,8 милиона евра. У девет месеци 2018. извоз ових производа повећан је за 15,1% (са 25,9 на 29,8 милиона евра) и достићи ће вредност од око 40 милиона евра.
Производња и извоз тоалетног папира могли би да буду развојна парадигма српске привреде: уместо балван револуција, њихова прерада у производе са вишом додатом вредношћу. Сад, имамо ми и менталних балвана у изобиљу (посебно у јавности), али нисмо у могућности да их пласирамо у иностранство.
Дакле, Србија је направила радикални заокрет у трговини тоалетним папиром: од огромне вредности дефицита до великог суфицита у робној размени. Од 2006. (од како нас је Црна Гора даривала самосталношћу) до 2010. регистрован је дефицит у размени у збирном износу од 230,7 милиона евра (колико је фабрика тоалетног папира било могуће направити овим новцем?), да би у периоду 2011-2017 био остварен суфицит у износу од 53 милиона евра. Суфицит је из године у годину све већи и ово је светао пример економског раста.
Тоалетни папир се у 2017. извозио у 35 земаља, укључујући ту и САД и Русију, као две водеће војне силе. По угледу на месне нареске од пре 30 и више година, када су их јели у америчкој војсци произведене у Србији (укључујући Јухор из Јагодине), било би добро када би наши произвођачи постали ексклузивни снабдевачи ових двеју оружаних формација: они нама војну опрему, а ми њима WC папир. У Србију се највише увозио папир из Аустрије, Словеније, Италије и Немачке што говори о софистицираном укусу локалних потрошача, а укупно из 37 земаља.
Оно шта посебно радује је поглед на светску листу извозника тоалет папира. Највећи извозници су Кина, Немачка и САД, које су уједно и највећи извозници свих производа у међународној робној размени. Колико год да се ове три економске суперсиле тркају у развоју високо софистицираних технологија нису занемариле и овај тржишни сегмент.
Србија се налази на високом 38. месту у свету (на 26. је када се посматра само WC папир без сличних производа попут марамица) и регионални лидер је у извозу тоалет папира, у 2017. је претекла Мађарску и убудуће ће бити неспорни лидер. Можда јој у будућности ову позицију угрози Хрватска (која је повећала извоз са 650 хиљада евра у 2006 на 20,3 милиона у 2017), али то ћемо пажљиво испратити. Могуће је да је у 2018. Србија претекла Јордан, Колумбију, Нови Зеланд и Данску, што ћемо сазнати за месец-два. Можда не можемо никада да достигнемо Данску у укупној пољопривредној производњи, али можемо пронаћи специфичне производе у којима ћемо бити бољи, попут овог производа.