Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Драги колега, проф.др. Драгован Милићевић писао је раније о трговинским маржама у Хрватској (линк ). Против сам оваквог приступа према компанијама од угледа. Није лепо да нас туже због нарушавања њиховог неспорног угледа стеченог поштовањем права потрошача, корпоративном културом и највишим стандардима у екологији и заштити природне средине. Дакле, никада ме није интересовало пословање угледних компанија. Ал` шта ћу, сељачка знатижеља увек ме јаче засврби од потенцијалних батина које се могу добити.
И тако, слутим ја да ће долазак још једног страног ланца повећати увоз пољопривредних вишкова из ЕУ, додатно обарајући домаћу производњу, мада и она у већини није домаћа јер су стране компаније купиле готово све изворске воде, ледине и површине.
Пољопривредно-прехрамбени увоз (ПП), према подацима СТО, имао је повећање међугодишње стопе раста са 1,6% у септембру на 9,2% у октобру и 11,5% у новембру. Када се фокусирамо само на октобар и новембар ПП увоз повећан је за 10,4%, са 296,8 на 327,6 милиона евра, док је укупан увоз имао раст за 15,2%, па бисмо могли рећи да и није толико много повећан колико је могао. Али, Србија има црну демографску слику, где је потрошња хране у паду, у складу са падом броја становника, док увоз индустријских репроматеријала за локалне фабрике укључене у глобалне производе ланце може бесконачно да расте. Стога раст за 10,4% значи да се хране из увоза потрошило више од 11% по становнику, и да је последично смањена потрошња хране произведене у земљи.
У приложеној табели приказано је 70 ПП производа са највећим порастом вредности увоза у изабрана два месеца. Има ту свега и свачега, а искрсне и оно на шта се и није помишљало, попут увоза говеда, из БиХ а како би се извезла говедина у Турску. Цигарилоси и шта још не. Из приложене табеле се може видети низ производа за дневну потрошњу код којих је повећан увоз, попут млечних производа, минералних вода, хране за псе и мачке, смрзнуте свињетине, сардина и других риба. Већи део овог скока увоза можемо приписати Лидлу, али га не можемо приписати и Немачкој, јер је ово глобални трговински ланац који се снабдева робом од произвођача код којих га може купити по најнижој цени за стандардни квалитет.
Колико год да се трудим да будем побожан, да поштујем СПЦ и обилазим њене манастире и цркве, да док сам жив Ускрс проводим у Студеници, Ђаво ми не да мира и тера ме на истраживања и испитивања. Он ми око ува шапуће да не будем лењ и да проверим увоз из Немачке, да вреди уложити мало труда да би се информација учинила квалитетнијом… И тако, на свакакве гадости ме наводи и ја као опиљак хитам ка темама које ми руше унутрашњи спокој.
Шта нам кажу подаци о увозу ПП производа из Немачке у Србију?
Он је повећан за 78,3% у октобру и новембру, а удео Немачке у укупном увозу ПП производа повећан је са 6,1% на 9,9%. Срећом па је само 50 производа довољно да објасни 91,7% од укупног увоза ПП из Немачке. Смрзнута свињетина, разни ПП, чоколаде, сиреви, пецива су технолошки супериорни производи који се не могу квалитетно производити у Србији, па је њихов увоз из Немачке пожељан и потребан нашим потрошачима. А и куце и маце су задовољније уколико добију дневну порцију Made in Germany.
Из табеле се могу видети повећања тржишних удела Немачке по пољопривредним производима.
Дугорочне повољности од присутности и ширења мреже Лидла овде нам нису тема, попут утицаја на прилив страних директних инвестиција, боља снабдевеност тржишта по нижим ценама и низ других користи по српски народ и његову економију. Овде сам се само почешао ради свраба који ми ствара Ђаво, који не мирује, и онеспокојава ми мисли.
