Klasifikacija zadruga

U zadružnoj istoriografiji preovlađuje podela zadruga prema tri kriterijuma: delatnostima,  cilјevima i načinu odgovornosti:

 

I Prema delatnosti:

• Potrošačke i nabavno prodajne – kada se osnivaju i ostvaruju svoju delatnost u oblasti prometa roba i usluga;
• Štedno – kreditne – u oblasti novčanog i platnog prometa;
• Proizvođačke zadruge – u zanatskoj privredi i polјoprivredi, uslužnim delatnostima društvenog standarda – stambene, zdravstvene, štamparsko – izdavačke, intelektualne…

II Prema cilјevima:

• Profitne – osnivaju se u proizvodnim delatnostima radi sticanja profita;
• Neprofitne – osnivaju se radi zadovolјavanja potrebe zadrugara na principima uzajamnosti i solidarnosti, podmirujući troškove poslovanja. Takve su intelektualne, omladinske i đačke zadruge;

III Prema načinu odgovornosti i stepenu snošenja rizika:

• Zadruge sa ograničenom odgovornošću – zadrugari za poslovanje zadruge garantuju delom svoje imovine, po pravilu jednostrukom vrednošću osnivačkog udela;
• Zadruge sa neograničenom odgovornošću – zadrugari za poslovanje zadruga odgovaraju celokupnom svojom imovinom;

Dug i mukotrpan oporavak

Tokom ratova, zadrugarstvo je teško stradalo. Oporavak je bio dug i mukotrpan. Zemlјa ratom opustošena, polјa zapuštena, stočni fond – zanemarlјiv… Tek tridesetih godina XX veka, zadrugarstvo je konsolidovano sa socijalnog i ekonomskog aspekta, tako da se 1937. godine ukazala potreba za donošenjem Zakona o privrednim zadrugama, kojim je prvi put od osnivanja Kralјevine Srbije, ujednačeno zadružno zakonodavstvo. Kada je sa radom nastavio Glavni zadružni savez, u zajedničku državu sa Slovencima, Hrvatima i drugim narodima, unelo u zadrugastvo svoju originalnu nacionalnu baštinu, sa izgrađenim odnosima prema državi i sa zadružnim pravilima kojima su uređeni zadružni odnosi. U tom periodu, neposredno pred Drugi svetski rat, bilo je više od 3.500 zadruga. Tako velikom broju zadruga, doprinelo je i nekoliko faktora. Teška ekonomska kriza koja je 1929. godine zahvatila čitav svet, imala je negativan odraz na ukupnu privredu, a posebno polјoprivredu i u okviru nje – zadrugarstvo. Narasle dugove, država je 1931. godine delom otpisala, a delom pokrila  novim, povolјnijim kreditima, tako da je broj zadruga narastao u vremenu pred Drugi svetski rat. To, svakako, ne znači da je Kralјevina Jugoslavija značajno popravila stanje u polјoprivredi – jer je, pre svega, uvek i spadala u nedovolјno razvijene agrarne zemlјe, nego je na neki način sanirala posledice svetske ekonomske krize, omogućivši seoskom stanovništvu da, pomoću zadruga, preživi i donekle pobolјša svoj materijalni položaj.

Nova ratna razaranja na prostoru čitave Evrope (Drugi svetski rat), opustošila su ponovo i naše gradove i sela. Kao ptica Feniks, iz pepela i stratišta, zadrugarstvo je obnavlјano u posleratnom razdoblјu. Samo četiri godine posle oslobođenja, donet je Osnovni zakon o zemlјoradničkim zadrugama koji je zadrugu definisao kao ,,ekonomsku organizaciju u koju se radno selјaštvo udružuje radi unapređenja polјoprivredne proizvodnje, podizanja svog životnog standarda i izgradnje socijalizma na selu“… Ovaj Zakon je predviđao dva oblika udruživanja – opšte zemlјoradničke zadruge i selјačke radne zadruge, koje su nastajale po ugledu na sovjetske kolhoze, odnosno prostim ujedinjavanjem selјačkih gazdinstava. O ovom periodu je kasnije, u vreme slobodnijeg delovanja tržišnih zakonitosti, govoreno kritički, sa negativnom konotacijom. Salјačke radne zadruge su, sa ove vremenske distance, ocenjene kao necelishodan i nepovolјan oblik organizovanja, u vremenu administrativnog sistema upravlјanja privredom. U agrarnoj teoriji navodi se da je ovaj oblik organizovanja imao veoma nepovolјan uticaj na zemlјoradničko zadruagrstvo… što se, na kraju krajeva, i pokazalo kao istinito.

Prve zadruge u Srbiji

Razvoj zadrugarstzva u Srbiji u periodu između kraja 1944 godine, počev od oslobođenja zemlјe od okupatora pa do 1990. godine, odnosno početka raspada SFRJ, zasluživalo bi mnogo detalјnije proučavanje i analize nego što je to do sada činjeno. Zadugarstvo je u tom periodu imalo veoma značajnu ulogu. Mnogi ostaci zadrugarstva iz tog vremena, kao što su opšte zemlјoradničke zadruge, kooperacija, otkup, složene zadruge, zadružni poslovni savezi i danas nas prate i sputavaju u bržem razvoju zadrugarstva. Zbog toga treba ukazati na neke karakteristike zadrugarstva tog vremena:

• Prvo na šta treba ukazati je da se zadrugarstvo posle Drugog svetskog rata nije razvijalo na isti način kao pre rata. Posleratno zadrugarstvo je bilo zadrugarstvo u funkciji socijalističke izgradnje zemlјe. Paralelno sa aktivnostima u zadrugarstvu još brže i intenzivnije se formiraju i razvijaju državna polјoprivredna dobra, koja će kasnije postati društvena polјoprivredna dobra, polјoprivredni kombinati, a jedan ne mali broj će se razviti u veoma usšešne polјprivredno industrijske kombinate;
• Prof. dr Mihajo Vučković, koji je posle Drugog svetskog rata predavao Zadrugarstvo na Ekonomskom i Polјoprivrednom fakultetu u Beogradu i Zemunu, je u jednom od svojih udžbenika namenjenih tadašnjim studentima izričito rekao: “Principi izgradnje socijalističke države danas su za nas i zadružni principi.” Nesumnjivo da je ta teza do raspada SFRJ bila važeća za teoriju i praksu zadrugarstva tog perioda. Iz prakse zadrugarstva postepeno nestaje zadružno članstvo, udeli, jemstvo, zadružna samouprava i niz drugih sadržina koje je karakterisalo predratno zadrugarstvo. Zadrugarstvo je u potpunosti u funkciji socijalističke izgradnje;
• Razvoj zadrugarstva u vreme između 1945. i 1990. godine može se podeliti na tri vremenska perioda. Prvi od 1945. do 1953. drugi od 1953. do 1974. odnosno donošenje Zakona o udruženom radu (ZUR-a) i treći period od 1974. do 1990. godine odnosno raspada SFRJ i njenog zakonodavstva;

PRVI PERIOD

• U prvom periodu od 1945. do 1953. godine sledimo iskustva prve zemlјe socijalizma – Sovjetskog Saveza, formiranjem selјačkih radnih zadruga (SRZ), koje su imale tri ili četiri oblika, manje ili više napredne za ono vreme. Potreba za prehrambenim proizvodima u posleratnom periodu bila je velika, naročito u gradovima. To je vreme obaveznog otkupa, agrarne reforme, nacionalizacije, kolonizacije…

DRUGI PERIOD

• U drugom periodu kao posledica Rezolucije Informbiroa IB 1948. godine, dolazi i do bitnih preorijentacija u socijalističkoj izgradnji. Od intenziviranja osnivanja i aktivnosti SRZ i izgradnje zadružnih domova do 1953. godine kada se donose propisi o reorganizaciji selјački radnih zadruga i do osnivanja opštih zemlјoradničkih zadruga. To je vreme ukidanja obaveznog otkupa i prelaska na ugovoreni i slobodan otkup polјoprivrednih proizvoda;
• U 1957. godini donosi se politički dokumenat o razvoju kooperacije kao obliku socijalističke rekonstrukcije polјoprivrede koji je praćen i odgovarajućim zakonskim rešenjima o mestu i ulozi opštih zemlјoradničkih zadruga;
• Opšte zrmlјoradničke zadruge i kooperacija postaju višedecenijski pratilac razvoja polјoprivrede i zadrugarstva;
• Na početku tog perioda formiraju se Zadružni savez Srbije, pokrajinski, oblasni i sreski zadružni savezi, poslovni zadružni savezi. Tu su i zadružni savezi kao političke i stručne transmisije zadataka u razvoju. Poslovni zadružni savezi za unapređenje razvoja i obezbeđenje pojedinih proizvoda za domaće potrebe i izvoz, kao što su žitarice, industrijsko bilјe, stočarstvo… Značajnu ulogu u tom periodu u oblikovanju društveno – ekonomskih odnosa ima i Institut za ekonomiku polјoprivrede u Beogradu;
• To je isrovremeno period unapređenja zadružne štampe i informisanja, kao što je nedelјni list Zadruga i drugi nedelјni i periodični listovi za polјoprivredu i selo;
• Glavna funkcija opštih zemlјoradničkih zadruga postaje ugovaranje polјoprivredne proizvodnje sa kooperantima – kooperacija, otkup polјoprivrednih proizvoda,  kreditiranje kooperanata u primeni veštačkog đubriva, sortnog semena, izmene rasnog sastava stoke, primeni savremenog načina obrade zemlјišta i primeni mehanizacije, uvođenje novog sadnog materijala, korišćenje sistema za navodnjavanje… Odnosi između zadruga su partnerski, ugovorni odnosi, koji se više ili manje poštuju zavisno od okolnosti na tržištu. Kada slabije rodi tada kooperanti krše ugovorne obaveze, prodajući kupcima koji nude povolјnije uslove, odnosno veću cenu. Kada više rodi, tada zadruga obično krši svoje ugovorne obaveze prema kooperantima i otkuplјuje od zemlјoradnika koji proizvode nude po nižoj ceni;

U vremenu od 1957. godine, kada su na značaju dobile opšte zemlјoradnuičke zadruge koje su svojom raznovrsnom delatnošću obogaćivale i unapređivale celokupan život sela – uklјučujući ekonomske, kulturne, socijalne aspekte i koje su unosile mnoge inovacije u polјoprivrednu proizvodnju, jačajući zadružne fondove, značajno je povećan standard seoskog stanovništva i kvalitet života na selu. Povolјni vetrovi za zadrugarstvo duvali su do 1965. godine, kada je privredna reforma desetkovala zadruge, dajući mogućnost zemlјoradnicima da uspostavlјaju proizvodno – ekonomske odnose sa drugim privrednim subjektima. Reformom proklamovan princip ekonomije rada, ostavio je zadruge, sa ogromnom mehanizacijom i radnom snagom – po strani. Manje zadruge, kao i one koje nisu uspešno poslovale, utapale su se u veće zadruge, ili druge organizacije, gubeći svoj zadružni identitet u tom procesu, dok su se rukovodeći i stručni kadrovi selili u opštinske centre, noseći sa sobom sve što se poneti moglo… i ostavlјajući u selima samo radne jedinice nekadašnjih zadruga. Taj period je bio jedan od najnepovolјnijih u istoriji zadrugarstva na našim prostorima. Imovina nekadašnjih zadruga i danas je predmet rešavanja kod mnogih sudova u Republici Srbiji. U tom razdoblјu nisu bolјe prošle ni zadružne asocijacije. Naime, kada je 1962. godine donet Zakon o jedinstvenim privrednim komorama, zadružni savezi su izgubili status pravnog lica i nastavili su sa radom kao sekcije za zadrugarstvo pri privrednim komorama koje su, shodno tom Zakonu, postale pravni sledbenici celokupne, veoma vredne i znatne imovine zadružnih saveza!

TREĆI PERIOD

Vraćen status, čeka se imovina!

Kasnije, kada je 1974. godine donet novi Ustav, na bazi koga je usvojen Zakon o udruživanju zemlјoradnika, zadružni savezi su, 1976. godine, ponovo dobili status pravnog lica – ali bez imovine! Ona im ni do početka 2018. godine nije vraćena: Kada će – ne zna se!

To što se događalo zadružnim savezima, bilo je samo posledica svega što se dešavalo sa zemlјoradničkim zadrugama. Naime, on su, po sili zakona i zahtevima privredne reforme polovinom šezdesetih godina prošlog veka, unosile svoju imovinu u polјoprivredne kombinate – od kojih su mnogi i nastajali na temelјima zemlјoradničkih zadruga – učestvujući tako u stvaranju gigantskih sistema, sa preradnim i svim drugim pratećim kapacitetima. Kada im je novim zakonom bilo omogućeno da povrate svoj zadružni status, ali imovina im  nije bila vraćena!

Iako je Zakon o zadrugama iz 1990. godine, propisao i da se zadružna imovina vrati ranijim korisnicma kojima je oduzeta bez nadoknade ili iz drugih razloga, što je potvrdio i Zakon iz 1996. godine, u sudovima širom Srbije vodi se na hilјade sudskih sporova, a samo neznatan broj zadruga i zadružnih asocijacija uspeo je da vrati svoju imovinu o čemu se opširno piše u knjizi ,,Sudbina oduzete imovine“ (2015.g.) autora B. Gulana.

Period tranzicije i ubrzana ishitrena privatizacija, koja je bila pljačkaška i obavljena uz pomoć države, otvorilii su niz drugih problema vezanih za zadružnu imovinu, a time i za zadrugarstvo i zadružni pokret. Naime, iz Zakona o zadrugama 1996. godine decidirano proizilazi obaveza da se imovina ranijih zadruga koja je organizacionim i statusnim promenama preneta bez naknade drugim korisnicima – koji nisu zadruge – mora vratiti zadrugarima čija je to imovina bila. Ukoliko ta zadruga ne postoji, imovina se vraća zadruzi iste vrste koja posluje na području nekadašnje zadruge. Sudovi kod kojih se vode sporovi oko vraćanja zadružne imovine, uglavnom insistiraju na utvrđivanju činjenučnog stanja – da li je zadruga bila vlasnik, ili samo korisnik tražene imovine, čime se, praktično, sugeriše negativno rešenje, jer je poznato da su od 1953. godine, pa sve do 1988. godine sva pravna lica bila tretirana samo kao korisnici društvene svojine nad sredstviam za proivzodnju… Ovome se može dodati još jedna nepovolјnost, a to je republički zakon iz 1992. godine o uputstvima i načinu i postupku utvrđivanja i evidentiranja polјoprivrednog zemlјišta u državnoj i društvenoj svojini, koji uopšte ne pominje zadružnu imovinu, odnosno zemlјište u zadružnoj svojini.

Kako Ustav republike Srbije poznaje tri oblika svojine – javnu (državnu), privatnu i zadružnu, tim je veća nepravda koja se čini zadrugarstvu u ovom, aktuelnom trenutku. Ako institut društvene svojine više ne postoji, ako su blagovremeno predočeni dokazi o genezi sporne imovine – kupoprodajni ugovori i druga akta na na osnovu kojih se nesporno može utvrditi zadružna imovina – ostaje nejasno zašto sudovi donose negativna rešenja, a spornu imovinu nadležni organi knjiže kao – državnu ili sporove beskonačno odugovlače…?

Amanadmani i ravnopravan oblik svojine

Amandmanima na Ustav SFRJ iz 1988. godine kao ravnopravni oblik svojine ponovo se uvodi zadružna svojina, a 1990. godine donosi se novi Zakon o zadrugama. Po tom zakonu omogućeno je fomriranje zemlјoradničkih zadruga kao samostalnih pravnih lica. Takođe je utvrđena obaveza da se imovina ranijih zadruga prenetih u polјoprivredna preduzeća i kombinate vrati zadrugama. Po odredbama ovog zakona, deo osnovnih organizcija kooperanata se izdvaja iz sastava preduzeća i organizuje u zadruge, ali pri tome veći deo njihove imovine, ostaje u preduzećima. Pošto najveći deo imovine zadruga po odredbama Zakona iz 1990. godine nije vraćen zadrugama, pitanje povraćaja zadružne imovine nastoji se rešiti novim Zakonom o zadrugama dontim 1996. godine. Politički motivi, neefikasnost nadležnih organa i uopšte nemaran odnos prema svojinskim pitanjima su razlog neefikasnog sprovođenja odredbi o povraćajuu zadružne imovine i po novom Zakonu, te se samo manji deo zadružne imovine vraća u zadružni sektor.

Primer Vojvodine

U Vojvodini je samo oko 60.000 hektara polјoprivrednog zemlјišta vraćeno zadrugama, dok se kod polјoprivrednih preduzeća još uvek nalazi više od 130.000 hektara polјoprivrednog zemlјišta u zadružnoj svojini. Imovina koja nije vraćena zadrugama ugrožena je procesima plјačkaške privatizacije preduzeća kod kojih se nalazi. Dokaz tome je da je svaka treća privatizacija u polјoprivredi Srbije poništena. Uporedo sa transformiranjem osnovnih organizacija kooperanata u zadruge, od početka 90-ih godina XX veka dolazi do formiranja novih zadruga od strane zemlјoradnika koji u zadružnom organizovanju vide mogućnost za ostvarenje svojih ekonomskih interesa. Zemlјoradničke zadruge na našim prostorima najčešće nisu ekonomski jake organizacije, ali su one neophodne za male i srednje polјoprivredne proizvođače, koji bez njih ne bi mogli u većini slučajeva ni zasnivati proizvodnju, ni postići korektne uslove realizacije i naplate svojih proizvoda. Zadruge imaju veliki značaj i za proizvođače, posrednike u prometu i krajnje potrošače, koji preko njih kupuju na jednom mestu količinu robe koju bi bez zadruga ugovarale ili kupovale sa ogomnim brojem polјoprivrednih proizvođača.

Iz svega navedenog nameće se zaklјučak da je zadrugarstvo u Srbiji, pored perioda uspona, imalo daleko više padova i stagnacije. Ukupna ekonomska politika oduvek se prelamala preko zemlјoradnika i njihovih organizacija u koje su se udruživali radi pobolјšanja sopstvenog života i unapređenja proizvodnje, što je, opet, preduslov za prosperitet i stvaranje bolјih uslova za život na selu. Savremeno zadrugarstvo mora počivati na izvornim zadružnim načelima, potvrđenim i osavremenjenim na Kongresu Međunarodnog zadružnog saveza u Mančesteru 1995. godine, jer je to jedini ispravan put i način organizovanja zemlјoradnika u organizacije bez kojih selo definitivno ne može postojati – zemlјoradničke zadruge.

Podnošenje zahteva za upis imovine zadruga do 7. januara 2018.

Ministarstvo privrede saopštilo je da apeluje na zadruge i zadružne saveze da što pre podnesu zahtev za upis zadružne svojine na nepokretnostima, jer rok da to učine ističe 7. januara 2019. godine.

 

Kako se navodi u saopštenju, zahtev se podnosi za objekte i zemljište koji su, na dan stupanja na snagu Zakona o zadrugama, upisani kao društvena ili javna svojina, a na koje zadruge ili zadružni savezi polažu određena prava. Ukoliko to ne učine, po isteku navedenog roka, na toj zadružnoj imovini nadležni organ će, po službenoj dužnosti, upisati pravo javne svojine  Srbije, ističe se u saopštenju.Zakonski rok, 7. januar, nije rok za okončanje postupka upisa zadružne svojine, već za podnošenje zahteva nadležnom organu za upis prava na nepokretnosti. Sa druge strane, za zadruge i zadružne saveze koji vode upravni ili sudski postupak, uključujući postupke po vanrednim pravnim lekovima, u vezi sa vraćanjem imovine, važi drugačiji rok, navodi Ministarstvo privrede. Oni su dužni su da u roku od tri godine od dana pravnosnažnog okončanja postupka, podnesu zahtev za upis zadružne svojine za imovinu nad kojom je utvrđeno pravo vlasništva zadruge, odnosno pravo zadruge na povrćaj imovine. Ministarstvo privrede ulaže napor, u saradnji sa organima koji učestuju u postupku odlučivanja o upisu zadružne imovine, da započeti postupci budu okončani u što kraćem roku, zaključuje se u saopštenju.

 

,,…Od donošenja Zakona o zadrugama 29. decembra 2015. godine oko 80 odsto postojećih zadruga u Vojvodini je upisalo imovinu. Zadruge koje upišu imovinu, od tog momenta će moći sa njom i da raspolažu. Upisa imovien omogućava zadrugama ravnopravniji položaj na tržištu. Neuporedvia su podaci koliku su imovini zadruge imale pre nego što su se uklopile u nke ranije sisteme društvenih poljoprivrednih preduzeća i kombinata. Zadržna imovina je prilikom udruživanja iznosila oko 200.000 hektara,a tu je bilo I državnog zemljišta, što se retko pominej u praksi,a koej više nije na raspoalčganju zadrugama. DRžavno zpoljoprivredno zemljište nije na raspolaganju, a procena je da je reč o oko 70.000 hektara vraaćenih u posled zadrugama. Tu je bilo i državnog zemljišta koje su zadruge vratile državi po stupanju na snagu zakona koji je lokalnim samoupravama propisao izdavanje državnog poljoprivredngo zemljišta u zakup, odnosno od kada je to zemljište prešlo naupravljanej Ministarswtvu poljoprivrede. Pošto još uvek nisu završeni postupci za povraćaj i upis zadružne svojine, procena je da je kod zadruga ostalo više od 40.000 hektara koje se nalaze u vlasništvu zadruga i još dosta površina koje se nalaze u zakupu po različitim osnovama. Kod zadrugara se nalazi veoma malo prerađivačkih kapaciteta I tu se pokazuej intencija da se ulaže u inтenzivniju proizvodnju…’’ (Jelena Nestorov Bizonj, sekretar Zadružnog saveza Vojvodine)