Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Пласман робе из Србије у њену јужну, привремено окупирану, покрајину, смањен је за 21,4 милиона долара у новембру (са 36,9 на 15,5 милиона евра), у односу на новембар 2017. Извоз робе из Србије повећан је за 140,2 милиона евра, са 1.305,8 на 1.446 милиона евра, што је скоро 7 пута више од пада пласмана у јужну покрајину.
Када се саберу подаци, пласман робе ван Србије повећан је за 9,3% у новембру, са 1342,6 на 1.466,9 милиона евра.
У новембру је забележена историјски рекордна вредност извоза код чак 6 група производа, и то: индустријске машине за општу употребу (52,1 милиона евра), разни готови производи (46,7), намештај и делови (44,2), хартија, картон и производи од целулозе (36,9), кафа, чај, какао и зачини (9,8) и фотоапарати и часовници (3,9 милиона евра).
Готово да већи утицај на успоравање раста укупног извоза има пад извоза друмских возила, за 19,2 милиона евра (са 94,6 на 75,4 милиона евра), од такси Приштине, али је, срећом, родна година утицала да се повећа извоз житарица за 24,3 милиона евра (са 24,7 на 49,2 милиона, што је далеко од рекорних 83,3 милиона).
На основу ових података о минијатурном значају пласмана робе на Косово и Метохију, на укупну динамику робне размене (где много већи утицај има пар великих компанија), нејасно је зашто се потенцирају „велики губици“ због приштинских царина, када је могућност Србије да казни Приштину несразмерно већа. Ако се хоће.