ZADRUGARSTVO U VOĆARSTVU

Zadružne fabrike

Kroz razvoj zadrugarstva u proteklih godinu i po dana u Srbiji je otvoreno  95 zadružnih mini fabrika. Odnosno toliko zadruga je dobilo podsticaje za razvoj u akciji ,,500 zadruga u 500 sela“

Branislav GULAN

*Poljoprivreda Srbije za poslednje tri decenije ima rast od 0,45 odsto!!!

*Strategija o razvoju agrara od 2014. do 2024. godine predviđa rast od 9,1 ili blaže 6,1 odsto? Netačno, neostvarivo, nerealno, štetno… U prvoj godini primene 2015. godine pad osam odsto, u 2016. godini rast osam odsto u 2017. godini pad 11 odsto priznat. Bio je i veći, ali država nije priznala sušu u kojoj su bile štete 1,5 milijardi dolara, jer bi morala i više da nadoknadi za elementarnu nepogodu;

* Kako to povećati kada imamo nauku sa više od 1500 sorti i hibrida, visokorodne sorte voća i povrća? Jer, samo tako ćemo biti konkurentni;

* Ovde je reč o voćarstvu i ono jedino u agraru Srbije ima napredak. Za godinu i po dana programa ,,500 zadruga u 500 sela“ značajna pažnaj i dobar deo novca dobile su baš zadruge koje se bave voćarstvom. U ovoj godini taj novac je dobilo devet zadruga. U prvoj godini njih nekoliko. Ali značajno je i to da su prve dve složene zadruge baš  – VOĆARSKE!!! U PROŠLOJ GODINI SU PRIMERA RADI, ZNAČAJNA SREDSTVA DOBILE BAŠ ZADRUGE IZ ARILJA I SLANKAMENA. POSLE TOGA ONE SU PROŠIRILE SVOJE UDRUŽIVANJE, KONKURISALE ZA NOVAC I OVE GODINE DOBILE KAO SLOŽENE ZADRUGE. TO JE ZNAČAJAN NOVAC – BESPOVRATNA SREDSTVA OD PO 500.000 EVRA!!!

* Da nam voćarstvo u agraru daje najbolje rezultate to se vidi po broju novih voćnjaka, po prinosima u voćnjacima koji najmanje variraju. Rod se godišnje kreće do dva miliona tona svih kultura.  Rekordna je bila 2013. godina sa oko dva miliona tona voća. U 2017. sušnoj godini rod svih kultura je bio 1.112.739 tona. Taj rod je sakupljen sa površina od oko 167.801 hektara;

* Što se tiče voća, ostvarena proizvodnja malina u 2018. godini veća je za 11,5, a višanja za 37,5 odsto u odnosu na 2017. godinu;

* U poređenju sa proizvodnjom ostvarenom u 2017. godini, sad se očekuje veća proizvodnja jabuka i to za 21,6 posto i šljiva za 30,1 odsto…;

*Takođe, u odnosu na desetogodišnji prosek, očekuje se povećanje proizvodnje jabuka i to za 21,8 i šljiva za 1,8 odsto;

Rod površina, proizvodnja i prosnečan prinos pojedinih vrsta voćaka u Republici Srbiji u 2017. godini:

Vrsta voćaka              površina (ha)                  Proizvodnja  (t)         Prinos po ha (t/ha)
Šljiva	72.024	330.582	4,5
Jabuka	25.134	378.644	15,1
Malina	21.861	109.742	5,0
Višnja	17.566	91.660	5,2
Trešnja	4.613	27.323	5,9
Kajsija	5.707	41.320	7,2
Kruška	5.703	52.291	9,2
Kupina	5.076	28.334	5,6
Orah	3.307	12.276	3,7
Lešnik	3.201	4.196	1,3
Dunja	1.901	10.378	5,4
Nektarina	2.158	25.993	12,0

(Izvor Institut za voćarstvo u Čačku)

* Mislim da rešenje mnogih problema u agraru se nalazi u razvoju zadrugarstva. To znači da udruživanje predstavlja snažnu ekonomsku oskosnicu u ekonomijama razvijenih zemalja u svetu, a udružuju se i farmeri koji poseduju po nekoliko hiljada hektara zemlje i drugi ne mali kapital. Koliko je udruživanje značajan proces i trend za visoki respekt najbolje ilustruju podaci: na planeti Zemlji udruženo radi i posluje milijarda zadrugara koji su organizovani u više od 750.000 zadruga. Jer, u svetu je oko tri milijarde ljudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslova širom sveta, što je 20 odsto više od multinacionalnih kompanija;

* U Srbiji postoji više od 50.000 zadrugara i 150.000 kooperanata. Zadruge deluju u okviru 16 zadružnih saveza. U njima radi i oko 10.000 zaposlenih. Zadruge su, kao ekonomske organizacije, tvorevine epohe kapitalizma, nastale sredinom XIX veka. Izvorno, to je pokret sitnog kapitala. Cilj je bio opstanak malih sitnih proizvođača – formirali su ih zanatlije i trgovci.  Prva zadruga u svetu je bila tkačka u Engleskoj osnovana 1844 godine.  Godinu dana posle nje osnovana je u Sobotištu u Slovačkoj, druga zadruga, a treća u Bačkom Petrovcu 1846. godine (koji je tada bio u sastavu Austrougarske);

* U vreme dok je svet razvijao, u Srbiji je zadrugarstvo nazadovalo pa se godišnje gasilo po 100 zadruga. Od pokretanja akcije ,,500 zadruga u 500 sela“, aprila 2017. godine u Srbiji je osnovano 319 novih zadruga. Dakle, vraćen je duh zadrugarstva!

* To je posle sedam decenija prvi put da država pomaže zadrugarstvo sa besporvratnim novcem! Planirano je da se za tri godine uloži 25 miliona evra!

* U prvoj godinji sprovođenja programa 196 miliona je dobilo 22 zadruge od toga četiri iz Vojvodine;

* Ove godine u okviru Programa podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja učešćem države u ekonomsko finansijskim podsticajima za zemljoradničke i poljoprivredne zadruge na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, a naročito u Nišavskom, Topličkom, Pirotskom, Jablaničkom, Pčinjskom upravnom okrugu i u AP Kosovo i Metohiji i u AP Vojvodini. Odlučeno je da novac u iznosu od 804 miliona dinara dobiju 73 zadruge. Među njima su 32 stare, 39 novih i dve složene zadruge (Arilje i Slankamen).  Konkurisalo je 95 starih, 109 novoformiranih i četiri složene zadruge. Tako će u ukupnom iznosu od 804 miliona dinara (685 miliona dinara za stare i novoformirane i 119 miliona dinara za složene zaderuge) novac dobiti 14 stočarskih, devet voćarskih, 12 ratarskih, četiri zadruge koje se bave proizvodnjom lekovitog bilja, četiri povrtarske, sedam pčelarskih i čak 21 zadruga koja će novac koristiti za više faze prerade proizvoda.

*Sa ovim će čak 1.298 zadrugara koji zapošljavaju 739 stalno i  sezonskih zaposlenih radnika sa svojih 2.560 kooperanaa, uticati na život 4.600 ljudi!

* Po Ustavu Srbije mi nemamo nijedno selo u Srbiji?! U njemu piše da su to naseljena mesta;

* U Srbiji ima 4,709 naselja. Od toga je 1.200 njih u fazi nestajanja, u 1.034 ima manje od po 1.000 stanovnika, u 500 sela nema prodavnice, 400 nema ni asfalta. U selima je praznih bez vlasnika 50.000 kuća, a u još 150.000 njih niko ne živi.

* Cilj je da sela u Srbiji spasimo pražnjenja i odumiranja. Kao i da se pomogne malim sitnim proizvođačima da se udruže. Jer, samo tako mogtu ostvariti cilejve i naopredak. Njih je i najviše u Srbiji. To je i šansa da se uspostavi ravnomeran regionalni razvoj;

* Mali proizvođači, posebno u zemljama kao što je Srbija gde preovladava i sitan posed (od 4,5 hektara u proseku), da bi opstali moraju se udružiti! Svejedno je da li će se to zvati, zaruge kooperacije ili… Ukoliko se neudruže oni ne da će propasti nego će nestati;

Izvoz dok ne izrastu Geneks, Progres…

Veliku pomoć u izvozu zadrugama treba da pruži Agencija za promociju izvoza (RAS) i Vlada Srbije dok ne zaživi neki novi „Genex“, „Inex“, „Progres“…  Međutim i ta agencija ima mnogo zaposlenih, atraktivan prostor, ali neuke kadrove koji u njoj treba da  obavljaju poslove. Ugasili smo SIEPU i u ovu agenciju su došli neuki stranački ljudi koji nisu vični ovim poslovima. Na to ukazuju i njihovi rezultati. Do tada, prodaju mogu da obavljaju manje firme koje na svetskim tržištima traže kupce za ove proizvode i ubacuju se na tržište. Ukoliko uspeju da godišnje prodaju proizvode za pet miliona evra i da uzmu samo jedan procenat, to je 50.000 evra.

Porodici od 10 hektara 40.000 evra

Od jednog hektara pod kajsijom ostane 6.500 evra zarade. Ako od 10 hektara kajsije ostane 65.000 evra, 25.000 da daju zadruzi na konto zakupa i usluga, jednoj porodici ostaje 40.000 evra godišnje da živi i dalje ulaže. Onda će se i natalitet povećati, jer će ljudi rađati da bi tu zemlju zadržali. Inače, u SRbiji godišnej umre prosečno oko 102.000 žitelja, a rodi se najviše do 65.000 beba!

 

U Srbiji se obrađuje 3,35 miliona hektara i vrednost proizvodnje po hektaru je oko 1.000 evra. U Holandiji je 17.000 evra, Danskoj 14.000 evra…  Zašto naša proizvodnja po hektaru ne bi bila vredna 10.000 evra. Doprinos povećanju proizvodnje mogu da daju mali proizvođači udruženi u zadruge. Tome doprinos za sada daje akcija ,,500 zadruga u 500 sela”. Međutim pravi rezultati će se videti tek za nekoliko godina da li će se proizvodnja povećati ili ne. U akciji osnivanja novih zadruga, koje osnivaju zadrugari, dobro je i prihvaćeno to što se sad u zadrugu unosi samo svoj novi proizvod. Da bi se prodao i unovčio… U vreme posle Drugog svetskog rata i osnivanja zadruga, unosila se imovina, koja je potom oduzeta, propala, nestala, ali nije vraćena… Vrednost te oduzete imovine, čije se vraćanje čeka, ali do sada nije ništa urađeno jer živimo u siromašnoj državi, koja za to nema novca. Ta imovina se procenjuje na više od dve milijarde dolara!

Srbija vodeća u proizvdonji šljive, maline i višnje

 

• Republika Srbija je među vodećim zemljama u svetu po proizvodnji šljive, maline i višnje;
• Srbija je u 2010. godini proizvela ukupno 1,6 miliona tona voća, godinu dana kasnije to je bilo za 200.000 tona više (1,8 miliona tona), zatim zatim 2012. godine 1,4 miliona tona, pa je 2013. godina bila  rekordna sa dva miliona tona voća. Zahvaljujući voću tada je proizvedeno i rekordnih devet miliona tona meda i izvezeno je 4,5 miliona tona za 14 miliona dolara. Tada je od izvoza meda više prihodovano nego od izvoza mesa!

• U 2014. godini proizvedeno je 1,45 miliona tona voća, zatim  2015. i 2016. godine proizvedene su količine na tom nivou (blizu 1,5 miliona tona);
• U Srbiji rast agrarne proizvodnje za poslednje tri decenije iznosti 0,45 odsto. U razvoju se najdalje otišlo u voćarstvu, ali je i to još uvek tradicionalno. To znači da imamo zastareo sortiment pojedinih vrsta voćaka. To je posledica nedovoljne koordinacije između nauke i struke;
• Voćarstvo s kojim se dičimo ima stihijsko zasnivanje zasada voćaka, često u uslovima gde ne postoje ni elementarni uslovi za njihovo uspevanje;
• Karakteriše ga nedostatak kvalitetnog sadnog materijala, pojava bolesti i štetočina, neadekvatni uslovi transporta, čuvanja i skladištenja;
• Nedostatak ili nedovoljno korišćenje prerađivačkih kapaciteta;
• Srbija je na sedmom mestu u svetu po proizvodnji višanja, čak na trećoj poziciji prema vrednosti izvoza ovog voća. Svetsko tržište višanja je malo, a Srbija se zajedno sa Rusijom, Poljskom, Turskom, Ukrajinom i SAD našla među najvećim svetskim proizvođačima i izvoznicima. Među 20 najvećih u svetu od zemalja sa kojima se graničimo nalaze se i Mađarska, Albanija, Makedonija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina. Iako je sedmi proizvođač višanja, Srbija zauzima treće mesto prema vrednosti izvoza, nakon SAD i Mađarske.
• Srbija je prva u Evropi po proizvodnji dunje. Iza nje je Španija… U svetu se po proizvodnji ovog voća Srbija nalazi na desetom mestu. Sveže dunje predstavljaju malo izvozno tržište vredno svega oko 30 miliona evra gde Turska i Holandija zajedno učestvuju sa dve trećine u ukupnom svetskom izvozu. No, i na tako malenom tržišnom segmentu Srbija se nalazi na 14 mestu;

 

• Po podacima RSZ-a, najzastupljenija voćna vrsta u Srbiji je šljiva s učešćem od 39 odsto u ukupnim površinama pod voćnjacima i površinom od 72.024 hektara.  Po proizvodnji šljiva Srbija se nalazi na trećem mestu u svetu. Slede jabuke i maline s 14 procenata učešća u ukupnim površinama pod voćnjacima. Ukupne površine pod jabukama su 25.134 hektara, a pod malinama 21.861 hektara. Višnje učestvuju s deset odsto u ukupnim površinama pod voćnjacima s ukupno 17.566 hektara;

 

• Sve tri voćne vrste, šljive, jabuke i maline najzastupljenije su u Regionu Šumadije i zapadne Srbije. Ti regioni učestvuju čak 89 odsto u ukupnim površinama pod šljivama u Srbiji, 39 odsto u ukupnim površinama pod jabukama i 69 odsto u ukupnim površinama pod malinama;

 

• Najzastupljenije jabuke u Srbiji su sorte grupe „ajdared”, koja učestvuje sa čak 41 odsto u ukupnim površinama pod jabukama. Druge po zastupljenosti su jabuke grupe „ostale sorte”, a na trećem mestu je sorta „zlatni delišes”, koja u ukupnim površinama pod jabukama zastupljena sa 14 odsto.

 

• Više od polovine površina pod kruškama u Srbiji čine sorte grupe „viljamovka” – 58 odsto, dok je najmanje zastupljena sorta grupe „konferens” – tri procenta ukupnih površina pod kruškama. Breskve žutog mesa predstavljaju 88 odsto ukupnih površina pod breskvama, a breskve ,,belog mesa” 12 procenata;

 

• U ovom trenutku u Srbiji na birou za zapošljavanje imamo oko 32.000 nezaposlenih agrarnih stručnjaka, a od toga je oko 5.500 agrarnih inženjera;

(Autor je član Akademijskog odbora za selo SANU i Naučnog društva ekonomista Srbije)