Naplata PDV-a u Evropi

Да крв није вода доказује мноштво сличности у Срба и Хрвата. Једна од њих је највећи удео ПДВ-а у БДП-у. Прво су се ослобађали Турака, а онда су њихови владари постали горе харачлије од Турака, Немаца и осталих владара. Шалио се, или не, министарство финансија заслужује похвалу за овако добар показатељ. Он даље упућује на потребу да се година борбе против сиве економије приведе крају, а да се осмишљавају пореске олакшице за почетак предузетништва и превођење економије из сивог у бели сектор. Дакле, просечан удео ПДВ-а у БДП-у повећан је у ЕУ са 6,6% на 7,1%. Хрватска је у посматраном периоду (2008-2017) повећала удео са 11,8% на 13,2%, док је Србија смањила са 11% на 10,7%. Данска је на трећем месту и она је занемарљиво смањила удео ПДВ-а у БДП-у, са 9,7% на 9,6%. Удео ПДВ-а у БДП-у зависи од више фактора, највише од пореске стопе која се примењује (или стопа), структуре економије, ефикасности наплате, итд. У Србији је удео ПДВ-а на увозну робу износио 81,3% од укупно наплаћеног, што је 8,7% БДП-а. Шта год да је разлог овом нашем „стрчању“ лепо је када смо у нечему шампиони или вицешампиони.