Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Еуростат је објавио податке о кретању јавног дуга у ЕУ.
У ЕУ јавни дуг има тенденцију опадања, са 83,4 БДП-а на крају 2017, на 81,5% у првом и на 81% у другом тромесечју. У Еврозони пад изгледа: 89,2%, 86,9% и 86,3%, респективно.
У Србији је јавни дуг смањен са 58,3% БДП-а, на крају 2018, на 55,3% на крају првог тромесечја, да би био незнатно повећан на 55,9%, и у јулу и августу је остао на овом нивоу.
Удео јавног дуга у БДП-а повећаван је у ЕУ и у Србији од краја 2008 до краја 2014. Рекордан однос јавног дуга према БДП-у у ЕУ био је у првом тромесечју 2015, када је достигао 87,6% БДП-а и од тада је у паду. Србија је имала релативно ниски однос јавног дуга и БДП-а те је он повећан са 28,3% на крају 2008, на рекордних 70,4% на крају 2014.
Након бржег раста удела јавног дуга у БДП-у, у Србији, у односу на просечан у ЕУ, дошло је и до бржег смањивања, након достизања рекордне вредности. У ЕУ дуг је смањен на 81%, за 6,6 процентних пеона, а у Србији за 14,5 процентних поена.
Иако је Србија битно испод просечног нивоа јавног дуга у ЕУ (55,9% према 81%) ипак је 13 земаља у ЕУ имало мањи релативан однос од Србије. Просек ЕУ је знатно већи јер највеће економије имају и највеће оптерећење јавним дугом: Италија (133,1%), Француска (99,1%), УК (86,7%) и само је Немачка испод просека (61,5%).
С обзиром на то да су Хрватска (76,1%) и Словенија (72,8%) изнад Србије, а Румунија (34,1%) и Бугарска (23,8%) испод, Србија би требало да има још нижи удео јавног дуга у БДП-у, како би имала више стопе раста од досадашњих.
