Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Грађевинска активност у ЕУ, у просеку, није се још увек опоравила у односу на достигнуту у 2008. (https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9307218/4-17102018-BP-EN.pdf/f0191114-87b2-47a6-9e92-236470a0fac0)
Наравно, просеке чине земље које су како испод, тако и изнад, те је 13 земаља чланица ЕУ имало већи ниво активности а 15 мањи. Малта и Естонија су имале највећи пораст активности, али су статистички безначајне, те је Немачка предводник укупног економског опоравка јер је њено грађевинарство имало за 18% већи обим активности (у другој половини 2017 и првој 2018) у односу на 2008.
Србија је за 14% изнад нивоа грађевинарске активности у 2008, а Црна Гора, БЈР Македонија, Албанија и Норвешка су изнад ње од земаља ван ЕУ, а из ЕУ још и Пољска, Финска и Уједињено Краљевство.
По угледу на прерађивачку индустрију, где смо утврдили највећу сличност динамике производње у Србији са Бугарском, израчунали смо коефицијенте корелације за индекс грађевинске активности у Србији и у осталим земљама у Европи за које Еуростат прикупља податке.
Србија има релативно високо подударање грађевинске активности са 8 земаља (коефицијент корелације изнад 0,8), од којих су нам суседне Мађарска и Румунија. Највећу подударност имамо са Финском са којом готово да немамо ништа слично или заједничко. Али, након Финске следе Аустрија и Немачка као земље европског језгра економске активности, те је слагање са овим земљама логично.
Од нама суседних земаља пад грађевинске активности имале су БиХ, Румунија, Бугарска и Хрватска те је онда разумљиво да нам динамика битно одступа од ових земаља.
