Javna potrošnja u Evropi 2008-2017

Евростат је 22.10.2018 објавио податке о салду јавних финансија у 2017. чланица ЕУ (https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9328077/2-22102018-AP-EN.pdf/e1b423ef-a337-42ea-90cb-4a6775ba4c07). Из најновије базе ММФ-а додао сам податке за Србију, а како би сагледали где се налази Србија у овим основним макроекономским релацијама. Иза једног податка о јавним приходима или јавној потрошњи налази се низ детаљнијих података који омогућавају да се сагледају специфичности сваке од земаља, али ово откривање специфичности није циљ, већ сагледавање крупне слике.

Удео јавних прихода у БДП-у  у просеку је повећан у ЕУ са 43,7% у 2008, на 44,8% у 2017. Он је вероватно последица повећања прихода од акциза и социјалних доприноса запослених (старење становништва). Србија је имала раст са 43,4% на 44,2%, мада је унутар временског интервала имала и приходе мање од 40% у 2013. Српски подаци су у просеку приказаних земаља. Већи удео јавних прихода имале су Нордијске земље, Француска, Немачка, Италија, Грчка, Мађарска, Хрватска, Аустрија, Луксембург и Белгија. Знатно мање јавне приходе, у релативном исказу, од Србије имале су Бугарска (36,2%) и Румунија (30,7%) од суседних земаља.

Јавни расходи су у просеку у ЕУ незнатно смањени, са 46,2% у 2008 на 45,8% у 2017. Србија је динамичније смањивала јавне расходе, са 45,3% у 2008. на 42,7%, удаљавајући се од просека ЕУ. Већи удео јавних расхода у БДП-у од Србије имао је исти списак земаља, као и код јавних прихода, само су им се придружиле још Словенија и Португалија.

Смањивање просечног удела дефицита јавних финансија, са 2,5% у 2008, на 1% у 2017, последица је раста удела јавних прихода и незнатног пада удела јавних расхода. Србија је имала радикалнију промену салда, од дефицита од 1,9% БДП-а у суфицит од 1,5% у 2017. Већи удео суфицита јавних финансија у БДП-у од Србије у прошлој години имали су Норвешка, ван ЕУ, и чланице ЕУ: Малта, Кипар, Шведска и Чешка. Највећи дефицит у 2017. имале су Шпанија (3,1% БДП-а) и Португалија (3%), што је релативно низак удео у БДП-у.

Хармонизација стопа салда јавних финансија може се истаћи и како најважнија карактеристика економских кретања у Европи након 2008. Стандардна девијација салда јавних финансија смањена је са 5,13% БДП-а у 2008. (након раста до 6,3% у 2010) на минималних 1,87% БДП-а у 2017.