Potencijali za porast BDP-a, prvi deo

Podsetnik na objave Davida Đumića iz 2011-2012 godine, na portalu Makroekonomija, niza tekstova na teme koje su sažete u radu koji smo ovde podelili u 5 delova

 

У наредном излагању идентификоване су области ка којима би ишлиa улагања с циљем повећања друштвеног производа;

 

• УЛАГАЊА У АГРАР И РАЗВОЈ АГРАРНЕ ИНДУСТРИЈЕ
• УЛАГАЊА У РАЗВОЈ ИНДУСТРИЈЕ НАСЛОЊЕНЕ НА КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ РЕСУРСА
• УЛАГАЊА У РАЗВОЈ КАПАЦИТЕТА У ЕНЕРГЕТИЦИ И ИНДУСТРИЈИ РЕЦИКЛАЖЕ
• УЛАГАЊА У САОБРАЋАЈ И ГРАЂЕВИНАРСТВО
• УЛАГАЊА У РАЗВОЈ ТУРИЗМА
• ПОДРШКА ИНВЕСТИТОРИМА ИЗ ДИЈАСПОРЕ

 

 

 

1. УЛАГАЊА У АГРАР И РАЗВОЈ АГРАРНЕ ИНДУСТРИЈЕ

 

Србија има солидно развијену прехрамбену индустрију,али за њено унапређење је неопходно предузети мере на развоју пољопривредне производње,али и оспособити велике фирме из ове бранше попут некадашњих великих пољопривредно-индустријских комбината.Аграр и аграрна производња су највећа шанса Србије у околностима када имамо потписан споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом,који се готово уопште не користи,а који подразумева да, уколико се ради о реалним економским параметрима(цена+квалитет),српска храна,без икакве дилеме, нема конкуренцију на датом тржишту.Основни проблем за релизацију представља немогућност испоруке количина са наше стране и непостојање стандардизације у квалитету.Да би се ово променило потребно је уложити средства у оснивање крупних аграрних компанија које би биле носиоци извоза, и које би за себе везивале велики број индивидуалних произвођача кроз кооперантске односе.Ипак као приорит намеђу се инвестиције у системе за наводњавање кроз улагања у водопривредна јавна предузећа у циљу израде мреже канала,(могло би се улагати и у прилагођавање неких од постојећих предузећа у стечају,производњи ових система),како би се њима покриле све обрадиве површине где год је то могуће.Без овог добро одрађеног посла који подразумева и наставак активности кроз кредитирања ка пољопривредним газдинствима која би се прикључивала на мрежу, тешко се можемо надати бољим економским временима.Постоје и модели за улагања,чија примена би сем повећања производње имали и за последицу смањење незапослености.

• Могући модел представља стратегију покретања пољопривредне производње кроз дугорочне кредите с адекватним грејс периодом  за почетнике незапосленима са списка Националне службе за запошљавање, који имају на располагању пољопривредна добра..Кредити би се реализовали кроз робу у виду садница, пластеника, основног стада, механизације…,што би се пак производило у домађим привредним субјектима,који се баве датим делатностима,(институти,расадници,произвођачи механизације,пренамена проиѕводних програма и др.),и новим инвестирањем би значајно увећали капацитете. РС би вршила строгу контролу наменског трошења ових средстава.Од великог значаја је, у том контексту, осмислити модалитет који ће максимално онемогућити злоупотребе и ненаменско трошење, као што је био случај са средствима Фонда за развој.Са једном милијардом еура би се постојећи обим незапослености безмало преполовио..Средства за дату намену би се могла обезбедити аранжманима са неком од међународних финансијских институција,по веома повољним условима.Спискови заинтересованих би се правили на нивоу НСЗЗЕ, а нови пољопривредници би се бавили оним врстама производње за које им дају препоруке агрономи у зависности од погодности појединих региона за одређене културе.На овај начин би се значајно подигао ниво пољопривредне производње и повећао извоз.
• Као други модел наводимо и могућност кредитирања Задруга које би оснивале локалне самоуправе,за примарну пољопривредну производњу,а запошљавале би незапослене са списка НСЗЗЕ.

РС би могла подстаћи и договор неколико најуспешнијих домаћих агро компанија,који би подразумевао изградњу велетржнице у Москви где би се, продавали пољопривредни производи из Србије,а договор би  обухватао и решење карго транспорта пољопривредних производа, који захтевају брзо прометовање у свежем стању (малина, купина, трешња, вишња, шљива, бресква, кајсија, зелениш, парадајиз, паприка итд) За те намене било би неопходно прилагодити и аеродроме попут Лађеваца, Поникава, и Нишког.На овај начин бисмо организовано наступили на огромном тржишту, на којем нам је приступ загарантован билатералним споразумима , који омогућавају конкурентнији ниво продајних цена у односу на истоветне производе из осталих Земаља.

РС би могла подстаћи и договор најуспешнијих домаћих компанија из области прехрмбене индустрије и индустрија за производњу осталих роба из сектора широке потрошње,,који би подразумевао отварање ланца хипермаркета у европским градовима где је највећа концентрација наших исељеника,у којима би се та роба пласирала.

Очигледно је да постоје одличне предиспозиције за извоз хране на руско тржиште,али и на кинеско у домену производње говеђег,овчијег меса и вина.Отворено ЕУ тржиште за наш бејби биф ни изблиза не користимо,све су то пројекти у које вреди улагата.Неопходно је да унапредимо пољопривредну производњу и ускладимо је са индустријским капацитетима,што би нам дугорочно омогућило високе приходе,посебно у светлу свих процена које говоре о дугорочном тренду раста цена прехрамбених производа.