Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Свети део српске земље, Косово и Метохија, има срећу да није, попут грешног дела, полигон за економске експерименте, већ има слободу да се неометан од ММФ-а, Светске Банке, немачких и америчких развојних агенција и осталих усрећитеља развија. Тај развој има и позитивних последица, јер еманципација и бољитак распирују похлепу код до недавно гладног становништва, па оно не жели да чека да му буде, по мало, још боље, већ одлази у Швајцарску, Немачку, Аустрију, Италију и друге државе где одмах може да прескочи јаз у потрошњи.
Шта нам кажу подаци (http://ask.rks-gov.net/media/4169/results-of-the-household-budget-2017.pdf)?
Потрошња домаћинстава на КиМ повећана је само за 19 милиона евра, са 2.321 на 2.340 милиона евра, од 2016 до 2017, али је одлив становништва утицао да се повећање по домаћинству повећа са 7.539 на 7.803 евра, а по становнику са 1.460 на 1.511 евра.
(Процењени број породица смањен је за 8 хиљада, са 308 на 300 хиљада).
Када 7.803 евра поделимо са 12 месеци долазимо до 650 евра по породици. На грешном делу територије Србије потрошња домаћинстава износила је 62.275 динара месечно у 2017 што је било по 506,6 евра месечно. Сад, још увек постоји разлика у структури домаћинстава, јер је просечан број чланова у грешном делу 2,7 а у светом 5,2, те је по члану домаћинства потрошња износила у грешном делу 187 евра и 60 центи, а у светом непуних 126 евра.
Али, жеља да се уместо 126 евра има хиљадарка тера Албанце са наше територије да убрзавају исељавање те ће вероватно извештај о потрошњи домаћинстава за 2018. додатно увећати потрошњу по домаћинству услед смањеног броја домаћинстава и њихових чланова.
Приходи од дознака исељених износе 8% од укупних прихода за потрошњу на КиМ док су једва изнад 1% у остатку Србије. Мишљења смо да ће се стабилизовати на овом нивоу јер, попут српских исељеника од пре 40-50 година, неће имати чланова породице којима би своју уштеђевину исељеници послали.