Poređenje konsolidovane javne potrošnje Hrvatske i Srbije: Pogled u budućnost

Podatke koje prilažem u tabeli treba uzeti sa rezervom, usled metodoloških razlika u definicijama i obuhvatu. Osnovni cilj im je upućivanje na redove veličina u prihodima i potrošnji, a radi par opažanja.

Hrvatske podatke o ukupnoj javnoj potrošnji procenio sam na osnovu realizacije središnje države za 10 meseci uz pretpostavku da su i kod opće potrošnje podaci u oktobru pratili dinamiku iz prvih devet meseci. Par miliona evra razlike po pozicijama je zanemarljiva greška u odnosu na ukupne redove veličina.

Srbija je, u periodu I-X 2011. godine, prikupila 25% manje javnih prihoda od Hrvatske, imala je za 21% manje javne rashode i ostvarila je za 52% veći deficit.

Struktura javnih prihoda se bitno razlikuje: Srbija ima 15% veće prihode od poreza na dohodak građana, za 20% veće neporeske prihode (za Hrvatsku sam neporeske prihode izračunao kao razliku između ukupnih prihoda i svih identifikovanih uporedivih prihoda, tako da je moguće da je razlika u korist Srbije mnogo veća), 55% veće prihode od carina, 10% veće ostale poreske prihode (važi isto kao i za neporeske) i za 4,7% veće prihode od carina.

Srbija ima za 36% manje uplaćene doprinose, 36% manje prihode od PDV-a, 63% manje poreza na dobit preduzeća, 83% manje priliva od donacija, i čak za 98% manje kapitalne prihode.

Ovo poređenje poreskih prihoda je dragoceno za analizu mogućih promena poreskih stopa. Na primer, smanjivanje poreza na zarade uz povećanje PDV-a. Smanjivanjem poreza na zarade bi bili pogođeni budžeti opština i gradova koji su u izbornoj godini dobili veliku mogućnost za rast potrošnje (videti stavku korišćenje roba i usluga i odstupanje od hrvatskih podataka), nakon što se predizborno rasipništvo završi, dok bi rast PDV-a, u meri da se nadoknadi pad poreza na zarade, poboljšao zdravlje republičke kase. Pad poreza na zarade smanjio bi i troškove rada i stimulisao zapošljavanje. Tim pre, ako bi se značajno podigla neoporeziva osnovica, bez smanjivanja stope poreza za plate veće od, recimo, 30.000 dinara.

Povod za pisanje ovog mišljenja su mi bili neporeski prihodi. U ministarstvu finansija Hrvatske postoji evidencija šta su neporeski prihodi, kako se zovu, kojim propisom i kojim podzakonskim aktom su regulisani, telo koje prikuplja prihod i ko uplaćuje.

Prema ovoj evidenciji postoji 245 neporeskih prihoda evidentiranih na 22 stranice u PDF-u, a ostavljam link za znatiželjne. http://www.mfin.hr/adminmax/docs/RNP080905.pdf

Osnovna ideja mi je da bi tokom 2012. godine bilo poželjno da se ovakva evidencija napravi i u Srbiji (možda i postoji, ali ja neznam), a kako bi se saznalo šta se sve plaća od taksi, kazni, naknada… Još ukoliko bi se došlo do godišnjih iznosa sakupljenih prihoda po stavkama uvidela bi se besmislenost mnoštva neporeskih zahvatanja.

Što se tiče javnih rashoda Srbija je veći potrošač samo kod dve pozicije: kupovine roba i usluga za 20% i kod kapitalnih izdataka za 75%.

Srbija manje troši od Hrvatske za subvencije (za 26%), socijalnu pomoć i transfere (23%), zaposlene (33%), a najmanje na otplatu kamata – za 57%.

I zato stoji u naslovu pogled u budućnost. Hrvatska je izgradila autoputnu infrastrukturu i ima više nego dvostruko veća godišnja plaćanja za kamatu na javne dugove u odnosu na Srbiju. To ukazuje ne buduće promene u javnoj potrošnji u Srbiji: sve će se više trošiti na servisiranje javnog duga, a sve manje na kapitalne rashode. U zbiru na kapitalne rashode i otplatu kamata Srbija (1.151 milion evra) i Hrvatska (1.309 miliona evra) troše sličnu svotu, ali sa asimetrijom u nameni novca.

Veći izdaci Srbije za 20% za kupovinu robe i usluga (javne nabavke) ukazuju gde se može uštedeti u potrošnji pola milijarde evra, pa time i značajno smanjiti deficit u javnoj potrošnji.

Interesantno je uporediti i zbir prikupljenih poreza na dohodak građana i uplaćenih doprinosa sa pozicijom socijalne pomoći i transferima. U Srbiji je razlika između ovih stavki deficit od 921 milion evra, a u Hrvatskoj 1.011 miliona evra. Kada se ovi podaci stave u odnos sa konsolidovanim deficitom javne potrošnje dolazi se do činjenice da je u Srbiji deficit države gotovo u potpunosti posledica razlike između poreza i doprinosa i socijalne potrošnje, dok je u Hrvatskoj deficit socijalne potrošnje mnogo veći, što znači da Hrvatska generiše suficit od oko 350 miliona evra u ostalim vidovima prihoda i potrošnje kako bi uskladila ovu poresko-socijalnu neravnotežu.

Ne treba sumnjati da će se i Srbija naći u ovoj poziciji kao Hrvatska: socijalni deficit će se uvećavati, dok će ukupni deficit u javnoj potrošnji morati da se smanjuje.