Stopa smrtnosti u saobraćajnim nesrećama u 2015

Сећам се да сам још у раном детињству слушао приче о томе ко су опасни возачи: дал` Турци дал` Швабе. И та прича о „опасним“ возачима је део мачо „фазона“. Ја нисам никад био „алфа-мужјак“, био сам латентни геј и Хрват католик, а док нисам положио вожњу у 41 години, а како бих дао свом лудилу да се размаше: „Anywhere out of this World“ написао је Бодлер.

Од како сам положио вожњу водим рачуна да безбедно стигнем од тачке А до тачке Б, са минималним ризицима у претицању и брзини. Најлепши осећај ми је да се пењем уз планине, а да на путу нема много возила, па да могу да застанем, да сликам са висине (Ко на брду ак и мало стоји…)… И тако, расписа се ја без циља и смисла.

Шта нам кажу подаци?

Највећа стопа смртности у саобраћају у Европи је у Румунији, испред Латвије, Хрватске и Литваније (на основу последње три изгледа да се националне фрустрације маленкошћу надокнађују брзом вожњом) и „опасних“ Турака.

Србија је изнад просека у ЕУ, али је значајно смањила стопу смртности у саобраћају. То може да буде и последица мање пара за гориво, а не само оштријег кажњавања прекршаја у саобраћају. Углавном, сви земље са којима се мајчица Србија граничи имају веће стопе смртности у саобраћају, што указује на то да није безбедно, нити треба, напуштати Србију. Немамо море, али свега осталог имамо на претек.

Најмању стопу смртности имају у УК, а из искуства Саше Милојевића и знам зашто је тако.