SDI u BiH i Republiku Srpsku: neke karakteristike

Стране директне инвестиције представљају имплементацију интереса компанија из једне државе у другој. Интереси могу бити економски, али и политички, безбедносни итд… Незгодно је када држава субвенционише туђе интересе у својој земљи, уместо да ради супротно. Једном је Србија помогла Српској преко Телекома Србија, а куповином Телекома Српске, и то је најважнија директна инвестиција из Србије укупно.

Осим црпње туђих ресурса (руда, радника…) преко директних инвестиција се врше и безбедносне акције/агресије. Пре око 90 година Јован Дучић је из Букурешта јављао како су се немачки шпијуни размилели по Румунији прикривени трговином. Данас, високи страни обавештајац не мога да се крије трговином, може и да буде генерални директор филијале, и може да преко запослених, и фирми са којима сарађује, шири своје деловање против државе у којој послује…

Али, текст нема намеру да се бави бијом, цијом, снајком и таштама, већ само да таксативно наведе неке податке до којих смо дошли индиректно: поређењем два саопштења, а која се односе на пословање страних филијала у Републици Српској и БиХ.

У Србији су стране филијале у 2016 учествовале са 3% у укупном броју предузећа, али са 21% у укупном броју запослених и са 32,4% у укупној додатој вредности. Када се види ова несразмера у подацима јасно је коме у прилог иду борба против сиве економије, завођење реда у одређеним делатностима пословања и сличне акције од стране државе.

Шта нам кажу подаци за БиХ за 2015?

У БиХ су стране филијале учествовале са 12,7% у пословним субјектима са више до 20 запослених, учествовале су са 19,8% у укупној запослености и са 24,6% у додатој вредности. У Републици Српској удео у додатој вредности је 38%, а највећи допринос имају информације и комуникације (Телеком) са 32,9% у укупној додатој вредности у страним филијалама.

Просечна трошак по запосленом нешто је нижи у РС (18.130КМ годишње) у односу на Федерацију БиХ и Дистрикт Брчко (19.394). У РС су највећи трошак за запослене имале компаније из Србије (26.703КМ) док су у Федерацији имале фирме из Кипра (али са само 107 запослених – 47.271КМ).

Удео РС у укупном броју запослених у страним филијалама био је 39%. Највећи је био код фирми из Русије (95%), Србије (91,8%), Кипра (84,9%), затим из УК (66,5%) и Холандије (60,2%). Са друге стране, Федерација БиХ учествује са 61% у укупној запослености страних филијала, али склоност ка већем запошљавању у Федерацији (обнову Аустроугарске) имају фирме из Аустрије (78,4%), 88,3% из Хрватске, 85,4% из Немачке, 74,5% из Словеније.

Ентитетска структура уложеног страног капитала јасно указује на различите интересе. Нема података за Турску како би се разбила ова Аустроугарска хомогеност у Федерацији БиХ (осим да су уложили укупно 210 милиона долара у БиХ).

Додата вредност филијала из Србије у Републици Српској (333,2 милиона КМ) готово је једнака вредности филијала из Хрватске у Федерацији БиХ (365 милиона КМ). С обзиром на двоструко већи број Срба од Хрвата у БиХ то значи да су фирме из Србије релативно упола мање додате вредности оствариле у РС, то јест да треба да се удвостручи вредност инвестиција из Србије у Српску.

Када се узме у обзир значај Телекома за обим укупних улагања у Српску, његова продаја странцима у Србији значиће директно одрицање од Републике Српске, и интереса које Србија има у овом делу БиХ.