Zaposlenost Q2 2018

Подаци о кретању броја запослених у другом тромесечју 2018 су охрабрујући. Уколико се настави раст броја запослених ускоро ће морати да се повећају и зараде (по угледу на Румунију, Бугарску…), сем ако смо одабрани за насељавање неких других народа.

Број запослених повећан је за 36 хиљада, у односу на прво тромесечје, што је повећање за 1,8%. Под претпоставком да се настави по истој стопи до краја године, што је готово немогуће, раст би износио скоро 8%, а што је двоструко изнад стопе раста БДП-а, па би то указивало на пад просечне продуктивности рада. Пошто се то догодило и у 2017 (раст зарада за 3,2%) пре би смо могли да претпоставимо да се ради о увођењу у легалну запосленост раније запослених на црно. Колики је део ових акција а колико стварно новог запошљавања далеко смо од могућности да проценимо.

Вратимо се лепим подацима. При просечном порасту броја запослених за 1,8% само је снабдевање електричном енергијом имало пад броја запослених док су све остале делатности имале раст броја запослених. Највећи релативни раст броја запослених имало је грађевинарство (+5,6%) што је вероватно последица сезонског фактора. Највећи апсолутни пораст броја запослених имала је прерађивачка индустрија, за 12.007 лица, испред грађевинарства (5.063) и саобраћаја и складиштења (+4.943).

Раст броја запослених у прерађивачкој индустрији имао је повољан утицај на регионални развој: најмањи раст броја запослених имао је Београд (+1,3%), затим Регион Јужне и Источне Србије (+1,9%), док су Војводина и Регион Шумадије и Западне Србије имали раст од по 2,1%. У свим регионима је повећан број запослених у прерађивачкој индустрији.

Београд је имао пад броја запослених у три делатности: државној управи (-1,3%), снабдевању електричном енергијом (-0,3%) и снабдевању водом (-0,3%). Највећи релативни и апсолутни пораст имао је у прерађивачкој индустрији (+3,5%, за 2.277 лица).

У Војводини је такође смањена запосленост у три области: у снабдевању електричном енергијом (-0,4%), рударству (-0,3%) и у образовању (-0,1%). Прерађивачка индустрија учествује чак са 43,8% у расту укупног броја (4.713 од 10.763).

У Региону Шумадије и Западне Србије само је у образовању смањен број запослених (-0,1%). Прерађивачка индустрија је учествовала готово са трећином у укупном порасту броја запослених (32,8%, 3.164 од 9.658), а грађевинарство (1.693) и трговина (1.346) су такође значајно утицали на раст броја запослених.

У Региону Јужне и Источне Србије број запослених повећан је за 6.468 лица. Смањен је само код снабдевања електричном енергијом (-0,4%). Прерађивачка индустрија (+1.854) и грађевинарство (+1.131) заједно објашњавају скоро половину од укупно оствареног раста.

И тако, након скоро 30 година опадања броја запослених лепо је очитати овакве податке.