Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
У ЕУ је у мају 2018. било мало мање од 17 милиона незапослених лица (16.988 хиљада). Ово се први пут догодило од октобра 2008. Стопа незапослености од 6,9% била је најнижа од септембра 2008, док је рекордно ниска, након 2000, била у јулу 2008 (6,7%), па ће вероватно у наредним месецима превазићи овај минимум.
Подударање података о броју незапослених и стопи незапослености мотивисало ме је да израчунам број запослених (као разлику између броја активних и незапослених лица) на нивоу ЕУ, а онда и по земљама.
У мају 2018. у ЕУ је било активно 246,2 милиона становника, па је број запослених износио 229,2 милиона. У односу на мај 2008 број запослених лица повећан је за само 2,6% (са 223,5 милиона), што је само 0,2% у просеку годишње. Број активних лица повећан је са 239,6 милиона, у мају 2008.
Ови подаци указују на старење становништва ЕУ, Немачке и Италије пре свих, и основно ограничење будућем економском расту: недостатак радне снаге. То је понављање приче о вишедеценијској стагнацији Јапана који је поодмако у том процесу старења.
У Јапану је број незапослених преполовљен од децембра 2000. (2,97 милиона) до маја 2018. (1,58 милиона), стопа незапослености смањена је са 4,4% на 2,3%. Број активних лица у Јапану повећан је за 1,8%, док је у ЕУ повећан за 9,6% а у САД за 12,3%.
Број запослених лица у Јапану премашио је 67 милиона од марта ове године али је само за 4% већи у односу на крај 2000, док је он у САД већи за 12,5%, а у ЕУ за 11,3%.
Навођење ових стагнантних података за Јапан илуструје само оно што ће се догађати у наредним деценијама у ЕУ: низак раст, или пад, броја активних становника и ниска стопа раста БДП-а.
За Немачку и Француску, на жалост, немамо податке у бази Еуростата од краја 2000, па смо упоредили податке из јануара 2007. (од када има за Немачку) за бројем запослених у мају 2018.
Шта се догодило са запосленошћу од јануара 2007?
Укупан број запослених у ЕУ повећан је за 6%, при чему у Француској за 6,1%, а у Немачкој за високих 14,2%. Највиши раст броја запослених у ЕУ имали су Малта (39,7%) и Луксембург (37%), а ван ЕУ Турска за готово 50% (недостају подаци за последња два месеца). У исто време је седам периферних земаља смањило број запослених лица. Подаци о расту броја запослених у северним државама ЕУ указују и на правац миграције становника и запослених са југа и истока ка њима.
И овде долазимо до последњег дела наслова, до миграната.
Без миграција основно очекивање економиста је да ће у ЕУ, након три деценије, доћи до раста реалних зарада услед мањка понуде и вишка тражње за радном снагом. Видети радове Charles Goodhart-a на ову тему. Од 1990. године су отварање Кине и Источне Европе утицали негативно на зараде у развијеним земљама јер су сељени производни процеси у локације са битно нижим трошковима радне снаге. Са старењем кинеске популације још је мало локација за производњу у свету преостало где би се производња селила. Сада би процес старења становништва и недостатка радне снаге требало да преокрене процес: ка расту зарада у развијеним земљама.
Прилив миграната има исти ефекат као и сељење производње ван ЕУ: утиче на пад зарада, или на њихов мањи раст од очекиваног. И овде би могли да развијамо причу о томе колико милиона миграната је потребно да би се задржао економски раст и смањиле реалне зараде.
Ја бих се овде вратио на Јапан: поносно истичу да су они хомогено друштво и нација, па да нема негативних последица од економске стагнације. Шта би се догодило у Европи за пар деценија уколико би наступила дуготрајна криза са битно измењеном етничком структуром становништва? У Паризу, Бриселу и у деловима Немачке или УК већ се назиру обриси такве будућности. А наше искуство економске стагнације из осамдесетих година прошлог века у хетерогеном друштву имамо као сећање на „мрачне деведесете“.