Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
На Видовдан је изашло саопштење Евростата о структури фарми у ЕУ у 2016. Наслов саопштења гласи: Од 10,3 милиона фарми у ЕУ, две трећине су мање од 5 хектара. Поднаслов: само је 11% управљача фарми млађе од 40 година.
Ово нас је мотивисало да упоредимо податке за Србију са чланицама ЕУ у погледу броја фарми и употребљеног пољопривредног земљишта. Узели смо податке из пописа пољопривреде из 2012. Од тада је у Србији број пољопривредних породица смањен, вероватно и употребљено пољопривредно земљиште а просечна величина поседа требало би да, стихијски, почне да се повећава.
Просечна величина поседа у Србији била је 2012 5,5 хектара што значи да је српска пољопривреда упоредива са унасловљених две трећине поседа у ЕУ. Просечна величина поседа у ЕУ износила је 16,6 хектара и то је последица великих фарми, где је 7% фарми већих од 50 хектара користило 68% укупног пољопривредног земљишта у ЕУ.
У Војводини је просечно 11,36 хектара по пољопривредном газдинству а Источној Србији 3,62.
Уколико би Србија постала чланица ЕУ сада она би повећала број пољопривредних газдинстава за 6,1%, а искоришћено пољопривредно земљиште за 2%.
И овде ћемо само очитати основне 3 информације, а на основу унета два податка за Србију и 1 израчунати за све земље.
Већи број пољопривредних газдинстава од Србије у ЕУ имају: Румунија, Пољска, Италија, Шпанија и Грчка.
Већу површину искоришћеног пољопривредног земљишта има 12 чланица ЕУ где су Чешка и Португалија најближе Србији по овом показатељу.
Мању површину по газдинству од Србије имају: Малта (1,2), Кипар (3,2), Румунија (3,7) и Мађарска (3,9), док незнатно већу имају Грчка (6,6) и Словенија (7). Највећу површину по газдинству им Чешка (130,3 хектара) испред Уједињеног Краљевства (90,1).
