Одлив страних директних инвестиција у 2017 износио је 1.430 милијарди долара и смањен је за 3% у односу на 2016. Развијене земље имале су одлив 1.009 милијарди долара и учествовале су са 70,6% у укупном одливу, а ЕУ је учествовала са 30,5% у укупном светском финансирању спољних инвестиција.
Иако доминирају развијене земље постепено смањују релативан значај као извор инвестиција. У 1990 била је потпуна доминација развијених земаља (94,6%, ЕУ 54,2%) која је незнатно смањена до 2000 (92,1%, ЕУ 68%). У 2008 је удео развијених земаља смањен на 80,3% (ЕУ 44,2%), да би се спустио на 70,6% у прошлој години.
Кина је била безначајан инвеститор у 2000, са само 0,08% од укупних светских инвестиција, у 2008 учествовала је са 3,3% а у 2017 са 8,7%. Рекордан удео имала је у 2015: 13,3% од укупних светских спољних улагања.
Највећи спољни инвеститор у 2017 биле су САД (435,7 милијарди долара) испред Јапана и Кине.
Србија је била на 73. месту са 145,6 милиона долара и ово је најмања вредност спољних инвестиција након 2009.
Од земаља са којима се граничи већи износ спољних инвестиција имале су Хрватска, Мађарска и Бугарска, а мањи БиХ, Албанија, Црна Гора и Румунија. БЈР Северна Македонија имала је негативне спољне инвестиције, повлачење улагања у износу од 1,8 милиона долара.
Међу нашим највећим економским партнерима раст спољних улагања имали су Немачка (са 51,5 милијарди долара у 2015 на 82,3) и Русија (са 27 на 36), а Италија је смањила са 17,8 на 4,4 милијарди долара. Италији је ово најнижа вредност од 1990. године.