Јединичне вредности извоза и увоза користе се као показатељи развијености земаља, јер се код развијенијих очекује већа јединична вредност извоза, а код мање развијених већа вредност увоза. Развијене земље набављају сировине, које су нижих јединичних вредности, а продају индустријске производе, виших јединичних вредности. Тако је било од како је Колумбо открио Америку, а можда још и од одласка Марка Пола у Кину, да се превише не враћамо у прошлост.
Србија је у 2017. имала по први пут у модерној историји већу јединичну вредност извоза од увоза, и ово је леп показатељ да се индустријска производња у Србији опоравља, те расте јединична вредност извоза, док су пад цена нафте и гаса, као и сировина које се користе у производњи смањене (или је удео сировина у укупном увозу повећан).
Јединична вредност извоза из Србије повећана је са 698 евра по тони у 2010 на 1.139 евра по тони у 2017, док је увозна повећана са 972 на 1.061 евра. Рекордна увозна јединична вредност била је 2013 у износу од 1.293 евра по тони и од тада се смањила услед великог пада цена нафте и гаса.
Укупна количина робне размене повећана је са 23,1 милиона тона у 2010, на 31,5 милиона тона у 2017.