Najnoviji podaci o poslovanju privrede, objavljenih od strane Agenicje za privredne registre (radi se o podacima za tzv. statističku potrebu-konačni podaci o poslovanju privrednih društava se zajedno sa revizorskim izveštajima za obveznike revizije i to redovni i konsolidovani bilansi se dostavljaju do 30.06. će biti raspoloživi tek u julu i avgustu), govore da je privreda u prošloj u odnosu na 2016. godinu imala daleko bolje finansijske rezultate. Medjutim u cilju pravilne i verodostojne poslovne analize, bilansi privrednih subjektata se moraju podvrgnuti detaljnoj analizi radi dobijanja odgovora o kvalitetu poslovanja i dugoročne održivosti.
Za početak podaci o privrednim subjektima:
Privredni subjekti | 2017 | 2016 |
Ukupan broj privrednih društava | 141,942 | 131,058 |
Dostavljeni podaci | 102,532 | 101,508 |
Nisu dostavljeni podaci | 39,410 | 29,550 |
Obrađeni podaci | 91,556 | 90,960 |
Nisu obuhvaćeni obradom | 1,520 | 1,617 |
Nisu aktivna | 9,446 | 8,931 |
Broj zaposlenih | 1,073,557 | 1,039,101 |
Neto efekat | 34,456 |
Broj privrednih subjekata se u 2017 povećao za gotovo 11 hiljada bez kvalitativnih pomaka, jer za gotovo isti broj se povećao i broj privrednih subjekata koji nisu dostavili podatke iz raznih razloga. Zatim, broj neaktivnih privednih subjekata je na kraju 2017 iznosio 9446, a godinu dana ranije 8931. Privreda je povećala broj zaposlenih radnika u 2017 za 34.456 odnosno to je razlika izmedju novozaposlenih i radnika koji su napustili privredne deltanosti iz raznih razloga (otkazi, promene zanimanja, penzije, smrti i sl.)
Bilansi privrednih subjekata pokazuju sledeće:
Poslovni prihodi su povećani za oko 7,1% nominalno ili za oko 4,5% realno korigovano za inflaciju u 2017 godini.
Pozitivan neto finansijski rezultat je značajno veći u 2017 i iznosio je 437 milijardi dinara i veći je za oko 250 milijradi nego godinu dana ranije. Na prvi pogled statička i površna analiza upućuje na zaključak da je privreda konačno u 2017. krenula posle dužeg vremena dobrim tempom.
Medjutim u cilju kvalitetne poslovne analize mora se ovaj bilans raščlaniti na tri podbilansa:
U 000 dinara
Bilans uspeha | 2017 | 2016 |
Poslovni prhodi | 9,980,984,704 | 9,312,146,463 |
Prihodi od prodaje robe | 4,523,891,461 | 4,290,931,990 |
Prihod od prodaje proizvoda i usluga | 5,199,688,253 | 4,768,120,307 |
Ostali prihodi | 257,404,990 | 253,094,166 |
Poslovni rashodi | 9,450,173,412 | 8,805,634,744 |
Nabavna vrednost prodate robe | 3,872,430,802 | 3,712,024,446 |
Efekti povećanja/smanjenja zal.robe | -100,774,311 | -61,844,739 |
Troškovi materijala | 1,994,219,673 | 1,787,755,775 |
Troškovi goriva i energije | 467,832,938 | 402,834,681 |
Troškovi zarada, nakanada i ost.lič.ras | 1,165,872,651 | 1,066,680,725 |
Troškovi proizvodnih usluga | 1,193,088,889 | 1,094,769,187 |
Troškovi amrotizacije | 365,828,055 | 347,086,955 |
Nematerijalni troškovi | 491,674,745 | 456,327,714 |
Poslovni dobitak | 685,305,148 | 661,336,128 |
Poslovni gubitak | 154,493,856 | 154,824,409 |
Efekat poslovanja | 530,811,292 | 506,511,719 |
Finansijki prihodi | 289,066,058 | 143,930,032 |
Prihodi od kamata | 27,945,955 | 29,850,775 |
Pozitiven kursne razlike | 181,474,455 | 55,358,002 |
Ostali finansijski prihodi | 79,645,648 | 58,721,255 |
Finansijski rashodi | 251,708,712 | 270,783,096 |
Rashodi kamata | 91,051,320 | 97,074,697 |
Negativne kursne razlike | 97,911,892 | 91,080,292 |
Ostali finanaijski rashodi | 62,745,500 | 82,628,107 |
Efekti usklađivanja vrednosti imovine | -70,768,883 | -85,389,798 |
Ostali prihodi | 238,932,134 | 240,703,462 |
Ostali rashodi | 209,272,917 | 264,948,791 |
Dobit pre oporezivanja | 749,268,489 | 570,814,365 |
Gubitak pre oporezivanja | 228,794,517 | 316,516,763 |
Neto efekat pre oporezivanja | 520,473,972 | 254,297,602 |
Porezi na dobit | 77,641,655 | 69,760,254 |
Neto rezultat | 437,180,103 | 187,382,993 |
ü Podobilans redovnih aktinvosti (poslovna dobiti/gubitak)
ü Finansijski podbilans ili rezultat finansiranja i
ü Podbilans vanrendih prihoda i rashoda (ostili prihodi i ostali rashodi)
Privreda generalno ima uvek pozitivan poslovni rezultat odnosno blago rastući poslovni dobitak u 2017 ali i poslovni gubitak od 154 milijarde dinara (kumulirani gubici privrednih subjekata). Neto efekat je 530 milijardi dinara ili oko 4,8 milijarde eura.
Ukupan rezultat pre svega potiče od efekata finansijskog podbilansa odnosno efekata pozitivnih kursnih razlika u 2017 od 181 milijarde dinara kao rezultat apresijacije kursa dinara. U slučaju veće depresijacije neto efekat poslovanja bi značajno bio pogoršan. Čak su i rashodi kamata nešto manji kao efekat smanjenja zaduživanja privrede i pada kamatanih stopa.
Struktura imovine i izvora odnosno finansiranje privrede
Bilans stanja | 2017 | 2016 |
Stalna imovina | 8,477,292,943 | 8,159,039,409 |
Nematerijalna imovina | 295,210,299 | 270,926,493 |
Nekretnine, postrojenja i oprema | 6,888,149,737 | 6,599,345,433 |
Biološka sredstva | 197,844,790 | 195,802,455 |
Dugoročni plasmani i potraživanja | 1,130,114,737 | 1,130,861,117 |
Obrtna imovina | 5,667,962,977 | 5,402,180,206 |
Zalihe | 1,789,656,501 | 1,646,284,841 |
Potraživanja | 2,225,738,106 | 2,182,227,983 |
Gotovina i Novčana sredstva | 1,652,568,370 | 1,573,667,382 |
Poslovna imovina | 14,200,229,073 | 13,622,321,691 |
Kapital | 6,932,548,445 | 6,588,014,384 |
Dugoročna rezervisanja i obaveze | 2,645,192,071 | 2,544,623,616 |
Dugoročna rezervisanja | 145,714,719 | 144,856,090 |
Dugoročne obaveze | 2,499,477,352 | 2,399,767,526 |
Odložene poreske obaveze | 188,784,733 | 181,816,601 |
Kraktoročne obaveze | 5,977,969,176 | 5,948,479,113 |
Kratkoročne finansijske obaveze | 1,873,571,608 | 1,916,957,592 |
Primljeni avansi, deopoziti i kaucije | 340,063,046 | 315,332,124 |
Obaveze iz poslovanja | 2,492,346,133 | 2,458,160,253 |
Ostale kratkoročne obaveze | 1,206,046,032 | 1,258,029,144 |
Gubitak iznad visine kapitala | 1,544,265,352 | 1,640,612,023 |
Bilans stanja pokazuje i strukturu finansiranja poslovanja privrede. U sturkturi sredstava preovladava stalna imovina 59,69%, obrtna imovina ima učešće od 40,31%. Obzirom da preovladjuju veliki sistemi koji su po definiciji kapitalno intezivni (energetika, telekomunikacije, poljorpivreda, industrija) ovaj odnos sredstava globalno posmatrano ne govori mnogo i adekvanosti strukture sredstava. Pojedinačna sektorska analiza bi dala adekvatnije rezultate. Pažnju privlači sledeće: efekat povećanja imobilizacija je oko 290 milijardi dinara, a trošak amortizacije kao knjigovodstveni trošak osnovnih sredstava je bio 360 miliona. Privreda nije uspela da uloži ni minimum potrebnih sredstava za obezbedjene proste reprodukcije, tačnije ulaganja u sredstva su manja od troškova amortizacije odnosno depresijacije.
Ostali statički pokazatelji:
Koeficijenti | 2017 | 2016 |
Povrat na aktivu (ROA) | 3.079% | 1.376% |
Povrat na kapital (ROE) | 6.306% | 2.844% |
Koeficijent obrta zaliha | 3.94 | 4.25 |
Koefcijent obrta dobavljača | 2.85 | 2.84 |
Koeficijent obrta kupaca | 4.48 | 4.26 |
Dani vezivanja zaliha | 93 | 86 |
Dani vezivanja dobavljača | 128 | 129 |
Dani vezivanja kupaca | 81 | 86 |
Koeficijent obrta gotovine | 2.62 | 2.83 |
Prosečan saldo gotovine | 3,905,608,174 | 3,386,194,190 |
Srpska privreda kvalitativno gledano ima sledeće pokazatelje:Povrat na imovinu je 3,079% tj. ovaj pokazatelj govori o realnom prinosu na ukupno angažovana sredstva. Povrat na kapital je odnos neto dobiti i sopstvenih izvora. Takodje je bitno istaći da privreda Srbije ima preko 12,7 milijardi eura gubitka iznad visine kapitala koji je u suštini odbitna stavka od ukupne imovine.
Zabrinjava i činjenica da je ukupna knjigovostvena neto vrednost srpske privrede tek nešto preko 57 milijarde eura. Cela srpska privreda ima knjigovostvenu vrednost sopstvenog kapitala mnogo manju nego velike svetske korporacije.
Knjigovodstvena vrednost kapitala odabranih korporacija u milionima eura 2017.
Kompanija | knjigovodstv. vred.kapitala | Učešće novč. U obrt.sredstv. |
Pfizer | 62,348 | 48.59% |
FIAT | 20,182 | 35.45% |
Microsoft | 69,038 | 83.19% |
Apple | 121,904 | 57.81% |
Exxon Mobile | 169,130 | 6.38% |
67,496 | 85.40% | |
Volkswagen | 112,013 | 23.84% |
Ford Motors | 30,363 | 33.56% |
Toyota | 146,259 | 33.08% |
Novartis | 64,494 | 33.62% |
Siemens | 48,039 | 17.36% |
Samsung | 162,108 | 25.27% |
Izvor: http://financials.morningstar.com/balance-sheet/bs.html?t=SSNLF®ion=usa
Srpska privreda generalno ima već duži niz godina problema sa tekućom likvidnošću. Taj odnos se najbolje vidi kroz strukturu kamatonosnih obaveza u ukupnim izvorima kao i strukturi ukupnih raspoloživih novčanih sredstava u aktivi. Kraktorčna novčana sredstva i gotovina učestvuju u obrtnom kapitalu sa oko 17%. Osim Exon-a koji sa razlgom ima mali udeo novanih sredstava u obrtnim sredstvima sa razlogom obzirom na oblast poslovanja sve kompanije imaju značajno veće učešće novčanih u ukupnim obrtnim sredstvima. Pri tome se naravno misli na ukupna novčana sredstva po istom kriterijumu kako je navedeno u slučaju privrede Srbije. (nisu uzeti u obzir dugoročni plasmi i ostali plasmani u stalnim sredstva)
Generalno, privreda Srbije ima izrazito nizak racio obrta zaliha i dobavljača. Plaćanje obaveza u proseku dva puta dužem od naplate potraživanja daje pravu sliku (ne)likvidnosti privrede. Ovakav iznos ’’cash ciklusa’’ je isključivo usled dugog roka plaćanja obaveza.
Pozicije | 2017 | Koeficjenti obrta | gotovina po ciklusu |
Poslovni prihodi | 9,980,984,704 | 4.48 | 2,227,898,371 |
Obaveze iz poslovanja | 7,541,531,000 | 2.85 | 2,646,151,228 |
Zarade | 1,165,872,651 | 12 | 97,156,054 |
Kamate | 91,051,320 | 12 | 7,587,610 |
Saldo gotovine po ciklusu | 522,996,521 |
Izvor:obračun autora na bazi modela finansijske analize i upravljnja obrtnim sredstvima
Interesnto je uraditi scenario šta bi se sa gotovinom dogodilo kada bi se ciklus izmirenja obaveza sa 128 skratio na 100 dana.
Scenario 1: Skraćenje obaveza plaćanja dobavljača na 100 dana
Pozicije | 2017 | Koeficjenti obrta | gotovina po ciklusu |
Poslovni prihodi | 9,980,984,704 | 4.48 | 2,227,898,371 |
Obaveze iz poslovanja | 7,541,531,000 | 3.65 | 2,066,172,877 |
Zarade | 1,165,872,651 | 12 | 97,156,054 |
Kamate | 91,051,320 | 12 | 7,587,610 |
Saldo gotovine po ciklusu | -56,981,830 |
Skrećenje ciklusa plaćanja obaveza na 100 dana doprinosi negtivnoj saldo gotovine po ciklusu, odnosno tražilo bi dodatno kratkoročno zaduživanje od 57 milijradi dinara.
Skraćenje plaćanja obaveza na tri meseca ili 90 dana daje sledeći scenario:
Negativan saldo gotovine po ciklusu je -237 milijardi. Lek za ovakav scenairo je ubrzanje naplate od kupaca i skraćenje vremena angažovanja zaliha. Ovakav scenario je prihvatlji za kompaniju pojedinačno da se analizira, za privredu je samo na osnovu krajnjih statitističkih izveštaja.
Scenairo 2: Skraćenje plaćanja obaveza na 90 dana
Pozicije | 2017 | Koeficjenti obrta | gotovina po ciklusu |
Poslovni prihodi | 9,980,984,704 | 4.48 | 2,227,898,371 |
Obaveze iz poslovanja | 7,541,531,000 | 4 | 1,885,382,750 |
Zarade | 1,165,872,651 | 12 | 97,156,054 |
Kamate | 91,051,320 | 12 | 7,587,610 |
Saldo gotovine po ciklusu | -237,771,957 |
Privreda Srbije, ima generalno nedostatak likvidnosti i taj problem nije moguće izlečiti dugi niz godina narednom periodu. To je generalno i glavni ograničavajući faktor razvoja privrede (važna napomena: ne govori se o rastu, nego o razvoju, svaki razvoj označajava rast, ali svaki rast nije razvoj. Troškovi rasta veći o efekata istog daju negativne stope rasta-slučaj kada rast doprinosi smanjenju Ekonomski dodane vrednosti (Econimc Value Added), tj. kada je trošak angažovanog kapitala veći od prinosa na kapital.