POGLEDI NA AGRARNU POLITIKU 2018

Obećanja i očekivanja…

Da li će crveni meteoalarm aktivirati „crvenu lampicu“ kod onih koji bi trebalo da osmisle dugoročnu strategiju kako srpska zemlјa umesto najvećeg izvora prihoda ne bi postala samo dobra scenografija za filmove poput onih o divlјem Zapadu. Imamo štetnu Strategiju koja umesto rasta donosi pad proizvodnje. Da bi Srbija u 2018. godini imala rast BDP od 3,5 odsto, koliko je  obećala vladajuća garnitura, agrar mora da ima rast od najmanje 7,25 odsto…

Branislav GULAN

U Vojvodini je u toku izgradnja četiri sistema za navodnjavanje, od ukupno 11 predviđenih u čitavoj zemlјi, koji se finansiraju kreditom od sto miliona dolara koji je Srbija uzela od Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE). Ovim sistemom za navodnjavanje biće pokriveno više od  novih 20.000 hektara zemlјe. Međutim, ti novi sistemi umesto blagostanja, ako se staje ne napune sa govedima, Srbiji i narodu u Vojvodini će doneti, pustinju! Tako da će današnji hvalospevi aktuelne vlasti već za tri decenije  biti tumačeni kao najveći privredni promašaji.

S obzirom na to da se u svetu u proseku navodnjava 17 odsto obradivih površina, a u Srbiji nepuna tri odsto, po čemu smo zajedno sa Albanijom na dnu evropske liste, nema sumnje da je svaki bolјitak na tom planu značajan. Srbija danas navodnjava manje od 100.000 hektara. I žarko leto  2017. godine, kao i brojna prethodna, uverila su nas je koliko smo zbog toga na šteti. Deset od petnaest najtoplijih godina u Srbiji registrovano je nakon 2000. godine.

Što se klime tiče, biće sve toplije. Od sredine sedamdesetih godina prošlog veka počeo je značajan rast temperature i bolјa situacija od trenutne neće biti. Možemo samo da ublažimo rast temperature ako se budemo držali Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, kaže Goran Pejanović, pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

 

,,Klimatske promene koje je izazvao lјudski faktor industrijalizacijom i ispuštanjem sve većih količina uglјen – dioksida i drugih gasova u atmosferu, dovele su do efekta staklene bašte i globalnog zagrevanja i nazad se ne može. Ukoliko svet bude poštovao Pariski dogovor, prosečna temperatura će do 2050. godine porasti samo za jedan, jedan i po stepen, a do kraja veka dva stepena. Ukoliko se dogovoreno ne bude sprovodilo u delo, 2050. ćemo imati prosečnu temperaturu i atmosfere i okeana veću za dva stepena, a 2100. godine i puna četiri stepena Celzijusa. Šta to znači, jasno je kada se zna da je od početka industrijske revolucije 1880. godine do danas temperatura i vazduha i mora povećana samo jedan stepen.Osmotrene klimatske promene u Srbiji ukazuju na povećanje broja letnjih i tropskih dana, kao i tropskih noći, na to da su toplotni talasi češći i duži, da je smanjen broj dana sa jakim mrazom i snežnim pokrivačem, kao i broj ledenih dana i da su padavine sve ređe ali intenzivnije’’ kaže Pejanović.

 

On je to ilustrovao podacima da je, na primer 2015. godine u Podgorici zabeleženo 45 dana zaredom sa temperaturom iznad 35 stepeni Celzijusa, a u Beogradu 22 dana. U 2012. godini, kada je zabeleženo najtoplije leto, u Beogradu je bilo više od 25 dana sa temperaturom većom od 35 stepeni. To je, napominje, jako blizu temperaturi lјudskog tela, a kada je spolјna temperatura veća, organizam teško funkcioniše. Izvesno je, dakle, da nas čekaju sve toplija leta i da samo izgradnja 11 sistema za navodnjavanje, koliko god značila, neće rešiti probleme koje suša nanosi srpskoj polјoprivredi.

Paraliza privrede

Ništa privredu ne parališe toliko kao institucionalna i regulativna neizvesnost. Danaqs je međ u zemaljama u trnziciji ponajduže SRbije, zajendo sa Hrvatskom na samom dnu redosleda po stopama rasta, a u političkom marketingu to je na volšeban način izvikano da je Srbija nekakiv regionalni lider! Ako vlast nastavi sa preuveličavanjem svojih učinaka, počeće i sama da veruje u to što propagira, a što je daleko od realnosti. To ne bi bio povoljan rasplet ovo doista zamršenog regulatornog čvora.

Član Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Branislav Gulan ukazuje na posledice činjenice da je od 18 poslednjih godina osam bilo sušnih.

„Pet poslednjih sušnih godina je prouzrokovalo pet milijardi dolara štete u polјoprivredi. Upravo toliko iznosi i vrednost jednogodišnje polјoprivredne proizvodnje u Srbiji“, kaže Gulan.

U najtoplijoj 2012. godini štete od suše u polјoprivredi iznosile su milijardu i po dolara. U 2017. Godini te štete bile su veće od milijardu dolara. Iako su uništei usevi  od 30 dto 50 ostgo zvanična stgatistiak priznalča je da je suša pojela useva da bi proizvodnaj u agraru bila manja za blizu 10 odsto! Rod kukuruza je, praktično, prepolovlјen i kao i do sada najbolјe u ovakvim uslovima su se pokazale domaće sorte i hibridi. Gulan podseća da Instituti u Zemun polјu i Novom Sadu imaju više od 1.500 sorti i hibrida raznih kultura, najvećim delom pšenice i kukuruza, koji su se, za razliku od inostranih, u sušnim uslovima uvek pokazali kao najizdrživiji. Kukuruz je 2017. godine, kao i obično, bio posejan na 1,1 milion hektara i za razliku od rekordnih sedam miliona tona roda, dobijenoi je jedva četiri miliona, kaže Gulan i dodaje: „Neće ga biti za izvoz, ali pošto nemamo stočarstvo koje je na nivou 1910. godine, imaćemo dovolјno za domaće potrebe Dovoljno zbog toga što nam je uništeno stočarstvo pa nema ko da jede veće količine kukruza. I ovo malo što smo proizveli dovioljno je za ishranu veoma malo stoke od koje proizvodimo godišnje blizu 400.000 tona svih vrsta mesa, uz potrošnju od blizu 30 kilograma po stanovniku. U vreme kada je počinjao raspad Jugoslavije 1990. godine, na ovim prostorima Srbije proizvodimo se 650.000 tona svih vrsa mesa i trošilo po stanovniku po 65 kilograma godišnje.

Proizvodnja u Srbiji

–          893.000 goveda

–          3,1 miliona komada svinja

–          1,78 miliona ovaca se uzgaja

–          235.576 koza se uzgaja

–          26,6 miliona živine se tvoi

–          673.631 pčelinje društvo

–          408.734 traktora poseduju gazdinstva

–          Imamo oko 25.000 kombajna

–          Mehanizacija je stara oko tri decenije

Izvor RZS 2016.g

Zbog suše koju je prouzrokovao „Lucifer“ 2017. godine, nemilosrdni toplotni talas sasvim prigodnog imena, podbacio je i rod pšenice i umesto očekivanih 2,8 miliona tona, rod je bio manji za 600.000 tona. Srbiji je za ishranu, robne rezerve i semensku pšenicu dovolјno milion i po tona, ali za izvoz u 2018. godini ostalo je veoma malo, oko 500.000 tona. Soja je takođe uništena u 201 godini opa se sad posle dugo vremena uvozi u Srbiju. U 2016. godini bio je berićetan rod, pa je požnjevneo 3,7 tona  soje prosečno po hektaru, a 2017. godine godine prosečan rod nije bio veći od jedne tone po hektaru, napominje Gulan. I rod suncokreta je bio manji, i to oko 30 odsto.

 

Šteta na kukuruzu se procenjuje na 525 miliona dolara, napominje on, ocenivši da je ukupna šteta na svim usevima bila veća milijardu dolara. Zato će, smatra on, izvoz polјoprivrednih proizvoda koji je 2016. godine bio vredan 3,2 milijarde dolara, u 2017. godine. Prosenjuje se na oko tri milajrde doalra. Ali, ni to nij malo jer je bilo zaliha iz prethodnih godina. Posledice će se tek osetiti u 2018. godini.

„Šteta samo u jednoj godini od suše je tolika da bi za te pare mogli da se izgrade sistemi za navodnjavanje“, napominje Gulan, ali i naglašava da samo to nije dovolјno.

Ako budemo izgradili sisteme za navodnjavanje, a ostanu prazna sela, prazne staje, mi ćemo državu pretvoriti u pustinju i to za kratko vreme, ukazuje on. Prema proceni Lazara Čobanovića iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, to će se osetiti već za tri decenije. Jer, veštačko djubrivo nemože da zameni prirodno. A, mi nemamo stoke, pa nemamo ni  prirodngo, stajskog đubriva! Zemlјa, se i navodnjava,ali  bez stajskog đubriva kojeg nema, jer nemamo stoke, sa sve učestalijim sušama, biće brzo upropašćena. To će biti pustinja, kaže Gulan.

Zaboravljena budućnost

On podseća da je hidrosistem Dunav—Tisa—Dunav bio završen još 1977. godine s cilјem da navodnjava 500.000 hektara i da se odvodnjava milion hektara. Odvodnjavanje je funkcionisalo sve do 2005. godine kada su bile velike poplave. Sada više ne može ni to jer u kanalima dugim 22.000 kilometara ima 15 miliona kubika mulјa, napominje Gulan i dodaje da navodnjavanje nikada nije ni funkcionisalo. Naprosto, izgrađeni su samo kanali, a ne dalјe i okolni sistemi za navodnjavanje. Tako je tada navodnjavano samo 50.000 hektara. Sada se, kaže, navodnjava u celoj zemlji manej od 100.000 hektara. U najbolјim slučaju vodu možemo da dovedemo do 100.000 hektara, računajući i staklenike, procenjuje Gulan. I još nešto kada je o vodi reč. Srbija od 2000. godine do danas ima 13 ministara poljoprivrede. SVaki je obećavaoi da će izgraditi sisteme za navodnjavanje nap o million hektara. Das u izgrqaditi samo po 10.000 hektara svki od njih mi bi imali 130.000 novih hektara koej navodnjvamo. Ovako se nalazimo na dnu svetske lestvice  zemlajaq po navodnjavanim površinama. I to je bilo još jedno neostvareno obećanje!

S obzirom na sve to, navodnjavanje 20.000 hektara iz 11 novih kanala građenih sa sto miliona dolara arapskog kredita izgleda kao kap u moru u odnosu na neumolјivu silu prirode koju je čovek razjario svojim nemarom, trenutno će dobro doći. Ali, kreatori agrarne i ekonomske politike ne misle na budućnost. Jer, je to uslov za brzo pretvaranje žitnice zemlje u –  pustinju. Dakle, oni nisu mislili na budućnost jer moraju da ostvare partijski zadatak izgradnje koja ne donosi blagostanje u bugućnosti, već samo njima u sadašnjosti!

Ovakvo stanje u agraru Srbije ukazuje i na promašaj važeće agrarne Strategije. Doneta je 2014. godine i u njoj piše da će se poljoprivreda do 2024. godine razvijati po stopi od 9,1 odsto, ili po nešto blažoj varijanti po stopi od 6,1 odsto. Takvu nerealnu, netačnu i neostvarivu strategiju na 145 strana pislao je 200 naših eksperata. U prvoj godini primene te strategije imali smo pada u agraqrnoj proizvodni od osam odsto, u druoj godini primene 2016. Leta, koja je bila I rekordna godina rast je bio od osam odsto. Već u 2017. godini, koaj je bial za zaborav, pad je bio po RZS blizu 10 odsto! Pisanje nerealne i netačne Strategije ili strategija razvoja agrara, po receptu udvaranja aktuelnim vlastima donosi nam gubitke i pad proizvodnje. Vrednost ukupne agrarne proizvodnje simbolično u jendoj godini se kreće oko četiri milijarde doalra, ili ako nam Bog da dobru godinu bude simbolično više. Iako je nauka stvorila više od 1.500 visokoronih sorti  hibrida, prinosi nam stagniraju zbog loih uslvoa kreatora ekonomske i agrarne politike. Zbog takvih strategija i kreatora agroekonomske politika u Srbiji, razvoj agrara je 0,45 odsto u poslednje tri decenije! Ili od 2000. do početka 2018. godine taj razvoj je samo 0,6 odsto! Ali i u takvim uslovima nije ugrožena prehrambena sigurnost zemlje. Jer, u Srbiji ima sve manje naroda, i sve manje jedu. Broj stanovnika je opao ispod sedam miliona. I potrošnja hrane po kilogramu je opala. Recimo potrošnja hleba za jednu decdeniju opala je sa 109 na 83 kilograma po stanvoniku godišnje. Istovremeno se hvalimo i sa rezuzltatima izvoza  sirovina za proizvodnju hrane u vrednosti od oko tri milijarde dolara godišnje, kada ostvarujemo i suficit  od oko 1,5 milijardi dolara. Ali, ako se uporedimo sa Holandijom koja je veličine Vojvodine, i koja izvozi hrane za 70 milijardi dolara godišnje, vidi se koliko zaostajemo. Sa ovakvim stopama rasta Srbija neće stići srednje razvijene zemlej u EU ni za pola veka!

Zaostajanje

Investicije, domaće i strane, u Srbiji su među najnižima kada se pogledaju tranzicione ekojomije. Ima mesta za rast izvoza, a dominacija javnog sektora guši rast privatnog sektora. Preporuka u izveštaju Svetske banke za Srbiju je da ,,skine breme’’ državnih preduzeća, reši probleme prava svojine, kreiranje poreskgo sistema koji podržava privatnu inicijativu, ukloni trgovinske barijere i nastavi reformu u digitalnom sektoru S ovim reformmam, Srbija može da očekuje u najboljem slučaju rast od pet odsto u bliskoj budućnosti na godišnje niovu BDP. To bi značilo dupliranje BDP-a u sledećioh 15 godina, a time i približavanje standardoima najnerazvijenijih zemalja EU. U 2018. godini se očekuje stopa rasta BDP-a od 3,5 odsto. Inače, Srbije je zemlja u staljim reformama i tranziciji. Do 2000. godine bilo je 17 reformi u gradskim centrima sa oko 65 granskih reformi u privredi. Država nije problem po sebi, ona pogaje problem kada je loša. A, Srbija danas je to! Ažabe agrqaru straqtegija, kad nema akcije…

Propast kapitala

Srbija ima ukupno više od 32.000 nezaposlenih poljoprivrednih stručnjaka. Od toga je 5.513 nezaposlenih agronoma i veterinara. Među njima je blizu 50 doktora nauka i više od 420 magistara i mastera. Neshvatljivo je da u Srbiji nema razumevanja za najkvalifikoaniej ljude koji bi trebalo da se uključe u process poljoprivredne proizvodnje, a ima za one koje peru prljava capital. Ti su milijarde izgubljenog kapitala. Kako se kaže, ako uzmemo u obzir to da u proseku na školovanje ovog kadra od inženjera poljoprivreide do doktora nauke ode oko 300.000 dolara, to znači da Srbiaj ne koristi capital vredan više od 1,5 milijardi dolara uloženog u obrazovanej tih ljudi. Da se uvede obaveza da na određen broj hektara svako gazdinstvo mora da angažuje po jedngo stručnjaka, drugačiej bi bilo.  I da se limitira veličina gazdinstva, to jest broj hektqra, koji mogu da budu u rukamka jedngo gazed, kao to je u Danskoj ili nekim drugim zemljama. Ovako imamo hiljade nezaposlenih stručnjaka, prazna sela (od 4.709 nestaje njih 1.200 ili svako četvrto) i nekoliko latifundija.  DA li ova država stvqrno hoće latifundije, a sve nam je veći prazan proctor? Pa migrantikada pređu granicu nemaju gde da  se sklone ii popiju čašu vode, sve je sablasno pusto. Istraživanaj pokazuju da od ukipngo broaj zemljoradničkih zadruga koej podnsoe pozitiv9ien završen račune, njiuh oko 1.100, čak njih 80 odsto nema nijedngo zaposlenog poljoprivredngo inženjera, što je neshvatljivo i neprihvatljivo!

Rezultati proizvodnje u 2017. godini:

–          PŠENICA: u Srbiji je proizvedeno samo 2.278.000 tona pšenice što je bilo za 21 odsto manje od proizvodnje u 2016. godini. Zvanično to je proizvedeno na 550.000 hektara. U odnosu na desetogodišnji prosek to jebilo manje za 9,1 odsto!

–          KUKURUZ: Na oko million hektara proizvedeno je samo četiri miliona tona kukuruza. To je bilo za 45,5 odsto manej nego u 2016. Godini. Kada se pogleda desetogodišnji prosek to je manje za 33 odsto! I njega imamo dovoljno je su staje u Srbiji prazne pa neka ko da troši taj kukuruz!

–          ŠEĆER: U 2017. godini u Srbiji je proizvedeno samo 2,5 milioan tona šećerne repe, što je bilo za 14,6 odsto manej nego u 2016. Godini. Od toga je proizvedne3o 450.000 tona šećera. Imao ga dovoljno za domaće potrebe  oko 220.000 tona, zatim za izvoiz 181.000 tona u EU oistalo za plasma u druge zemlje;

–          SUNCOKRET: Ova uljarica u 2017. godini požnjevena je na 200.000 hektara. Proizvedeno je oko 541.000 tona suncokreta, što je bilo za 13 dosto manje nego godinu dana ranije. To omogućava proizvodnju oko 140.000 tona ulja;

–          SOJA: u 2017. GODINI SOJA JE U Srbiji bila gajena na 230.000 hektara i proizvedeno je oko 461.000 tona uljarice. To jebilo za 20 odsto manje li prethodne 2016. godine;

–          Od ukupnih direktnih stranih investicija od oko dve milijarde doalra koje dolaze u Srbiju za agrar ide tek 0,6 do 1,7 osto. To ukazuje da stranci zbog pravnih nesigurnosti nisu zainteresovani da ulažu novac u Srbiji;

–          Seljaci su i prošle i 2018 godine prevareni kada se govori o plavom dizelu za poljoprivredu;

Rešenja za agrar i Srbiju

Agrar Srbije iam rešenja za veću proiztvodnju jeftinije hrane za domaće tržište i veće količine za izvoz koji bi trebalo već 2030.godien da bude najmanje 10 milijardi dolara godišnje. Za to je potrebna nova agrarna, socijalna i ekonomska politika. Nju moraju da stvasraj i novi ljudi koji nisu stranački opterećeni. Površine pod industrijskim biljem po toj novoj politici treba povećati sa 440.000 na 600.000 hektara. To znači da šećernu repu treba sejati na 70.000 hektara, suncokret na 250.000 hektara, uljanu repicu na 15.000 hektara, duvan na 14.000 hektara godišnje. Najznačajnije povećanje treba realizovati kod soje i to na 240.000 hektara. Na taj način će se obezbediti 550.000 tona soje u zrnu. Osnovna uljarica će ostati suncokret koji bi treao da se seje na oko 250.000 hektara kako bi se obezbedilo oko 650.000 tona sirovine za ukupnu proizvodnju ulja. Ukupan proizvodnja žita treba da dostigne 14 milioan tona. Od toga pet miliona tona žitarica bi trebalo da ide u izvoz.

U Srbiji imamo i 50.000 kuća bez vlasnika i 150.000 u kojiam trenutno niko ne živi. Od 1996. godien Srbija ima dozvolu za godišnji izvoz najkvaklitetnijeg junećeg mesau količini od 8.875. godien u Evropsku uniju. Nikada se toj brojci nismo primakli jer sun am prazen staje. Nemamo junadi za izvoz. Prazna su obećanja za godišnji izvoz od 500.000 tona junećeg mesa u Kinu i 5.000 tona u Tursku kada mi proizvedemo samo 75.000 tona godišnje. Trošimo po stanovniku tek tri do četiri kilogram, a u proseku godišnje. Gde se nalazimo je ukazuje podatak da je Jugoslavija u fazi raspada 1990. godine izvozila godišnje 50.000 tona najkvalitetnijeg crvenog mesa ,,bebi bifa’’, a od toga je iz Srbije bilo 30.000 tona. Stanje danas je sraqmotno. Iako se u javnsoti drugačiej govori, rezultati pokazuju da se tim obećanim brojkama nikada nismo ni približili. Tako je u EU 2015. godine izvezeno samo 315 tona ,,bebi bifa’’, godinu dana kasnije to je bilo oko 415 tona, a u 2017. godini je izvezeno 480 tona ,,bebi bifa u EU i ukupno oko 2.000 govedjeg mesa. Dakle, ovo je naša današnja realnost. Ostalo su samo obećanja i želje trenutnih vladalaca! Evropski ekonomski stručnjaci su bili u Srbiji i tražili da se proizvodi godišnje 50.000 tona ,,bebi bifa’’ ističući da je obezbeđeno tržište za godišnji izvoz u narednih pola veka.  Jer, EU sad godišnje uvozi 700.000 tona junećeg mesa iz Brazila i Argentine. Naši kreatori ekonomske politiek kao da to nisu čuli već se okreću uvozu svinja i onih koji će to da proizvode meso koje nemožemo izvoziti. A, izvoza nema jer svinje vakcinišemo protiv bolesti kuge. Izvoza će moći da bude kada se prestane sa vakcinacijom, posle toga mora da prođe tri godine da bi se obnovio stočni fonda, pa tek onda da izvozimo i u EU i u Rusiju, preko zemalja EU (Rumunije Madjarske, Bugarske, Hrvatske, Grčke…) A, toga nema ni na vidiku, osim praznih obećanja da ćemo prestati sa vakcinacijom sredinom 2017. godine, pa na kraju godine… Ali, svinje u Srboji će i ove godine dobijati vakcinu protiv kuge! Jer, uvoz vakcija je biznis koga oni koji se bave tim poslom, ali i oni koji im to ogućavaju neće da se odreknu. Bez obzira da li ima kuge ili ne, da li je vakcinacija potrebna ili ne.  Dakle, tog obećavanog izvozna živih svinja I svežeg svinjskgo mesa još neće biti za sada. I još nešto kada prestanemo sa vakcinacijom svinja protiv bolesti kuge, pa ako bi nas tog dana primili u EU, ravnopravni članovi bi postali tek posle šest godina… Razlog je vakcinacija protiv kuge! Dakle, rešenja za sve postoje, ali trenutno stanje onima koji kreiraju politku, odgovara, pa zato ni nema promena na bolje.

Nema obećanog junećeg mesa za izvoz!

Mi nemamo tog mesa za obećani izvoz u Kinu i Tursku u tim količinama. I za to postoji rešenje: kada bi četiri najveća tajkuna u Srbiji, koji poseduju ukupno više od 120.000 hektara zemlje samo po jednim hektaru imala uslovno po jedno grlo stoke, to bi bio spas za poljoprivredu i Srbiju u celini. Jer, sa fondom od 100.000 utovljenih junadi i njihovom isporukom tržištu imali bi dovoljno ,,bebi bifa’’ za izvoz u EU, zatim imali bi dovoljno junećeg mesa za domaće tržište i izvoz. Uz to imali bi I prirodnog gnojiva za njive da se ne bi one pretvorile u peščare! Ali, za takve poduhvate potrebna je podrška vladajućih političara. Takve podrške za sada nema, pa hoćemo da tovimo što više svinja, a njihovo izvoza nema u EU sve dok ih vakcinišemo protiv kuge. Osim simboličnih tona, nema njegovo izvoza ni u Rusiju, jer je nemoguć transport. Nije dozvoljen preko EU, pa ostaju dve mogućnsoti: avijonom što se neisplati ili do luke Bar (dok nam još to dozvoljavaju): Od nje do Rusije transport mesa traje 45 -47 dana! I na svinjsko meso se u ove zemlje može izvoziti samo ako je prerađeno na 70 i više stepeni. Dakle, netreba da tovimo svinje za izvoz u Rusiju, kako je obećavano, jer toga nema, osim simbolično! A, veća proizvodnaj svinja Srbiji nije potreban ni zbog toga što trenutno u Evropskoj uniji postoji višak od 50 miliona svinja! Sa tom konkurencijoim Srbija ne može da se bori.

Da li će crveni meteoalarm aktivirati „crvenu lampicu“ kod onih koji bi trebalo da osmisle dugoročnu strategiju kako srpska zemlјa umesto najvećeg izvora prihoda ne bi postala samo dobra scenografija za filmove poput onih o Divlјem zapadu, tek ćemo videti. Ali, 2017. godina je bila godina za zaborav u agraru Srbije. Jer, osim vlasti za skoru bolju budućnost, ni ove godine proizvođači hrane od vladajuće oligarhije agrarnom sektoru, teško da će dobiti ono što im pripada. Već uskoro to će vreme pokazati. Jer, agrarna  kasa je već prazna, a dugovanja ni iz prethodnih godina nisu izmirena. Proizvođačima hrane slede nova obećanja i očekivanja. Da bi Srbija u 2018. godini imala rast BDP od 3,5 odsto, koliko je  obećala vladajuća garnitura, agrar mora da iam rast od najmanje 7,25 odsto… Za sada nam vreme ne ide na ruku da to ostvarimo.