Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Вредност робног извоза из Србије је у протеклих 11 година повећана непуна три пута: са 5,1 на 15 милијарди евра. Овде сам извршио субјективну класификацију извозних тржишта мало, не много, другачију у односу на званичне статистичке класификације РЗС-а и других организација. Грешке у сврставању минијатурних земаља у погледу географске и политичке припадности су могуће.
Европску Унију сам умањио за УК, а увећао за Украјину. За прву је извесно да ће иступити, а Украјина би остала усамљена на овоме свету, ни у једној групи земаља, уколико је не бих сврстао овде. Насилна промена власти у Украјини 2014. и руски повратак Крима у своје историјско власништво створили су нову хладно-ратовску поделу у свету, чије последице још увек не могу бити сагледане, а нису ни мало лепе и охрабрујуће. Што се тиче УК, наша је срећа да је Хрватска ушла у ЕУ пре Брегзита, па не може бити Србија окривљена да је српским уласком започео распад ове највеће светске полит-економске интеграције (док се не формирају још веће у Азији).
Елем, извоз у ЕУ+У повећан је 3,2 пута, са 3,1 на 9,7 милијарди евра, а удео у укупном извозу повећан је са 60,3% на 64,9%.
Следи трговина у придворици, са земљама ЦЕФТА, које би у двор да уђу, али им се датуми као покретне мете чине све даљим, што више трче. У трговини са нама драгом половином суседних земаља увећаном за Молдавију, повећали смо извоз за 92,9% и смањили удео у укупном извозу са 26,5% на 17,4%. Ово је једина група земаља која је имала под-просечан раст извоза из Србије, и то је прилично јасно, јер су презасићени не само робом из Србије, већ свиме и свачим, и собом. Даљи раст извоза је могућ, али као и у претходном периоду, са под-просечним стопама.
Извоз у остале европске земље повећан је 3,3 пута, а удео у укупном извозу са 0,8% на 0,9%. Земљама попут Швајцарске, Норвешке и Исланда немамо шта да понудимо (радну снагу), и не треба очекивати значајну промену удела у укупном извозу, и другачију динамику од укупне.
Извоз у Русију и њој блиске земље имао је изузетну експанзију до 2012, када је достигао 8,5% од укупне вредности извоза, али су каснији догађаји онемогућили овај тренд: пад цена нафте и гаса, девалвација рубље и други фактори (злоупотребе повлашћеног извоза кроз прелепљивање етикета о пореклу робе) утицали су да се укупна вредност извоза обори. У 2017. остварена је рекордна вредност извоза, готово милијарду евра, али је удео у укупном мањи (6,5%). Могућности за даљи раст извоза су ограничене потенцијалним новим санкцијама „демократског Запада“ Русији, и претпоставићемо да ће се и удео у укупном извозу кретати између 6% и 7%. Од 2006. извоз је повећан 3,6 пута.
Извоз у САД и УК и још пар нама популарних емигрантских држава и острва повећан је 3,4 пута, а удео у укупном повећан је са 3,1% на 3,7%. Овде постоји могућност да се извоз у Аустралију, Канаду и Нови Зеланд повећа неколико пута, али без знатнијег утицаја на укупну извозну динамику.
Извоз у Израел и удаљене земље Азије повећан је 6,2 пута, а његов удео у укупном повећан је са 0,7% на 1,45%. Извоз у Кину (непосредан, пошто постоји и посредан преко Хонг Конга Кина) повећан је 11 пута, а у Хонг Конг Кину и Јапан 49 и 45 пута, услед откривања ових тржишта за пласман цигарета произведених у Србији. Извоз у Израел повећан је само за 85% и овде је такође потребно усмерити пажњу и уложити енергију како да се неколико пута повећа. У Вијетнам је извоз повећан 103 пута и у ову земљу, а и у друге удаљене, услед ниске основице могуће је лако мултипликовати вредности.
Извоз у исламско-арапске земље повећан је 8,2 пута, а удео у укупном извозу са 1,6% на 4,6%. Ово су најперспективнија тржишта за даљу експанзију извоза, посебно играчака за одрасле (оружја), али и хране и мноштва других производа. Извоз у Турску повећан је 9 пута, и даље се брзо повећава, у Саудијску Арабију 77 пута, Емирате 14 пута…
Извоз у Латинску Америку повећан је 13,2 пута, а удео у укупном извозу са 0,07% на 0,3%. Само у 2017 повећан је за 63%. Услед мале вредности овде је могућ бесконачан раст.
И на крају, у земље Африке, које нисам укључио у исламско-арапске, и извињавам се на грешкама у класификовању, извоз је повећан 3,8 пута, а удео у укупном извозу са 0,24% на 0,31%. Овде не би било фер да им се из Србије нуде само оружје и цигарете, већ би требало да се понуде и градитељске способности које би мало материјала понеле и из Србије. Могућности за раст извоза су неограничене. У прошлој години извоз у ове земље смањен је за 30%.
У 2017. није регистрован извоз у 49 земаља, острва и територија.
