Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Србија је, према подацима Еуростата, у 2016. имала само 0,21% обрадивог земљишта под органском производњом хране и мањи удео од ње, међу земљама за које ова статистичка институција прикупља податке, имали су само БЈР Македонија и Малта. Највећи удео органске производње хране у коришћеном пољопривредном земљишту имали су Швeдска (15,63%), Естонија (14,99%) и Чешка (12,25%). Шведска је 74,4 пута релативно више употребљавала пољопривредно земљиште за органску производњу у односу на Србију.
Од нама суседних земаља релативно највећи удео органске производње имала је Хрватска (1,89%), затим Мађарска (1,71%),па Румунија (1,11%), а најмање Бугарска (0,72%). Да би се релативно достигла Хрватска неопходно је да је преко 120.000 хектара конвертује у земљиште за органску производњу.
Када пређемо са релативних показатеља на апсолутне вредности, осим БЈР Македоније и Малте, мању површину земље под органском храном имају још Кипар и Луксембург. У односу на наших 7,4 хиљада хектара изгледају незамисливо далеко Турска (389 хиљада хектара), Пољска (430) или Шпанија (1,4 милиона хектара).
Али, где су мале вредности, тамо је лако постићи високе стопе раста.
У процесу конверзије у органско земљиште у 2016. се налазило 6.967 хектара у Србији што је, осим Малте, БЈР Македоније, Кипра и Луксембурга, било више него у Норвешкој. Ипак, Хрватска је имала 64,4 хиљада хектара у конверзији, Мађарска 95 хиљада, Румунија 77 хиљада, а Бугарска чак 124,5 хиљада хектара, готово 20 пута више!
Укупно је у огранској производњи или у процесу конверзије било 14.358 хектара и површина је смањена у односу на 2015. (15.298), али је у односу на 2013. површина повећана за 74,5%.
Следи табела са подацима о површинама земље у органској производњи, или припреми за њу, по врстама биљака.
Када се узму у обзир чињенице да се Србија празни од становништва и да је у светском врху мерено обрадивим земљиштем по становнику, требало би да највећи део обрадивог земљишта постане органски. Економским стимулацијама би требало подстицати прелазак на органску производњу док уситњеност приватних поседа делује ограничавајуће на овај процес.
На основу приложених података види се да: (1) много заостајемо у површинама под органском производњом хране и да ће требати много година да постанемо упоредиви са суседним земљама, (2) потенцијал за органску производњу, из угла малих површина које се користе, је огроман.
