Нема града на свету око кога су се јагмили толики народи, под чијим су се бедемима водиле толике битке, који је толико пута мењао власника и педесет пута уништаван да би се педесет пута из историјског гроба подигао – као што је наш Београд. Па зар та чињеница што је тај град српски ни најмање о Србима не говори?
Године 1717, кад су Аустријанци, под Евгенијем Савојским, освојили Београд, да га држе до године 1739. и поново ратом уступе Турцима, грађани су становали само у 316 кућа од укупно 1.290 затечених. У преко 900 становали су аустријски војници. Од 316 кућа, грађанским српским породицама припадало је само 39, јеврејским 47, јерменским 29, мађарским 11. Затим је ту моћна гркоцинцарска колонија, а досељава се и немачка сиротиња. Па коме онда, до ђавола, у националном смислу Београд припада?
Златно руно, трећи том, стр. 515-518. Дерета