Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Прошла година је била изузетно повољна за убрани туризам, па су градови из наслова остварили двоцифрене стопе раста броја ноћења странаца: Београд 20,4%, Загреб 17,3% и Љубљана 13,8%.
Београд је у 2017. години имао регистрованих 1.758 хиљада ноћења странаца. Овај број је дупло већи него пре само 6 година (871 хиљада у 2011 години). Ипак, ово није специфичност Београда, већ се ради о дугорочном тренду повећања броја долазака и ноћења странаца у сва три града, а и у друге веће градове у суседним земљама. Загреб је повећао број ноћења за 115% (са 884 на 1.901 хиљада), а Љубљана за 88% (са 757 на 1.424 хиљада).
У односу на загледање „да комшији цркне крава“, колико је која земља погођена светском кризом, ово је леп показатељ високог раста, који не изазива зловољу, већ буди креативност: шта се све може учинити, догодити, променити у мом граду, а да би још више људи пожелело да га посети?
Београд је имао 2007. и 2009. године већи број ноћења странаца од Загреба, што је била последица одржавања универзијаде и других догађаја, док је Загреб од тада константно испред Београда.
Месечни подаци о ноћењима нам показују да Љубљана и Загреб имају много већу концентрацију броја ноћења у туристичкој сезони, од маја до септембра, док су код Београда мало равномерније распоређена ноћења, те он има највећу посету од октобра до априла. У децембру прошле године Загреб (139 хиљада) имао је незнатно већи број ноћења странаца од Београда (137,8 хиљада).
У 2017. години десио се статистички феномен да је у седам месеци узастопно, од априла до октобра, Београд остваривао историјске рекорде у броју ноћења, са највећим од 180,8 хиљада у октобру. Загреб (233,7 хиљада) и Љубљана (217,5) остварили су историјски рекорд у августу 2017. године.
И тако, ово су лепи подаци које треба испратити и у 2018. години. Већина других показатеља, попут неједнакости расподеле у друштву, ниског раста БДП-а, високих дугова и лоших биланса предузећа, изазива само осећај мучнине.
