MOŽE LI SRBIJA DA BUDE HOLANDIJA NA BALKANU? Ključna uloga zadruga!

Ekonomista tvrdi da se ključ za veliki napredak poljoprivrede krije u zadrugama. Sa trideset milijardi evra zarade, više od 50.000 zaposlenih, oživela bi sela i nova infrastruktura samo su neki od rezultata koje bi doneo projekat agrarne reforme čiji je stožer razvoja zadruga

Piše: Branislav Gulan

Holandija ima oko 1,5 miliona hektara obradive zemlje, iščupane iz mora, i godišnji izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda od 75 milijardi evra! Srbija ima 5,1 miliona hektara visoko kvalitetne obradive zemlje i izvoz od svega 2,9 milijardi, od čega 1,2 milijarde čini voće i povrće. U Evropi se godišnje proizvede 12 miliona tona jabuka, Poljska u tome učestvuje sa 42 odsto, a mi samo sa 360.000 tona.  To je ponižavajuće i pod hitno mora da se menja!

Evropski eksperti za voćarstvo Srbiju nazivaju voćarskim rajem, a mi to blago puštamo da zarasta u korov. Po procenama stručnjaka koje kreatori ekonomske politike neće da slušaju, od jednog hektara zasađenog jabukama u Evropi, kada se podmire svi troškovi, ostane 8.000 evra čiste zarade. U Srbiji, s obzirom na uslove, moglo bi da ostane i dva ili tri puta više, ali hajde da uzmemo samo tih 8.000. Hipotetički, kada bi od pet miliona hektara polovina bila pod jabukom, to bi donosilo 24 milijarde evra godišnje. Računajte da će najmanje trećina ići u preradu, koja donosi veću zaradu, i dolazimo do iznosa od 30 milijardi evra. Imajte na umu i da jabuka nije najskuplja i da malina i višnja koštaju više.

Stožer okupljanja poljoprivrednika

Da bi se do tog iznosa došlo, ključnu ulogu moraju da igraju zadruge, koje rešavaju glavne probleme seljaka – čime da obrade zemlju i kome da prodaju rod. Mi imamo 16 zadružnih saveza po okruzima, a tih 10 okruga, koji okupljaju po nekoliko velikih gradova, moraju da imaju 50 velikih zadruga, koje su pravna lica. Zadruge bi treba da budu stožer oko kog se okupljaju poljoprivrednici jer od nje dobijaju mehanizaciju, hemijska sredstva, đubrivo, agronome… Uz svaku zadrugu treba napraviti pogon za preradu voća i povrća. U ovom trenutku na birou imamo 32.000 mladih koji su završili poljoprivredne škole i 5.500 agronoma sa diplomom fakulteta. Dakle, kadrovski potencijal postoji. Školovanje svakog od njih koštalo je po 300.000 evra. Zbog toga što oni nerade imamo u njima zamrznuti kapital! Oni čekaju priliku da kupe kartuu jendom pavcu I da odu iz Srbije, amožda neakd dodju kao turisti!

Zadruga bi od tog proizvoda pravila svoj brend koji dalje prodaje putem agencija. Agencije rade kao nekada velike prodajne kuće – njihov cilj je da u svetu nađu kupce za taj proizvod, npr. zaleđenu malinu ili sok, sirup, džem, a plaćaju se od procenta prodaje. Seljak ne bi brinuo o tome šta će biti sa rodom i bio bi plaćen na vreme. Zadruge bi od prodaje uzimale 15-20 odsto, plaćale agencije i vraćale kredite. Slični dogovori mogli ostvariti i sa hladnjačama.

Čekajući novi Geneks i Progres…

Problem je početni kapital za finansiranje zadruga. Evo i rešenja. Država bi trebalo da zadrugama da kredite, recimo svakoj po 10-20 miliona evra za mehanizaciju i prerađivački pogon. To je ukupno između 500 miliona i milijardu evra, a zadruge bi te pare počele da vraćaju za dve godine, kada stigne rod. Znate, 20 odsto, koliko bi uzimale zadruge, od 24 milijarde je 4,8 milijardi evra godišnje. Od tih para bi se brzo vratili krediti.

Država bi mogla da pomogne i tako što će svoje poljoprivredno zemljište, o čijoj površini niko ne želi da iznese tačan podatak, dati u zakup nezaposlenima.  Primera radi, u Nišu trenutno imamo oko 50.000 nezaposlenih. Da desetini od njih date po 10 hektara opštinskog zemljišta, besplatne sadnice i mehanizaciju iz zadruge, to je oko 5.000 zbrinutih Nišlija, koji će vraćati novac državi, civilizovati zapustela sela i zarađivati novac od koga će, preko zadruge, opština dobiti novu infrastrukturu. Procena je da državnog zemljišta ima između 600.000 i 900.000 hektara, ali neka je i 500.000 – ako ih date našim ljudima u zakup, vi ste za godinu dana zaposlili 50.000 ljudi. Taj broj je i veći ako se uračunaju oni koji će raditi u zadrugama i agencija.

Veliku pomoć u izvozu zadrugama treba da pruži Agencija za promociju izvoza Vlade Srbije dok ne zaživi neki novi „Genex“, „Inex“, „Progres“… Do tada, prodaju mogu da obavljaju manje agencije koje na svetskim tržištima traže kupce za ovaj proizvod i ubacuju se na tržište. Ukoliko uspeju da godišnje prodaju proizvode za pet miliona evra i da uzmu samo jedan procenat, to je 50.000 evra.

Proces izumiranja

Od jednog hektara pod kajsijom ostane 6.500 evra zarade. Ako od 10 hektara kajsije ostane 65.000 evra, 25.000 da daju zadruzi na konto zakupa i usluga, jednoj porodici ostaje 40.000 evra godišnje da živi i dalje ulaže. Onda će se i natalitet povećati, jer će ljudi rađati da bi tu zemlju zadržali. A, danas se u Srbiji godišnje rodi najviše 65.000 beba, oko 100.000 umre. DAkle, svake godine nam nestane po jedan, Negotin ili Bačka Palanka. Ako se tako nasavi, samo na osnovu toga vć 2225. godine na ovim prostorima će žvieti neki drugi ljudi. Izumrećemo. Ako tu još dodamo i broju da svake godine sa kartom u jednom pravcu ode vblizu 40.000 školovanih ljudi koji ovde nemaju budućnosti ni posao, onda še šokantan budućnsot živeti danas u Srbiji! Halimo se da se smanjuej nezaposlensot. Samnjuje se zatp što mladi odlaze iz Srbije pa nema ni potrebe da se zapošljavaju! DAkle, to je lažna brojka o smanjivanju nezaposlenosti. SVi su danas menadžeri u Sribji. Mi nemamo višak ljudi već manjak posla. Ali, je politika u Srbiji takva da naši menadžeri umesto da pronalaze poslove za narod da ostaje u Srbiji, probleme rešavaju tako što im daju otkaze. Pogrešno shvataju svoje radno mesto. Treba da pronalaze poslove za ljude!