KOMPARARIVNA ANALIZA NEJEDNAKOSTI U SRBIJI I ZEMLJAMA EU

Prethodna dva teksa na ovom portalu su nastojanje autora da na bazi releventnih informacija medjunarodne statističke baze podatka ‘’Eurostata’’ prikaže odnose u raspodeli dohodaka različitih socijalnih grupa. Tako su sve socijalne grupe prvo prikazane kao odnosi u apsolutnim veličinama dohodaka po kvintilima (socijalne grupe sa po 20% relativnog učešća u raspodeli dohotka po visini) i decilima (10% učešće gurpa u raspodeli dohotka). Imajući u i vidu krivu raspodele dohotka definisanu kao Lorencova, vidi se da najveći deo dohotka prisvajaju relativno mali procenti visokih socijalnih staleža ili grupa,  što je potpuno očekivana tendencija. Bio je naglasak na tzv. apsolutnim iznosima odnosno gornjim nivoima dohodaka u okviru analiziranih socijalnih grupa. Medjutim, da bi se zaista utvrdio pravi stepen nejednakosti u raspodeli (u odsutstvu tzv. ‘’srednje vrednosti raspodele’’ ili medijane) u analizi je korišćen metod tzv. ‘’gornje vrednosti’’ u okviru kvintila ili decila. Takva definicija daje dobre informacije ali ne govori puno o stepenu nejednakosti, jer prvo nema podele dohodaka po percentilima (ima od 95-100-tog percentila), odnosno procenata  ukupnog broja stanovnika u raspodeli dohodaka ali takva analiza daje podatke samo o stanju na vrhu piramide raspodele. U svrhu istraživanja stvarnog stanja u nejednakosti Eurostat je koristio tzv. ‘’relativno učešće i njihovu kompraciju izmedju kvintila. Ta relacija se dobija odnosom relativnog učešća u raspodeli izmedju petog i prvog kvintila. Na taj način se dobija podatka o odnosu 20/20 procenata u raspodeli dohotka.

Samo letimičan pogled na tabelu relativnog učešće prvog kvintila u raspodeli daje podatke o budućim infomracija o nejednakosti. Češka je zemlja gde je relativno učešće prvog kvintila najveće (preko 10%). Najmanje učešće prvog kvinitla u raspodeli od samo 4,5% u 2016 godini ima Srbija. Biće interesantno izračunati u narednom periodu vrednost odnosno nivo Gini koeficijenta nejednakosti..Poslednji podatak za Srbiju je iz 2012 , njegova visina je bila 0,38 (rasponi od 0-1, gde je vrednost 0 savršena jednakosti i 1-savršena nejednakost raspodele).

Izvor: ec.eurostat.eu/Distribution of income by quantiles – EU-SILC survey [ilc_di01]

Peti kvintil pokazuje relativno učešće u raspodeli dohotka stanovništva najvišeg socijlanog sloja. Najeveć učešće ove socijlane grupe ima Srbija, Turska i Litvanija. Ali učešće prvog kvinitla definiše odnos ovog racia nejednakosti.

Odnos petog i prvog kvintila definiše odnos u domenu pravednosti raspodele dohotka

Grafički prikaz ovih relacija pokazuje sledeće:

Najveći stepen jednakosti u raspodeli dohotka beleži Češka sa raciom od 3,55. Slede Finska, Slovenija, Norveška i Slovačka. Sve razvijene zemlje Evrope imaju ovaj odnos racia do 5, što se smatra pravednom raspodleom. Srbija je nažalost zemlja sa najvećom nejednakošću u raspodeli dohotka definisanog kao odnos 80/20. Medjutom pravi stepen nejednakosti u odstustvu medijane skupa može da pokaže dalje raščlanjivanje odnosa raspodele po decilima. Po istom principu su dati podati za odnos raspodele 10/10

Medjutim, pravi stepen nejednakosti u odstustvu medijane skupa može da pokaže dalje raščlanjivanje odnosa raspodele po decilima. Po istom principu su dati podati za odnos raspodele 10/10.

Prikaz ovog grafikona daje podatke o gotovo nestvarnom odnosu dohodaka najbogatijih 10 i najsriomašnijih 10. Ovaj odnos je preko 30 i definiše Srbiju kao zemlju sa ubedljivo najvećim stepenom nejednakosti u raspodeli u Evropi.

Uporednim posmatranjem ovih racia po godinama, vidi se sledće:

Enormni rast nejednakosti u Srbiji od 2013-2016 godine. Ovaj odnos raspodele će sigurno definisati Gini koficijent od preko 50 ili na nivuo latinoamerečkih zemalja početkom 21.veka.

Izvor:Isto,

Interesanto je da su neke zemlje poput Rumunije imale pad nejednakosti u raspodeli u 2016 godini. Nejednakost generalno blago raste u po godinama ali u toliko malim varijacijama da ne prestavlja praktično nikakvu osnovu za definisanje generalnog zaključka. Porast ovog racia pored Srbije (u značajnijem obimu) beleži još samo Bugarska.

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *