Zadrugarstvo, nekad i sad, 2

Задруге, некад и сад

Само задруге могу да учине нашу производњу конкурентном и траженом у свету. Aко се врати задругарство, али на новим основама у Србију, моћи ћемо да да производимо више хране и да се наш народ здраво храни, и да извозимо неколико пута више него до сада. Јер, до сада, то су биле углавном сировине за производњу хране у свету у вредности до три милијарде долара годишње.

У последњој деценији XIX. века, када су настајале прве задруге на нашим просторима, продуктивност је била незамисливо ниска са аспекта данашње производње, сиромаштво веома изражено, презадуженост сеоског становништва – огромна. Идеје о удруживању пренете из европских земаља, нашле су плодно тле у тадашњој Србији и задруге су, једна за другом ницале као печурке. Од тог времена, па до садашњег, актуелног тренутка, земљорадничка задруга се, на нашим просторима – као и свуда у свету, показала као најцелисходнији облик организовања земљорадника, поготово када се има у виду поседовна структура и уситњеност поседа у Србији (просек према последњем попису је 4,5 хектара). А, имамо укупно 5,1 милиона хектара пољопривредних површина, а од тога обрадиво је 4,1 милиона хектара. Обрађује се само 3,35 милиона хектара. Када се запитамо чија је земља данас у Србији – она је власништво сељака и сточара, државе, тајкуна и помало задружна!

Земља реформи

У Србији је до 2000. године било 17 реформи у градским центрима и око 65 гранских реформи у привреди. Србија се и данас налази у сталним реформама. Оне и данас трају. Држава није проблем по себи, она постаје проблем само када је лоша. А, Србија је данас – то! Џабе аграру стратегија која се не спроводи. Потребна је стратегија, или све једно како ће се звати, која ће се претворити у акцију… Постојећа Стратегија о развоју пољопривреде Србије, донета је јула 2014. године. Она представља списак нереалних жеља 200 експерата – аутора стављених на 145 страна стратегије, која је документ који стоји у фиоци. Усвојила га је влада али не Скупштина Србије! После њеног доношења, јула 2014. године, уместо зацртаног раста од 9,1, односно 6,1 одсто у првој 2015. години примене имали смо пад производње од осам одсто! Дакле, та стратегија представља нетачну и нереалну публикацију, односно списак жеља!

Једино удруживањем преко задруга, на изворним задружним начелима, могу се остварити и појединачни и општи циљеви. Задруга је темељ свеукупног напретка, рљазвоја производње и решавања инфраструктурних потреба везаних за село и побољшање услова живоа сеоске популације. Као што је породиц основна ћелија људског друштва, тако је задруга оснвоа око коије се окупља сеоско становништво ради веће и квалитетније производње, друштвеног и културног напретка.

Данас је време за крупну производњу која има континуитет, потврђени квалитет, количине, а све а све то треба да прате одговарајући сертификати. Само оваква производња може да обезбеди стабилност тржишта и планирања на дужи период. Уз то задруга мора да овлада и процесом прераде, велепродаје и малопродаје, чиме би заокружила своју пословну функцију. Дакле, она мора да има прерађивачку индустрију. Она је задругама отета током протекле пљачкашке приватизације уз помоћ државе у  Србији током које је без посла остало више од 100.000 радника!

Дуга и богата традиција задружног организовања у Србији, са пратећим успонима и падовима и периодима стагнације, као и развоју и јачања задружних идеја и задружног покрета, обавезује нас да се и овом приликом подсетимо гесла некадашњих генерација, које и данас стоји записано у Дому задругара у Сићеву, и сведочи о потреби удруживања ради напретка просперитета, а гласи: “УДРУЖИВАЊЕ ЈЕ ЗАКОН ЖИВОТА НА КОМЕ СЕ ТЕМЕЉИ СВЕКОЛИКИ НАПРЕДАК!“

Нека ова мисао, заснована на изворним начелима задругарства, постане и остане обавезујућа у периоду који је пред нама. Удружујмо се и поштујмо задружне принципе, да бисмо били јачи, бољи, да бисмо живели квалитетније и лепше!

Задругарство у свету и Србији

Удруживање данас представља снажну економску основицу у економјама развијених земаља у свету, а удружују се и фармери који поседују по неколико хиљада хектара земље и други, не мали капитал. Колико је удруживање значајан светски процес и тренд за високи респект, најбоље илуструју следећи подаци: на планети Земљи удружено ради и послује 800 милиона задругара који су организовани у 750.000 задруга. Процењује се да је око три милијарде људи повезано, на разне начине, са радом задруга. Задруге обезбеђују више од 100 милиона послова широм света, што је за 20 одсто више од мултинационалних корпорација.

Према подацима Задружног савеза Србије, у њој је на почетку 2017. Године било регистровано 2.600 задруга, од чега је 1.548 пољопривредних. Своје пословање према Закону о задругама из 2015. године, ускладило је 2.000 задруга. У Србији постоји 50.000 задругара (оснивача задруга) и око 150.000 коопераната. Задруге делују у оквиру 16 задружних савеза, предвођених Задружним савезом Србије и Задружним савезом Војводине. У задругама ради и око 10.000 запослених, међу којима су и директори. Запослени и директори нису задругари и немају право гласа.

Дeсeт зaпoвeсти зa зaдругaрe!

1. Рaди свe прeкo Зaдругe и нa oргaнизациjу зaдругaрствa, jeр je сaмo у зaдругaрству спaс чoвeчaнствa и jeдини пут кa успeху
2. Зaдругaрствo удружуje свe људe, бeз oбзирa нa вeру и нaрoднoст. Зaтo ниjeдaн зaдругaр нe трeбa у Зaдругу дa унoси клaсну или вeрску бoрбу, вeћ трeбa дa будe прeмa свaкoм љубaзaн, нeсeбичaн, искрeн и прeдусрeтљив
3. Никaдa нeуoбрaжaвaj дa си мнoгo учиниo зa нaпрeдaк зaдругaрствa, вeћ увeк и дaљe рaди кao дa зa њeгa ниси ништa учиниo
4. Сaмo зaдругaрствo рaди у кoрист члaнвoa Зaдругe. Пoкoрaвaj сe стoгa зaдружним зaкoнимa, прaвилимa и зaкључцимa
5. Пoштуj свojу Зaдругу и брaтa зaдругaрa, пa ћeш и ти срeћaн и зaдoвoљaн бити
6. Нe убиjaj углeд Зaдругe, вeћ рaзвиjaj зaдругaрску љубaв мeдjу зaдругaримa, jeр бeз тe oснoвe зaдругaрствo je уoпштe нeмoгућe
7. Нe чини никaдa никaквe прeступe, вeћ сe пoкaжи дa си приeмрaн грaдjaнин и прaви зaдругaр
8. Рaдуj сe свaкoм нaпрeтку свoгa брaтa зaдругaрa, jeр ћe и нa тeбe дoћи рeд. Зaпaмти дa je зaдругaрству циљ дa прeoбрaзи свeт и oслoбoди кa кризe и нeвoљe
9. Слушaj свaку зaдружну и дoбру пoуку, jeр ћe ти oнa дoнeти сaмo кристи и никaд штeтe
10. Никaд нe зaбoрaвљaj свojу дужнoсти прeмa Зaдрузи, jeр ћe ти Зaдругa дoнeти и зa тeбe и твoje другe – зaдругaрe пoгрпмнe и нeизмeрнe кoристи и блaгoдeти. Зaдружни кaлeндaр ,,Глaвнoг сaвeзa зeмљoрaдничких зaдругa’’ зa прoсту 1933. гoдину.

 

Кoмeнтaр aутoрa књигe: Oчитo je дa су oви зaдружни принципи данас ,,зaбoрaвљeни’’ у трци зa брзoм зaрaдoм. Нajбoљи дoкaз је дa сe привaтизуje привaтнa имoвинa (зaдружнa). To сe рaди у трци зa бoгaтствoм, пa нoвoг влaсникa дoбиja имoвинa кoja вeћ имa титулaрa! Зaбoрaвљeни су oви зaдружни принципи кojи вaжe у цeлoм свeту.

 

ЗАДРУГАРСТВО У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Земљорадничко задругарство у функцији развоја пољопривреде и села

А. Постојеће стање

Земљорадничко задругарство у Републици Србији у последњих 70 година развијало се у различитим друштвено-економским условима и попримало је обележја времена која су се преносила и имала директан утицај на рад и пословање. Глобално може се оценити, изузев 90-тих година прошлог века, да су услови за развој земљорадничког задругарства били врло неповољни и да овај облик организовања није био препознат и адекватно вреднован у функцији развоја пољопривреде. У Задружном савезу Србије земљорадничке задруге се посматрају и анализирају кроз критеријуме делатности и успешности пословања.

 

Полазећи од наведених критеријума општа је оцена да су успешније задруге које имају производе и услуге и директно су присутне на тржишту где се и обавља примарна расподела која је од пресудног утицаја на економски положај субјеката у привређивању. По рангу успешности, а на бази два наведена критеријума, најбоље резултате остварују земљорадничке задруге које:

 

• Имају прерађивачке и смештајне капацитете и самим тим су присутне на тржишту производа;
• Располажу или користе велике пољопривредне површине, што им уз оптималну механизованост и примену агротехничких мера омогућава остваривање високих приноса и повољнијих економских резултата пословања;
• Имају интензивну производњу и такође се налазе на тржишту производа, а пре свега, делатност им је повртарска производња, производња воћа, као и квалитетног садног материјала;
• Са стабилношћу пословања истичу се земљорадничке задруге које спроводе „програм мера у сточарству“, а финансирају се од стране корисника услуга по принципу 20 одсто од вредности подстицаја припада задрузи за спровођење програма мера и издавање адекватних папира, а део прихода остварују и од министарства надлежног за послове пољопривреде; и
• Такође, стабилност пословања карактерише и земљорадничке задруге које послују на просторима где се одвија интензивна и велика производња жита и индустријског биља, а задруге су у функцији снабдевања произвођача репродукционим материјалима. Ове задруге су се стабилизовале на пословним приходима око и изнад 500 милиона динара годишње;

 

У последње време у тешком су положају земљорадничке задруге које послују и раде изван житородног рејона јер им се смањује делатност због девастирања подручја на коме послују и раде. У централном делу Републике Србије највећи број земљорадничких задруга као претежну делатност регистровао је „сточарску производњу“, а њоме се бави најмање задруга. Наиме, само се две земљорадничке задруге озбиљније баве сточарском производњом и то једна товом јунади, а друга производњом свиња. Посебно треба истаћи као охрабрујућу чињеницу да се последњих година оснивају земљорадничке задруге са интензивним делатностима, пре свега, у воћарској и повртарској производњи и да су исте присутне директно на тржишту, јер су препознале значај „производње за познатог купца“, а задругари су искључиви произвођачи.

 

Током 2016.године,  преко 80 одсто земљорадничких задруга је ускладило рад и пословање  са одредбама Закона о задругама (Сл. Гласник РС, бр. 112/2015). Према подацима Агенције за привредне регистре у Републици Србији као активне води се 1.568 земљорадничких задруга, од којих око 1.100 подноси финансијске извештаје пословања.Број задругара у земљорадничким задругама које се воде као активне износи око 31.000 хиљаду, од чега је битно нагласити да преко четвртине задругара чине људи у задругама које су неактивне и не обављају делатност за коју су регистроване. Број коопераната који сарађује са земљорадничким задругама је за три пута већи у односу на број задругара.

 

Финансијске резултате пословања земљорадничких задруга обележава делатност, а пословни приход креће се од неколико стотина хиљада по задрузи до осам милијарди динара годишње. По висини пословног прихода издвајају се две земљорадничке задруге из централног дела Републике Србије које имају највеће пословне приходе у Републици, а у свом саставу имају прерађивачке капацитете. На основу структуре пословних прихода закључује се да се највећи пословни приходи код земљорадничких задруга остварују пословањем са кооперантима и директним трансакцијама на тржишту производа, а нажалост да су мали пословни приходи остварени од рада и пословања са задругарима.

Основни финансијски показатељи и број запослених у земљорадничким задругама исказани су на бази поднетих финансијских извештаја за 2012 и 2013. годину од стране 1.159 земљорадничких задруга, а у 2014. и 2015. години на бази извештаја 1.099 земљорадничких задруга, најбоље илуструју следећи подаци:

*Финансијски показатељи у 000 динара

Ред. Бр.	ПОКАЗАТЕЉ	2012.	2013.	2014.	2015.
1.	Пословни приходи	76.378.051	70.360.693	69.113.311	68.338.029
2.	Пословни расходи	76.529.159	69.381.738	68.152.636	67.989.131
3.	Добит из пословања	2.357.085	2.181.263	1.960.675	1.580.551
4.	Губитак из пословања	2.555.876	828.803	913.936	901.311
5.	Број запослених	5.581	5.243	4.983	4.777

 

Свуда се  остварује номинално смањење свих показатеља, почев од пословног прихода до губитка из текућег пословања, као и укупног броја запослених. Остварено је номинално смањење пословног прихода у годинама када су цене пољопривредних производа и репроматеријала биле стабилне и високе. На финансијске резултате пословања у 2016. години поред активности непосредан негативан утицај имаће и смањење цена пољопривредних производа, пре свега, велики пад цена жита. У посматраном периоду од укупно оствареног пословног прихода земљорадничких задруга на територији Републике Србије око 72 одсто се остварује на подручју АП Војводина, а 28 одсто у централном делу Републике Србије,

 

Б) Услови пословања задруга

Глобално посматрано услови у којима послују земљорадничке задруге могу се оценити неповољним, а опредељују их:

• Спора – дугогодишња укњижба задружне својине;
• Рестриктивна решења у коришћењу имовине задруга у Закону о задругама, посебно у погледу располагања имовином;
• Земљорадничке задруге у периоду 2004 – 2012. године нису биле корисници ниједног подстицаја ресорног министарства пољопривреде;
• Од актуелних мера аграрне политике земљорадничке задруге су издвојене од регистрованих газдинстава физичких лица само у могућности коришћења кредита за обртна средства у износу од 18 милиона динара годишње чији обим је изузетно низак, али је  три пута већи од обима за регистровано газдинство. Такође, земљорадничке задруге могу користити подстицајна кредитна средства Министарства привреде за опремање само под условом да су регистрована као микро или мали привредни субјекти;
• Нестајање ситних и средњих пољопривредних газдинстава физичких лица које немају економију обима и своју егзистенцију заснивају на издавању својих капацитета, а закупци су првенствено крупна газдинства која немају никакав интерес за рад са задругом. На овај начин смањује се број корисника услуге задруге, као и обим делатности што се негативно одражава на економске услове пословања задруге;

 

Земљорадничке задруге послују у условима без:

• Националног  програма развоја пољопривреде;
• Националног програма руралног развоја;
• Стратегија и програма развоја локалних самоуправа у области пољопривреде и руралног развоја;
• Сива економија све више узима послове из легалних токова који се обављају у земљорадничким задругама, а доминантна је у сектору сточарске производње;
• Пословање  у условима концентрације производње и трговине где се може рећи да у житородном рејону доминира „латифундијски концепт производње“ – велики простор – велики резултати где нема места за мале и средње;
• Улагања у пољопривредну производњу углавном се обављају од стране предузетника, који немају никаквог интереса за рад и пословање са задругом;
• Обим и структура пољопривредне производње, такође, утичу на рад и пословање земљорадничких задруга. Постојећи обим производње у целости има купца, а структура производње везана је за биљну производњу високо механизовану коју првенствено обављају велики;
• Највећи број регистрованих газдинстава физичких лица (малих и средњих) не види будућност у пољопривредној производњи па и нема интересе за удруживање;

 

В) Основе функционисања задруга

Земљорадничка задруга треба да представља први ниво концентрације производње и да се заснива на производњи финалних производа за познатог купца уз максимално поштовање од стране задругара и произвођача,  услова и тенденција које опредељују производњу у земљама са развијеном пољопривредом;

 

Поред наведеног, земљорадничке задруге би у просторима са отежаним условима за обављање пољопривредне производње и девастираним подручјима требале да буду носиоци развоја пољопривредне производње, а у функцији коришћења расположивих природних ресурса, равномернијег регионалног развоја и у крајњем циљу производње конкурентног производа који има предности на тим подручјима.

 

Г) Предлог решења

У циљу побољшава услова пословања и рада земљорадничких задруга чиме би се створили и услови за интерес за оснивање нових, неопходно је:

• Извршити укњижбу задружне својине у складу са Законом о задругама, закључно са 2017. годином;

У оквиру основног Закона о задругама посебно треба решити питање коришћења задружне имовине и то:

• Имовину задруга створену до 1996. године третирати као општу недељиву задружну својину која је на коришћењу задруге и задругара без права отуђења;
• Задружну имовину створену после овог периода третирати као имовину задругара са пуним правом коришћења и располагања;

Припремити и усвојити:

• Национални програм развоја;
• Национални програм руралног развоја; и

Инсистирати код органа локалних самоуправа да припреме и усвоје програме развоја пољопривреде на својим подручјима. По усвајању националног програма развоја пољопривреде неопходно је извршити рејонизацију пољопривредне производње и моделирати „економски одрживо“ пољопривредно газдинство за сваки регион које треба да буде основ коришћења подстицајних средстава и чини окосницу развоја пољопривреде.

Инвестирање у развој пољопривредне производње из националног буџета обављати глобално:

• У моделирано економски одрживо газдинство физичких лица инвестирати до нивоа стварања пољопривредног производа, у складишни, расхладни простор и прерађивачке капацитете на нивоу задруга, као и стварање услова за пружање одређених услуга (машински прстенови…);
• Размотрити могућност да се до доношења националног програма развоја пољопривреде и националног програма руралног развоја користе критеријуми величине газдинства из IPARD програма као основе за будуће инвестирање по предвиђеним наменама;
• Основ развоја задругарства мора чинити производња задругара и њихова спремност да у целости управљају пословима задруге;