Република Српска има одличне извозне резултате у 2017. години. У марту је остварена рекордна месечна вредност извоза у износу од 154,1 милиона евра, па у јулу нова од 157,2 милиона, да би у септембру опет био остварен нови рекорд у износу од 164,7 милиона евра. Међугодишња стопа раста извоза је 21,4%, што значи да ће робни извоз бити повећан са 1.467 милиона евра у 2016. години на готово 1.800 милиона евра у 2017. години.
Извоз је у девет месеци 2017. године повећан за 228,5 милиона евра, а највише у Хрватску (75,8), Србију (29,3) и Словенију (23,6 милиона евра). Извоз у Хрватску повећан је за непуних 80% а у Русију за 75,7%.
Извоз у Русију повећан је са 10,3 на 18,1 милиона евра. Он није значајно допринео укупном порасту вредности извоза, али је могуће да је имао повољног утицаја, као код Србије, на пласман пољопривредно-прехрамбених производа.
Пре увида у детаље о руском увозу пар реченица посветићемо уделу Републике Српске у укупном извозу Босне и Херцеговине.
Извоз Републике Српске повећан је за 71,6% од 2007. до 2016. године, док је извоз БиХ повећан за 58,9%, те је Српска повећала удео у укупном извозу са 28,2% на 30,5%.
Извоз пољопривредно-прехрамбеног сектора РС повећан је за 133%, а БиХ за 174,3%, те је удео РС у извозу овог сектора смањен са 42,6% на 36,2%. Ово не мора да значи да је директан пад удела, уколико се део пољопривредних производа извози преко спољнотрговинских фирми регистрованих у Федерацији, али детаљан увид у производе вероватно би нас довео до узрока зашто је Федерација имала бржи раст извоза од Српске.
Увоз Русије, мада и даље има скромну вредност (68,7 милиона евра у 2016 години), повећан је 14,3 пута у односу на 2007. годину. Пољопривредни увоз из БиХ повећан је 32,5 пута, а удео пољопривредног увоза у укупном повећан је са 12,2% у 2007. години на 27,6% у 2016. години.
Увоз Русије из БиХ је високо сконцентрисан јер постоји само 115 производа четвороцифрене ХС код којих је регистрована вредност од хиљаду евра и више. Само два производа објашњавају преко две трећине укупне вредности увоза и то лекови са 44,8% и јабуке са 22,7%.
Удео Републике Српске у укупном извозу БиХ у Русију је само 20% (13,7 од 68,7 милиона евра), што је знатно испод удела у укупном извозу (30,5%).
Међу најважнијим извозним производима БиХ, осим јабука, пољопривредно-прехрамбеном сектору припадају и кајсије и брескве (ХС 0809) у вредности од 2 милиона евра (пласиране из оба ентитета), парадајз (из РС), сунцокретово семе (из оба) и свеже јагодичасто воће (из оба ентитета).
На основу изнетих података можемо закључити:
– Извоз Републике Српске има изузетно високу динамику и у 2017 години ће повећати удео у укупном извозу БиХ;
– Извоз РС у Русију је ове године готово удвостручен, и вероватно је део тог раста повећан извоз јабука и другог воћа.
– Апсолутна вредност извоза у Русију Републике Српске је мала и неопходно је пронаћи методе како да се она неколико пута повећа, а да тај раст доведе до директних користи малим пољопривредним произвођачима у Републици Српској, попут заједничке понуде за извоз и сарадње са извозницима из Србије.