Dominira mali posed, zadruge pravo rešenje

Ako se daju subvencije za otvaranje novih radnih mesta stranim poslodavcima, zašto na isti način država ne pomogne poljoprivrednike koji žele da se udruže. Najpre bi trebalo definisati šta su srednja gazdinstva, jer se ta kategorija razlikuje od zemlje do zemlje

Piše: Branislav Gulan

 

Orijentacija Vlade Srbije da poljoprivredni razvoj bude fokusiran na srednja gazdinstva je dobra, međutim, treba naglasiti da njih u Srbiji ima suviše malo da bi se postigli vidljivi rezultati u dogledno vreme. U Srbiji ima oko 200.000 srednjih gazdinstava i bez obzira na obim državne pomoći koju bi mogli da dobiju očekivani rezultati ne mogu da se iskažu u toku četvorogodišnjeg mandata Vlade.Taj broj srednjih gazdinstava nije dovoljno veliki da bi ona sama mogla da poboljšaju razvoj i stanje srpske poljoprivrede u kratkom vremenskom periodu. Ako bi se država ograničila samo na pomoć njima, prvi pozitivni efekti bi bili zabeleženi tek za 50 do 60 godina. Stoga tu bazu poljoprivrednih gazdinstava treba proširiti i na ona manja. Tako bi se dostigla cifra od 400.000 gazdinstava (u zemljiih ima ukupno 628.000) koja bi uz adekvatnu podršku unapredili poljoprivredu i značajno doprineli ruralnom razvoju zemlje. Na taj način bi postali konkurenti sa artiklima iz viših faza prerade. U tom procesu od izuzetnog značaja bila bi obnova zadrugarskog sistema, koji se širom sveta i Evrope pokazuje kao respektabilan način organizovanja poljoprivrednika. Primera radi, 63 odsto proizvodnje i otkupa mleka u Evropskoj uniji dolazi iz zadrugarskog sektora. U Srbiji je prosečna njiva 4,5 hektara i radi opstanka i ostanka potrebno je udruživanje.

 

Za seljake u Srbiji ovo je značajan trenutak jer, ukoliko se neudruže u zadruge, cooperative ili neka ih zovu kako god ih zovu, da bi bili konkurentni, ne da će propasti, nego će nestati. To pokazuju i iskustva iz sveta. Jer, udruživanje je snažna ekonomska okosnica u ekonomijama, a udružuju se i veliki i mali. Koliko je udruživanje značajan svetski proces ukazuju činjenice da je  800 miliona zadrugara koji su udruženi u 750.000 zadruga. Procdenjuje se da je oko tri milijarde ljudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 milioan poslova širom sveta, đšto je za 2o osto više od multinacionalnih korporacija.

Bilo bi apsolutno pogrešno mala gazdinstva demotivisati da prestanu da se bave poljoprivredom. To znači da bi i ona trebalo da budu obuhvaćena odgovarajućim subvencijama, a posebno je važno inkorporirati ih i stimulisati da se sa drugim malim poljoprivrednicima udružuju u zadruge. Od toga bi korist imali i oni sami, ali i država kroz intenzivniji razvoj poljoprivrede. Razvoj zadruga ne bi samo unapredio poljoprivredu Srbije, već bi značajno doprineo ruralnom razvoju zemlje. Ako se daju subvencije za otvaranje novih radnih mesta stranim poslodavcima, zašto istovremeno na isti način država ne pomogne poljoprivrednike koji žele da se udruže u zadruge. Time bi se, ne samo povećala zaposlenost među poljoprivrednicima, već da bi to dalo zamajac za otvaranje novih radnih mesta u pratećim delatnostima koje bi proizvodile sve ono što je neophodno za rad jedne seoske zadruge.

Zato sse daje podrška akciji koju vodi Milan Krkobabić, minister bez portfelja, zadužen za regionalni razvoj, da se osnuje ili revitalizuje 500 zadruga. Posle sedm decenija uništavanja zadrugarstva u Sribji vlada je odlučial da unaredne tri godien uloži 25 milioan evra za razvoj zadrugarstva koje treba da doprinese ravnomernijem razvoju Srbije. U ovoj godinio uložiće se prvih 200 milioan dinara. Zadrugari će za osnivanej novih zadruga dobiti po 50.000 evra, a za razvoj postojećih po 100.000 evra.

U Srbiji postoji 4.709 naselčja – sela, a njih 1.200 će nestati za deceniju i po. Jer, u 86 odsto nselaj opada broj stanovnika. Stravično je da je u Srbiji lane rođeno samo 64.000 beba (što je najmanej u poslednjih 100 godina), a umrlo je više od 100.000. Dakle, svake godine nestane po jedan grad veličien Negotina ili Bačke Palanke. Razvoj zadrugarstva, treba da bude i spasavanje  sela, seljaka i Srbije. To je značajan zadatak i za nacionalnu bezbednost Srbije. Jer, ponajviše izumiru sela u pograničnom području. Potrebno je stvoriti iste uslove života na selu kao. To će biti i da ljudi ostqanopstaqnu i ostanu na selu kako bi se napunilo 50.000 kuća bez vlasnika i 145.000 njih u kojiam trentuno niko ne živi. To ne znači dad a povratak na selo treba da znači vraćanje ralu i motici, već posvećivanje modernoj poljoprivredi i oko nje.

Država bi poljoprivredu trebalo da pomogne subvencijama za proizvodnju, jer je to najefikasniji način njihove upotrebe i tako se postižu najbolji rezultati. Posebnu pažnju treba obratiti na podršku voćarstvu, povrtarstvu, ratarstvu, stočarstvu (koje se nalazi na nivou 1910. godine) i tako dalje. Po tom principu bi trebalo formirati i zadruge. Dakle, ne da se one bave svim i svačim, već da budu specijalizovane za određenu poljoprivrednu oblast čime se povećavaju proizvodni rezultati. Veoma je važno definisati šta su to srednja gazdinstva u Srbiji. U Sjedinjenim Američkim Državama se pod tim podrazumevaju gazdinstva od 250 hektara zemljišta. U razvijenim zemljama Evrope pod prosečnim gazdinstvom se smatra ono od 20 hektara. Kada je reč o Srbiji, mora se odrediti šta je to srednje gazdinstvo, a najbolje bi bilo da su to ona koja imaju 10 i više hektara obradivih površina. Kriterijume treba ustanoviti po principu šta je to srednje gazdinstvo u Vojvodini, a šta u ostatku Srbije. Takođe, kako definisati taj pojam zavisi i od oblasti kojom se gazdinstvo bavi. Za razvoj poljoprivrede u Srbiji neophodno i podizanje budžeta za tu privrednu granu. Jer, učešće poljoprivrede u BDP-u direktno iznosi 10 odsto. A, sa prerađivačkom industrijom to je oko 18 odsto. Smatra se da bi u skladu sa tim podatkom, procentualno trebalo uvećati budžetska davanja, što bi definitivno pospešilo razvoj agrara.

Država mora da vodi računa i da pomaže, posebno njih jer je to u interesu srpske poljoprivrede, a najproduktivniji i najisplativiji način za to je njihovo motivisanje za udruživanje u zadruge.

(Autor je član Akademijsskog odbora za selo Srpske akaemije nauka i umetnosti)