Poraz pobednika: citat iz Zlatnog Runa

Ako ti Crni kolevku ne razbije, grob će ti svakako rasturiti. Ne možeš ga mimoići. A nekako je tako naopako svedeno da ti deca ne izumiru dok si mlad i kadar dok ih nadoknjadiš, nego kad si ustajao i rabatanj. Isprazne ko boltadzijski rafovima u trgovačka blokada. Sva ti reserva semenja istekla. Moz da sejes još jedino jed i pljuvačka . I ovde ti sve ko i svakom potrošnjom robom ispadža, najviše kalira kad je ni u jednoj veljikoprodaji ne možeš…

 

I u rat ti najvolije ginuti, kad si u reserva tanjak. Gdi je potanje, tu se i kida. Od 1914 do 1918, 30% glafa izgubili. Mobiljisali 705.343 glafe, u procenjat 20% od čitav narodnji stok, a 40%od muški mu del. Izginuli nam jal pomalo 369.815 iliti 55%. Okom 600.000 cifila. S prvom stafkom djuture:1.305.343 ili nešto manje od 1/3 komata u inventar državni zafedenih. Od 1.300 komata studenata i đaka , četrnajste u kapljare proizvedenih, nije nam se osmnajste vratilo dece više od 10%. Tačno ih bilo 140 kad smo ih prebrojali. I šta, je li se ko zabunjio? Pito, sa čime ćemo, ljudi, da popravimo štetu, da etabliramo i unapredimo nofu državnu Firmu? Nije. Važno svima bilo samo da smo dobili rat. Šta smo zbog toga izgubili, poso kostizi, pošto nas snažan o koštalo, nije bilo važno. Važno bilo da smo pobednjaci. Koga briga što smo, nuzgred, infalidi ostali…

 

Čujem, neki general pismo u nofine da se ništa sa pobedom u rat ne može meriti. Den ksero. Ja mislim da može, djenerale. Sa pobednjackim infalidom i sasvim se razmenjo može meriti zdrav i snažan poraženjik… Kad si u zatvor, ne biraš kako ćeš iz njega da izbegnes. Će se i kroza gomna prodefaš samo do slobode na dođeš. Endaksi! Ne branjim. Jedinjo nam posle domaćinskiju politiku valjalo voditi. Manuti se spomenj-danova, jubiljeja i svecarskog zborofanja, nego rukafe, Kodza, zasukati. Za ralom i mašinom, za astal i krefetom. i danom i noćom. Noćom osobito. onoljika krvna šteta da se izvadji. Naslednici Carstva proizvedju.