PRVI SAJAM ZADRUGARSTVA U SRBIJI: Počela bitka za spas sela

Srbija da bi sačuvala sela mora da formira nove zadruge i sačuva stare.Cilj je da se za tri godine osnuje i revitalizuje oko 500 zadruga u zemlji. U taj projekat se ulaže 25 miliona dolara

2/

 

Ministar bez portelja u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić otvorio poslednjeg dana juna 2017. godine  u centru Beograda, otvorio je Prvi sajam zadrugarstva u Srbiji. Po njegovoj oceni Srbija da bi sačuvala sela mora da formira nove zadruge i sačuva stare. Sajam je organizovan povodom Međunarodnog dana zadrugarstva, 1. jula, a zadrugari iz Srbije izlagali su proizvode od poljoprivrednih i zanatskih, do umetničkih. Krkobabić je na otvaranju sajma pod nazivom „Zadruge – budućnost privrednog i ekonomskog razvoja“ rekao da je oko 30 izlagača na Trgu Republike u Beogradu podržalo oživljavanje zadruga. „Ovo je bitka za spas srpskog sela. Podsticaji u iznosu od 25 miliona evra koji će biti izdvojeni u naredne tri godine za obnovu postojećih i formiranje novih zadruga su tek početak“, istakao je Krkobabić.Prilikom otvaranaj sajma promovisan je  ,,Vodič kroz zadrugarstvo Srbije’’ koji je štampan u 10.000 primeraka. Autori su dr Danilo Tomić, Branislav Gulan i Risto Kostov. Izdavač publokacije je Institut za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, a suizdavači Akademijski odbor za selo SANU i Kabinet Milana Krkobabića, ministra bez portfelja u Vladi Republike Srbije zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća.

Otvarajući Sajam, Krkobabić je istakao da se u akciju „kreće odlučno“, i da se time „otvara nova etapa u zadrugarstvu“. „Drago mi je da sam čuo da novi predsednik Vlade (Ana Brnabić) u svom ekspozeu potencira razvoj zadruga i da se okreće selu i ruralnim područjima“, kazao je Krkobabić. On je dodao da su ključna dva problema, usitnjen posed i pražnjenje sela. „Novac će ići za opremu, za višegodišnje zasade, za mlekare, sušare, mlinove, hladjače, za ono što muči malinare ali i paore u Vojvodini“, naveo je Krkobabić. Kako je naglasio, važno je da u selima postoji infrastruktura, pošta, ambulanta, škola, kao i da se razmišlja o novim agrarnim reformama o podeli državne zemlje mladim pojloprivrednicima sa obavezom da je obrađuju. Najavio je da će 2018. godine biti pokrenuto formiranje složenih zadruga. „Objedinićemo osnovne zadruge po horizontali i vertikali i razmišljamo da cifre podsticaja treba da budu i veće, od oko 500.000 do milion evra“, istakao je Krkobabić.

 

Predsednik Akademijskog Odbora za selo SANU akademik Dragan Škorić rekao je treba staviti akcenat na oživljavanje zadruga u brdsko-planinskim predelima gde su sela poluprazna.“Treba formirati nova urbana naselja, sa svom potrebnom infrastrukturom, kako bi se i u brdskim delovima vratila sela“, istakao je Škorić.

 

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović rekao je da to okupljanje na Prvom sajmu zadrugarstva Srbije bilo sa izuzetno dobrim povodom.“Ovo je samo uvod u sveobuhvatne mere koje će unaprediti naše zadrugarstvo, a dobro je što svi zajednički učestvujemo“, istakao je Mihailović. Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov podvukao je da je država na najvišem nivou počela da stimuliše osnivanje zadruga. „Mi smo u Vojvodini posebno zadovoljni jer smo prošle godine obeležili 170 godina zadrugarstva, od kada je osnovana prva zadruga u Srbiji u Bačkom Petrovcu, a bila je treća svetu“, istakao je Jovanov.

 

Prvi sajam zadrugarstva, koji je održan pod pokroviteljstvom javnog preduzeća „Pošta Srbije“, održan je na Trgu Republike u Beogradu. Na otvaranju sajma predstavilo se kulturno-umetničko društvo JP „Pošte Srbije“ „Đoka Pavlović“.

B. Gulan