Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
- 1. Увод
Ово истраживање има за циљ да пружи квантитативну слику дешавања у Другом светском рату. Основна мањкавост изложених података је њихова непотпуност. Мишљења смо да је боље приказати и овакве, непотпуне податке, него их уопште не користити.
Пажљивом анализом изнетих података могуће је створити слику о размерама злочина и борби, о релативним односима у погледу различитих видова страдања, и о другим интересантним појавама.
- 2. Методолошка објашњења и ограничења
Подаци Музеја жртава геноцида у Београду не садрже податке о погинулим усташама, домобранима, четницима, муслиманским оружаним формацијама… На основу броја погинулих у НОБ-у (35,8 хиљада) можемо претпоставити да по овом основу недостају подаци за око 20 до 30 хиљада лица.
Размере геноцида почињеног над Србима, где су убијани попови, паљене цркве и уништавано све што је могло да доказује да су ликвидирани уопште постојали (као и Срби уопште на просторима најтежих злочина), биле су толико велике да се не може сазнати колико још лица недостаје у прикупљеним списковима 1946. и 19 година након завршетка рата.
У личној знатижељи, особама које познајем слао сам спискове страдалих лица са њиховим презименима, а да би проверили да ли су њихови преци уписани у спискове. Од 8 особа којима сам послао 4 су потврдиле да нема њихових рођака, у различитим деловима БиХ (Микавице у Вишеграду, Илићи у Сребреници, Капори у Билећи, Милојевићи у Добоју), и са различитим узроцима смрти (у покољу, у НОБ-у, у немачкој одмазди у Србији).
Уколико пођемо од претпоставке да код сваке друге особе има неуписаних рођака и родбине, онда би број страдалих Срба требало да увећамо са пописаних 153,6 хиљада на 300 хиљада. Да не бисмо ушли у претеривања можемо тврдити да је страдало више од 200 хиљада Срба, и да је неопходно да се изврше додатни напори како би се попис жртава што више употпунио, упркос чињеници да је од овог рата прошло више од 70 година.
За Муслимане можемо претпоставити да је број већи од 40 хиљада (у односу на 33,1 хиљада пописаних) и да недостају подаци о погинулима у државној војсци НДХ и у парадржавним формацијама.
За Хрвате можемо претпоставити да није страдало више од 20 хиљада (до 13 хиљада више од пописаних 6,9 хиљада), јер овај број значи да је у односу на 1,5 хиљада страдалих у НОБ-у, у фашистичким трупама страдало више од 10 хиљада Хрвата, што је до 10 пута више него у НОБ-у.
У односу на пописне податке из 1931. године број страдалих Јевреја (11,5 хиљада) сматрамо скоро потпуним.
Број страдалих Рома (1,7 хиљада) је сигурно много већи од пописаног, и ту наилазимо на проблем како на основу српских и муслиманских имена и презимена препознати Роме православне и мухамеданске вероисповести.
У намери да умањим број грешака у подацима о страдалима (дуплираних уноса), смањио сам број страдалих за 3.227 лица. Број страдалих Срба сам највише смањио, како у апсолутном броју (2.716), тако и у релативном односу према броју коришћених података о жртвама (1,77%).
- 3. Збирни подаци о страдалима
На основу збирних података о страдалима по узроцима смрти и по годинама можемо наслутити динамику злочина и борби у БиХ током Другог светског рата.
Укупно је пописано 207,3 хиљада страдалих, у чему је Срба 153,6 хиљада, Муслимана 33,1 хиљада, Јевреја 11,5 хиљада, Хрвата 6,9 хиљада, Рома 1,7 хиљада и осталих 0,7 хиљада.
Највише је страдалих у директном терору (99 хиљада), затим у логорима (45,1), и у НОБ-у (35,8 хиљада).
Мушкараца је страдало 148,6 хиљада, а жена 58,8 хиљада. И мушкараца и жена највише је страдало 1942. године. Прве две године рата биле су и најкрвавије, јер је у 1941. години погинуло 51,2 хиљаде лица, у 1942. години 76,8 хиљада, да би број био смањен на 39,4 хиљаде у 1943 години, 27,1 у 1944, и на 12,9 хиљада у 1945. години.
Априлски рат
У Априлском рату страдало је 665 лица, у томе 414 Срба, 141 Муслиман, 97 Хрвата, 11 осталих и по један Јевреј и Ром.
У приложеној табели су подаци о местима где је највише било страдалих лица, рођених у БиХ.
Из података о броју страдалих по народима види се да су Срби пружили много јачи отпор окупацији од Муслимана и Хрвата, али су ови подаци за страдање Муслимана и Хрвата „ружичасти“ у односу на њихово скоро потпуно одсуство у антифашистичкој борби до 1943. године.
НОБ
Број страдалих у НОБ-у растао је са 2,3 хиљаде у 1941. години на 7 хиљада у 1942. и 11,3 хиљаде у 1943. години, да би затим био смањен на 9,2 хиљаде у 1944, и 6 хиљада у 1945. години.
Иако је удео Срба у укупном броју страдалих у НОБ-у износио 77% током целог рата, у 1941. години удео Срба био је 92,9%, а у 1942. години 91,3%. Ови подаци указују да се до пада Италије исказ „партизани“ могао скоро потпуно изједначити са исказом „Срби“, и да су партизани уз четнике били заправо једна од две српске оружане формације на територији БиХ, различитих циљева и непријатеља. У НОБ-у је погинуло 18 пута више Срба од Хрвата из БиХ, али је у првој години рата погинуло 87 пута више (2.182 према 25), а у другој 53 пута више (6.263 према 121).
Битка на Козари у лето 1942. године илуструје ову тезу о српским партизанима, јер је 97,6% погинулих у борбама било Срба, њих 1.425 од 1.460. Партизани су довели до највећег страдања Срба у Другом светском рату које се догодило са становништвом Козаре, и током обраде података упорно ми се враћало исто питање: како су могли да се опет врате на Козару 1943. године, када су изазвали потпуно пустошење десетина српских села под овом планином? И након Козаре немачке акције потере за партизанима изазвале су велика страдања српског народа од усташа и муслимана који су „чистили терен“ иза Немаца.
Приложена табела показује одабране битке и број страдалих по националностима, како би се пратио „развој“ општенародне борбе. Већ у бици на Сутјесци удео страдалих Срба смањен је на 78,6%, да би био повећан на 81% у ослобађању Београда, а страдање на сремском фронту постало готово „ексклузивна привилегија“ Срба из БиХ.
Из табеле се може видети да су Срби и Муслимани једнако изгинули око Зенице 1945. године (по 36 лица), али и да су Муслимани више изгинули у борбама код Карловца 1945. године.
Страдали приликом борби и бомбардовања
У табели су приказани подаци о броју страдалих у одабраним борбама и у бомбардовањима. Док је битка на Козари значила готово искључиво страдање Срба, савезничка бомбардовања Сарајева, Бихаћа и других насељених места изазивала су смрт у складу са тадашњом, тренутном, етничком структуром становништва, па су у свим приказаним највише страдали Муслимани, а Хрвати су више изгинули од Срба у Бања Луци 1943. и у Сарајеву 1944. године.
Страдали у директном терору
Пошто је готово половина од укупног броја страдалих у Другом светском рату нашла смрт у директном терору (заправо више од половине, али смо аналитички издвојили одређене видове, попут дечијих логора, збегова, ликвидација у црквама, школама, рекама и јамама), и пошто је смрт у директном терору мотивисана етничком мржњом, податке смо аналитички поделили и биће приказани код сваког народа засебно.
Страдали у логорима
У логорима је ликвидирано најмање 45 хиљада становника Босне и Херцеговине, а у приложеној табели је број страдалих лица по националностима у логорима који су имали више од 25 жртава.
У Јасеновцу је побијено највише становника БиХ. У односу на податак у табели (23.745), укупан број пописаних страдалих у Јасеновцу износио је 24.018 лица и њихова места рођења по општинама дата су на приложеној карти. Ово је најмањи могући број жртава и већи је како за непописане жртве, тако и за лица код којих није познат логор смрти, а у њему су ликвидирани.
У овом укупном броју ликвидирано је 7.070 особа женског пола (у томе 2.739 млађих од 18 година), а 16.949 мушког (4.262 млађих од 18 година).
По годинама ликвидиран је следећи број (пописаних) лица: 3.614 у 1941, 17.347 у 1942, 1.091 у 1943, 1.028 у 1944, и 939 у 1945. години.
Просечна старост жртава Јасеновца била је 30,5 година.
Карта: Страдали у Јасеновцу по општинама у БиХ
У Старој Градишки је по свим основама пописано 6.113 стадалих лица. Ликвидирано је 2.989 жена (1.036 млађих од 18 година), а мушкараца 3.124 (1.121 млађи од 18 година). Просечна старост жртава била је 28,2 године, а по годинама ликвидирано је: 1941. године 187 лица, 1942. 3.960, 1943. 253, 1.563 особа 1944, и 150 у 1945. години.
У логору Земун Сајмиште ликвидирано је 5.166 лица рођених у БиХ. У томе 145 жена (30 млађих од 18 година) и 5.021 мушкараца (516 млађих од 18 година). Највећи број ликвидираних били су мушкарци доведени након немачке офанзиве на Козари 1942 године, и то из Босанске Дубице њих 2.926, Приједора 745, Нови Града 485, Босанске Градишке 436 и из Костајнице 172. Просечна старост ликвидираних особа била је 35,6 година. У 1941 години ликвидирано је 73 лица, у 1942. 4.593, 363 у 1943, 107 у 1944. и 30 у 1945 (? Вероватно се ради о грешци приликом уноса године смрти).
Логор у Ђакову је био специјализован за ликвидацију Јеврејки, јер је од 4.016 лица убијено „само“ 120 мушкараца, (71 малолетан), а 3.896 жена (616 малолетница). У Ђакову је 1941. године ликвидирано 159 лица рођених у БиХ, 1942. године 3.768, 1943. 66, 1944. 13 и 1945. године 10. Просечна старост жртава била је 36,9 година.
У Јадовну је ликвидирано укупно 1.895 лица. У том броју је 112 жена (7 малолетница) и 1.783 мушкараца (44 малолетних). Просечна старост жртава била је 38,9 година. Ликвидације Срба у Јадовну представљају својеврсну „сечу кнезова“, јер су прво у овом логору ликвидирани најугледнији Срби. Најмасовније одвођење на ликвидацију у Јадовно догодило се у Мостару, Травнику и Босанској Крупи.
Укупно је у Немачкој по свим основама (логори, ратно заробљеништво, принудни рад, приликом транспорта…), а без прецизирања тачне локације из Босне и Херцеговине страдало 947 лица, у томе 108 женског и 839 мушког рода. Просечна старост ових лица била је 29,6 година, а међу њима је било 91 малолетних.
Славонска Пожега је место смрти 780 становника БиХ у Другом светском рату. Осим логора, у коме је ликвидирано 388 лица (387 Срба и један Муслиман), у овом славонском граду ликвидирано је 270 Срба приликом транспорта, највећим делом деце. У логору је ликвидирано 370 мушкараца и 18 жена, а међу њима 11 млађих од 18 година. Ликвидирана лица (Срби) рођена су у општинама: Бања Лука (2), Босанска Дубица (2), Босанска Градишка (20), Босански Брод (117), Дервента (246), и један Муслиман из Сарајева-Илиџе.
Млака је насеље на обали Саве, у Хрватској, које је од Јасеновца удаљено ваздушном линијом око 5 километара. Спада у насеља која су највише страдала у Другом светском рату, јер му је број смањен са 1.106 у 1931 години на 231 у 1948 години, а усташе су ликвидирале 885 Срба који су у њему живели. Због географске блискости Јасеновцу послужио је и као место за ликвидације 287 Срба рођених у Босни и Херцеговини, и још 27 Срба (већином жена) и једне Јеврејке у директном терору. Међу ликвидиранима било је 168 деце узраста до 14 година, па се по овом основу готово квалификовао да се зове дечијим логором. Просечна старост ликвидираних у овом логору била је 18,1 година.
У логору у Сиску ликвидиране су 91 особа мушког и 116 женског рода, просечне старости 37,3 године. Већина убијених била је из Босанске Дубице (51) и Босанске Градишке (116).
У Матхаузену је укупно ликвидирано 238 лица (укључујући и ратне заробљенике, али не и оне којима је локација логора непозната), у томе 235 мушкараца и 3 жене, просечне старости 34 године. У логору је ликвидирано 10 малолетних особа.
У Норвешкој је, без имена конкретног логора, страдао 231 мушкарац рођен у БиХ. Међу њима је било 9 малолетника, а просечна старост убијених била је 31,8 година.
У логору Јабланац ликвидирано је 197 лица, у томе 129 женског и 68 мушког пола просечне старости 20,2 године. Међу њима је било 116 особа млађих од 19 година. Највећи број, њих 195 било је из општине Босанска Градишка и ликвидирани су 1942. године.
У логору Бањица, по свим основама, ликвидирано је 206 особа рођених у БиХ, у томе 51 женског и 155 мушког пола, у томе 33 малолетних, и уз просечну старост од 31,7 година. Највише је било особа из општине Зворник, њих 39 (у томе 36 Јевреја).
У логору Аушвиц ликвидирано је 192 лица рођених у БиХ, у томе 98 женског и 94 мушког пола просечне старости од 36,6 година, уз 22 малолетне особе.
У Приједору је по свим основама страдало укупно 1.776 лица, а у логору 165 лица, у чему 27 женског и 138 мушког пола, просечне старости од 25,9 година, уз 76 млађих од 18 година.
У Градини код Јасеновца је по свим основама страдало 238 лица, у томе 105 особа женског и 133 мушког пола, у чему 39 малолетних и уз просечну старост од 35,1 година.
Логор Дахау је место смрти 103 лица рођена у БиХ, у чему 26 женског и 77 мушког пола. Малолетних је било 11, а просечна старост жртава била је 31,5 година.
Међу пописаних 95 особа из БиХ ликвидираних у логору на острву Паг било је 8 жена. Просечна старост убијених била је 38,8 година, а међу њима су била и 3 дечака. Жртве су потицале из целе БиХ, па је по локацији жртава и њиховој старости доста сличан логору Јадовно.
У Загребу је по свим основама погинуло 410 особа рођених у БиХ током Другог светског рата. У логору је ликвидирано 76 лица, у чему 26 женског и 50 мушког пола. Међу њима је било 4 малолетних лица, старијих од 14 година, а просечна старост жртава била је 34,3 године. Убиства су вршена у свим ратним годинама.
У Босанској Дубици је током Другог светског рата страдало укупно 1.266 лица, а у томе у логору 68 лица, у томе 26 женског пола. У овом броју 44 лица је било малолетно, па је просечна старост ликвидираних особа износила 17,2 године. Убиства су се догађала од 1941. до 1944. године, а највише убијених било је из општина Босанска Дубица (50) и Босанска Градишка (11).
У логору Даница Копривница ликвидирано је 63 лица рођених у БиХ, у томе 7 женског и 56 мушког пола. Просечна старост ликвидираних била је 36,4 године и међу жртвама није било малолетних особа.
У логору Превлака код Херцег Новог Италијани су ликвидирали 47 особа, међу којима 46 мушког и 1 женског пола (Сокотић, Лазар, Вукосава, рођена 1925. убијена 1941). Убијена девојка била је и једина млађа од 18 година, а просечна старост убијених била је 35,8 година. Већина убијених, њих 29, била је из општине Требиње.
У логору Buchenwald Немци су ликвидирали је 46 особа рођених у БиХ, 37 мушког и 9 женског пола. Просечна старост жртава била је 30,5 година, а њих 6 је било млађе од 18 година (и старије од 13).
У логору на острву Раб Италијани су ликвидирали 40 особа из БиХ, у томе 24 мушког и 16 женског пола. Просечна старост била је 37,4 година а малолетних је било 9.
У логору Лобор или Лоборград ликвидирано је 34 особа рођених у БиХ. У њему је ликвидирано 30 жена и 4 мушкарца. Међу њима је убијено 5 малолетних, а просечна старост ликвидираних била је 37,9 година. Највећи број убијених, њих 28 били су Јевреји из општине Сарајево Центар.
Логор Neuengamme је једини логор у коме је убијено више Муслимана (19) од Срба (12). Све жртве логора били су мушкарци, просечне старости 29,5 година, а тројица су била млађа од 18 година.
У Босанској Градишки је по свим основама погинуло 563 особа рођених у БиХ. У логору је ликвидирано по 16 особа оба пола, просечна старост жртава била је 33,4 године, а троје је било млађе од 18 година.
У Логору Sachsenhausen ликвидиране су 33 особе рођене у БиХ, 25 мушког и 8 женског пола, просечне старости 27,2 године, где је једна жртва имала 17 година.
Град Сарајево био је место страдања укупно 1.621 лица рођених у БиХ током рата, а у логору је ликвидирано њих 28. У логору је страдало 7 жена, просечна старост ликвидираних била је 41,6 година, и није било млађих од 18 година.
У Стругу је укупно убијено 75 особа, а у логору 25. Ликвидирано је 19 особа женског и 6 мушког пола, просечне старости 12 година, јер је 20 жртава било малолетно, а 5 пунолетно.
Страдали у ратном заробљеништву
Највећи број умрлих и ликвидираних у ратном заробљеништву није лоциран по конкретним логорима, већ је као место смрти уписана Немачка. Национална структура ликвидираних у Немачкој, Сталгу и у непознатим локацијама осим што доказује да је велика већина заробљеника била српске националности, исто тако показује да је мањи део Хрвата и Муслимана одбио да се врати у НДХ како би се борио у њеним трупама.
У Немачкој, без навођења имена логора, је ликвидирано 416 заробљеника, у чему 12 жена (припаднице НОВ и ПОЈ-а), и 404 мушкараца. Просечна старост заробљеника била је 30 година а једна особа била је узраста 16 година и 9 старости 17 година.
У логору Сталаг ликвидирано је 389 заробљеника, 388 мушкараца и једна жена (НОВ и ПОЈ), просечне старости 33,5 година, без млађих од 19 година.
Пошто се локације умирања и ликвидације понављају, као и код логора, овде ћемо само навести збирне податке за све страдале у ратном заробљеништву. Укупно је у ратном заробљеништву умрло или убијено 1.421 лице, у томе 1.384 мушкараца и 37 жена, просечне старости 31,8 година, у томе 38 млађих од 18 година.
Страдали у затворима
У затвору у Бихаћу је извршена најбројнија ликвидација Срба, у односу на друге затворе као места смрти у БиХ током Другог светског рата. У њему је убијено 700 лица, у томе 680 мушкараца и 20 жена, просечне старости 39,3 година. Малолетних је било 22, у томе по један узраста од 3, 14 и 15 година, шесторица узраста од 16 година, и њих 13 старо 17 година. Ликвидини су рођени у општинама Бихаћ (470) Босанска Крупа (5), Босански Петровац (14), Цазин 195 и још њих 16 из других општина.
У бањалучким затворима ликвидирано је укупно 252 лица, у томе 220 мушког и 30 женског пола. Просечна старост жртава била је 38,9 година, а малолетних је било 9 лица. Највише жртава било је из општина: Бања Лука (88), Приједор (50), Босанска Градишка (32) и Лакташи (20).
У Сарајеву је у затвору убијено 224 лица, у томе 191 мушког и 33 женског пола. Просечна старост убијених била је 34,1 година, а међу њима је било 10 млађих од 18 година.
Од 200 ликвидираних особа у затвору у Приједору, 183 су мушког а 17 женског пола. Просечна старост убијених била је 37,7 година, а 11 је било малолетних. Највећи број убијених био је из Босанског Новог, њих 120, и из Приједора (63).
У Сиску је у затвору убијено 141 лице, у томе 93 женског и 48 мушког пола. Просечна старост жртва била је 36 година, а 19 жртава је било малолетно. Највећи број убијених био је из Костајнице (54), Босанске Дубице (45), и Босанске Градишке (32).
У Босанској Градишки је убијено 86 особа, у томе 54 мушког и 32 женског пола. У овом броју је било 8 малолетних особа, а просечна старост жртава била је 36,6 година. Највише ликвидираних, њих 40 било је из општине Босанска Градишка.
У Зеници је у затвору убијено 70 лица, 67 мушког и 3 женског пола, један младић од 17 година, уз просечну старост жртава од 38,2 године.
Међу 68 ликвидираних особа у затвору у Босанској Дубици њих 14 је било женског а 54 мушког пола, 7 малолетних (старијих од 14 година), уз просечну старост од 34,1 година. Највише жртава било је из општине Босанске Дубице, њих 53, затим из Босанске Градишке (6), Босанског Новог (5), Приједора (3), и Костајнице (1).
У затвору у Славонског Пожеги усташе су убиле 58 лица, у томе 50 женског и 8 мушког пола, просечне старости од 39,6 година (само један малолетник, младић од 17 година). Већина, њих 53 била је из Босанске Градишке и ликвидирана је 1942. године.
У затвору у Брчком ликвидирано је 57 особа, 43 мушког и 14 женског пола, просечне старости 35,2 године, и 8 малолетних.
У затвору у Босанској Крупи свих 56 жртава било је српске националности, у томе 2 особе женског пола. Малолетних је убијено троје, а просечна старост жртава била је 39,6 година. Из Босанске Крупе је убијено 53 лица, и по једна из Бихаћа, Босанске Градишке и Босанског Новог.
У Добоју је у затвору убијено 52 лица, 49 мушког и 3 женског пола, просечне старости 28,8 година, уз 8 малолетних. Највише жртава је било из општине Добој, њих 30.
У загребачким затворима убијено је 50 особа рођених у БиХ, у томе 46 мушког и 4 женског пола, 9 малолетних, просечне старости 33,2 године.
Међу 49 жртава затвора у Бугојну само је једна жена, Јеврејка, а 2 дечака стара 15 година. Просечна старост убијених је 37,4 година. Највећи број жртава, њих 40, је из општине Доњи Вакуф.
У Тузли је убијено у затвору 42 особа, 34 мушког и 8 женског рода. Ликвидиране су 3 малолетне особе, а просечна старост жртви је 35,3 година.
У Мостару је у затвору убијено 41 лице, 35 мушког и 6 женског рода, у томе 2 малолетних (младићи од 15 и 17 година), уз просечну старост од 36,7 година.
У затвору у Лепоглави ликвидирано је 38 мушкараца, у томе два дечака узраста од 15 и 17 година, уз просечну старост од 31,8 година.
У травничком затвору усташе су убиле 38 мушкараца, у томе једног младића узраста од 16 година, уз просечну старост од 35,5 година.
У затвору у Бијељини убијено је 33 лица, 25 мушког и 8 женског пола. Уз три малолетне жртве просечна старост убијених била је 37,3 године.
У Славонском Броду у затвору убијено је 32 лица, у томе 26 мушког и 6 женског пола, просечне старости 34,3 године, уз двоје малолентих. Највише жртава било је из Дервента (15) и из Босанског Брода (12).
У Дервенти су у затвору усташе убиле 28 Срба, 25 мушког и 3 женског пола, 4 малолетних, уз просечну старост од 34,6 година.
У Санском Мосту ликвидирано је 28 лица, 25 мушког и 3 женског пола, у томе једна девојка од 16 година, уз просечну старост жртава од 34,1 година. Све жртве су биле из Санског Моста осим једне из Брчког.
У затвору у Јајцу усташе су ликвидирале 24 мушкараца и једну жену, све старијих од 20 година, просечне старости од 42,2 године.
У затвору у Шипову ликвидирано је 24 Срба, све мушкараца, просечне старости 39,8 година (један дечак од 15 година), сви из општине Шипово.
У београдским затворима убијене су 22 особе рођене у БиХ, у томе једна жена и 21 мушкарац. Просечна старост убијених је 41 година, а међу њима је био један малолетни младић од 17 година.
У затвору у Сремској Митровици убијене су 22 особе, 21 мушког и 1 женског пола, без малолетних, просечне старости 32 године.
Страдали према месту рођења и националности
Приложена табела садржи 200 највећих људских губитака посматрано по националности и локацији. Убедљиво су највише страдали сарајевски Јевреји, а за њима следе села највећих покоља Срба у БиХ. Од 200 податка о броју погинулих по нацији и месту чак 174 се односи на Србе. Највише Муслимана је страдало у Фочи, Рома у Мокрицама (Босанска Градишка), а Хрвата у општини Сарајево Центар.
- 1. Срби
У току другог светског рата страдали су Срби рођени у 3.817 насеља у Босни и Херцеговини. Укупно је БиХ према попису из 1991. године имала 5.825 насеља, што значи да су Срби страдали у 65,5% од укупног броја насеља, а вероватно у преко 90% насеља у којима су пре Другог светског рата живели и били рођени.
У приложеној табели приказани су подаци за 425 насеља у којима је страдало 97.711 Срба, а што је 63,6% од укупног броја страдалих.
У 387 насеља страдало је више од 100 Срба, а у 1.966 више од 10, те можемо претпоставити (али и тачно израчунати) да се током Другог светског рата у БиХ догодило више од 1.500 масовних покоља над Србима, а од усташа, Муслимана, Немаца, Италијана и Козака.
Укупно је страдало 153,6 хиљада Срба, у томе 109,9 хиљада мушког и 43,7 хиљада женског рода. Млађих од 18 година страдало је 40,9 хиљада. Међутим, пошто су партизани мобилисали и малолетнике за борбу, издвојили смо млађе од 14 година, којих је страдало 29,8 хиљада, у томе 16,1 хиљада дечака и 13,7 хиљада девојчица. Пошто су мушкарци и жене подељени на одабране начине смрти, овде смо и код деце то учинили, како би смо открили како су, као најневинија бића, страдала.
Следи набрајање према узроку смрти: у НОБ-у 94; приликом борби и бомбардовања 146; у директном терору 17.659; у логорима 6.154; у затворима 57; као заробљени припадник НоВ и ПоЈ 1; од партизана 1; напознато 332; од заостале бомбе 11; у црквама 107; у јамама 697; у рекама 28; у школама 220; у дечијим логорима 1.184, при депортацијама 1.028; у избеглиштву 44, у збеговима 1.619, од тифуса и других болести 268; и од глади и зиме 149.
Динамику погибије бораца НОБ-а, Срба из БиХ, упоредили смо са истим подацима за подручје Централне Србије. У Другом светском рату погинуло је 37,2% више становника Централне Србије у НОБ-у односу на број погинулих Срба из БиХ. Када узмемо у обзир број становника, изгинуће босанско-херцеговачких Срба је релативно много веће (2,6 пута више, у односу на пописани број 1948 године: Централна Србија је изгубила у НОБ-у 0,92%, а Срби у БиХ 2,42% од укупног броја становника).
Шта нам каже годишња динамика? У 1941 години у НОБ-у је погинуло за 15,1% више становника Централне Србије, у 1942. и у 1943. години готово четири пута мање, да би у 1944 години погинуло 79% више, а у 1945. години чак 6 пута више. Када се посматрају релативни показатељи, погинули у односу на број становника, Срби у БиХ су релативно 3,1 пута више страдали у 1941. години, 13,1 пута више у 1942, 12,7 пута више у 1943, 2 пута више у 1944. години, док су у 1945. години страдали за 40% мање.
Страдање у директном терору имало је опадајућу динамику: од 29,1 хиљада у 1941, 21,6 хиљада у 1942, 13,8 у 1943, 8,3 у 1944 и 2 хиљаде у 1945. години. Три су основна разлога којима се може објаснити ова опадајућа динамика: (1) покољима је смањен број становника, па тиме и могућност за нове покоље; (2) смањен је број становништва по основу избеглиштва у Србији и у етнички хомогеним српским срединама у БиХ; (3) преостало становништво се прилагођавало ненормалним (зверским) условима за живот, кроз бекства у збегове, појачану пажњу и опрез…
На основу података о побијеним Србима у затворима у Бихаћу, највећи део од 2,8 хиљада убијених у затворима могао би се квалификовати као страдали у директном терору. Погибија у затворима имала је исту опадајућу динамику као и страдање у дирекном терору: 1.362 лица у 1941, 836 у 1942, 315 у 1943, 204 у 1944, и 101 лице у 1945. години.
У заробљеништву је страдало укупно 1.022 Срба, у томе 993 мушког и 29 женског рода. Жене почињу да гину/умиру у заробљеништву од 1942 године, што значи да се ради о партизанкама заробљеним током борбе, док су мушкарци страдали по два основа: као припадници поражене војске краљевине и као заробљени партизани.
Мада је број убиства по свим наредним основама знатно већи, и да се страдали налазе пописани као жртве директног терора, ипак ћемо навести ове мање бројеве, а како би смо ове жртве директног терора посебно поменули.
У црквама је ликвидирано 205 лица, у томе 123 мушког и 82 женског рода. Из пописа жртава директног терора издвојени су као убијени у цркви: у Босанској Крупи (2), у Драксенићу (83), у Глини, Хрватска (7), Горјевцу (1), Градини, Велика Кладуша (1), Јајцу (13), Кључу (1), Куњевцу (12), Маглајанима (3), Манастиру Добрићу (3), М. Блашко (1), Нови Граду (1), Перни (1), Пишталинама (1), Притокама, Бихаћ (2), Радочкој цркви (1), Риговцу, Столац (1), Садиловцу (41), Санском Мосту (3), Сасини (1), Великој Кладуши (31), Врањској (1), Врхпољу (1), Вршанима (2) и у Зборишту (1).
У јамама је ликвидирано 1.829 Срба, у томе 1.142 мушког и 687 женског рода. Обележене су следеће јаме/локације: Автовац (3), Баба, Тасовчићи (7), Баћин (5), Бајића јаме (52), Бања Лука (1), Безданка (2) Бихаћ (2), Бијела Гора (4), Бикуша (2), Билећа (1), Бивоље брдо (123), Благај (1), Боричевац, Хрватска (78), Борова Глава (1), Босанска Дубица (2), Босанска Костајница (24), Босанска Крупа (1), Бугојно (1), Букавци, Хаџова јама (22), Бурмази (1), Црно Језеро (1), Чапљина (5), Чаваш (42), Чавчина јама (7), Челебић (9), Читлук (4), Ћући кула (1), Ћућини (13), Домановићи (2), Дувно (2), Дворишта Билећа (1), Гацко (2), Гавраница (2), Гламоч (4), Глина (1), Голубинка (1), Голубњак (1), Горње Храсно (4), Грачаница (2), Хоџићи (1), Хрватска Костајница (133), Хутово (1), Иван Планина (1), Иван Седло (15), Јагодњача (34), Јама Букавци (13), Какауша, Столац (3), Кулин Бугојно (4), Камешница (100), Капавица (5), Книн (1), Корићина јама (68), Коритска јама (38), Котези (4), Козара (4), Козарица (6), Кук Доњи Лапац (1), Кула (1), Купрес (22), Ливно (10), Љубиња (6), Љубушки (1), Мостар (1), непознато (1), Опличићи (1), Опузен (4), Орахов До (2), Пандурица (4), Петриња (1), Побрђе (1), Пребиловци (2), Прењ (17), Придворичка јама (22), Прилуке (1), Пролог, Ливно (23), Пропунта Ливно (2), Провалија Ливно (6), Рајићка јама (1), Ранковци (1), Расовац (1), Рашића Гај (2), Равна (1), Равни Долац Ливно (101), Кошћелица (1), Развала, Ливно (55), Рисовачка јама (12), Рујани Ливно (1), Ржани До (58), Сајковић (1), Столац (9), Столац јама Вођени (3), Струјићи (1), Шкрка (1), Шума Требињска (1), Шурманци, Чапљина (513), Требиње (3), Тушница, Ливно (41), Видушка јама (3), Видово Поље (2), Вилењача, Цазин (1), Волиња, Нови Град (1), Врило, Дувно (2), Вучија јама (1), Занесовићи, Бугојно (6), Завоље (1).
У рекама и бунарима је ликвидирано 195 Срба, у томе 158 мушког и 37 женског пола. Пописане су следеће локације-реке: Бабешчка ријека, Модрича (12), Балеговац, Оџак (9), Босански Брод (9), Брасина, Зворник (1), Брко, Савски мост (2), Брусничка ријека, Лопаре (10), Брвник, Босански Шамац (бунар, једна особа, Вуковић, Томо, Савка, жива спаљена од усташа и бачена у бунар 1945 у 69 година), Челићка ријека, Лопаре (9), Добој (1), Доњи Свилај, Оџак (4), Дрина (25), Дубоки Поток, Сребреница (2), Горњи Свилај (1), Грабовичка ријека (10), Гребнице (3), Грк (бунар, 2), Ивањска (2), Језеро Ливно (1), Клакар Доњи (1), Корана ријека (1), Косијерово (1), Криваја, Завидовићи (5), Лашва, Горажде (8), Лим река (1), Лопари (1), Лукавица (1), Неретва (2), Нови Град (6), Ново Село, река Босна (1), Опузен (1), Ортијеш (2), Отока (1), Пилета (1), Полој (1), Река Уна (28), Слобоштина (бунар, 3), Славонски Брод (3), Славонски Шамац (13), Сутјеска (1), Трнићи (1), Увац (1), Винац (1), Загреб (1), Жељовачка река (4).
У школама је ликвидирано 235 Срба, по 118 женског и 117 мушког пола, и то: Челебић (218), Шурманци (15), Ритешић (1) и Отоци (1).
У дечијим логорима пописано је 1.218 умрлих и убијених и то 641 дечака и 577 девојчица, и то: дечијем прихватилишту Загреб (166), Јастребарском (133) и у Сиску (919).
На принудном раду је умрло и ликвидирано 158 лица, у томе 141 мушког и 17 женског рода. Највише је пописано у Немачкој (45) и на непознатој локацији (25), а страдало се широм Европе: у Грчкој, Италији, Естонији, Норвешкој…
Приликом депортација је ликвидирано и умрло 2.007 Срба, и то 1.068 мушког и 939 женског рода. Мала разлика у броју по полу последица је великог броја деце у овом укупном броју. На пример, у Бајиној Башти Немци су убили 28 деце, све млађе од 13 година. Усташе су при депортацији убиле 68 деце у Бјеловару, 6 у Дапчевици, 66 у Дарувару, 23 у Дерези (и 13 пунолетних), у Дубрави Носовачкој 62 (само једна девојчица старија од 10 година), у Гарешници 89 деце, у Грубишном Пољу 169 детета (и 59 одраслих), у Новској 40 детета (и 8 одраслих), у Пакрацу 57 деце (и 33 одраслих), у Подравској Слатини 33 деце (и 15 одраслих), у Славонији 85 деце (и 14 одраслих), у Славонској Пожеги 204 деце (и 64 одраслих), и у још много депортација.
У збеговима је ликвидирано или умрло 3.047 Срба, у томе 1.819 мушког и 1.228 женског пола. Навешћемо најмасовније ликвидације. У Бастачком Долу Муслимани су ликвидирали 44, у чему само 3 пунолетних и 41 дете млађе од 12 година. У збеговима у Грмечу 1941 године ликвидирано је 23 деце и 4 одраслих. У 1942. години, на планини Грмеч усташе су побиле 19 Срба, међу којима 2 деце. У 1943. години Муслимани су побили 293 детета узраста до 12 година, и још 55 малолетних и 81 пунолетних. У 1944. години Немци и усташе су ликвидирали још деветоро деце на планини Грмеч. У збеговима на Козари усташе су побиле 1.296 лица, у чему 722 млађих од 18 година. Муслимани су у збегу Козила ликвидирали 47 деце узраста до 13 година и 6 одраслих. У збегу у Осјеченици Муслимани су ликвидирали 44 деце и једну одраслу особу. На Шатор планини Муслимани и Немци 1943. године убили су 36 деце и 5 одраслих. У збегу Шума Локвице Муслимани су 1944. године убили 22 детета узраста до 15 година.
Више од 10 Срба је страдало на 1.585 локација, на којима је укупно ликвидирано 139.318 лица, а што је 90,7% од пописаног броја страдалих. Прилажемо табелу 200 локација у којима је у збиру страдало 96.776 лица, што је 63% од укупног броја страдалих Срба у БиХ.
- 1. Муслимани
Према расположивим подацима, Муслимани су погинули из 2.639 насеља у БиХ. У томе је 739 насеља изгубило више од 10 Муслимана, те можемо претпоставити да је извршено преко 500 масовних злочина над овим народом, где су највећи део извршили четници, али има и насеља у којима су злочине извршиле и друге оружане формације.
Прилажемо списак 350 насеља која су имала највећи број страдалих Муслимана у Другом светском рату, а рођених у тим насељима.
Укупно, у Другом светском рату, пописано је 33.067 Муслимана, у томе 25.915 мушког и 7.152 женског рода. Млађих од 18 година страдало је 8.425, а млађих од 14 година 5.632 (3.194 дечака и 2.438 девојчица).
Укупан број жртава рата био је 7,1 хиљада у 1941. години, повећан је на 9,2 хиљаде у 1942. години, па је опадао до краја рата на 7,7 хиљада у 1943. години, 5,3 хиљаде у 1944, и 3,8 хиљада у 1945. години.
У директном терору укупно је страдало 20,5 хиљада Муслимана, и то 5,9 хиљада у 1941. години, 7,6 хиљада у 1942. години, 4,8 хиљада у 1943. години, 1,4 у 1944, и 0,8 хиљада у 1945. години.
Пописане су и жртве издвојених врста директног терора, те је у цркви ликвидирано двоје Муслимана, бачено у јаме 67, у реке 49, а двоје деце умрло је у дечијим логорима.
Пошто су Муслимани, као и Срби, били жртве масовних покоља, у избеглиштву је страдало 92, у збеговима је страдало 27, од болести је умрло 10, од глади и зиме 11, а од устаника је убијено 137 лица.
У НОБ-у је страдало 6,4 хиљада Муслимана. До 1944. године број је био у наглом порасту, од 126 у 1941, 425 у 1942, 1.487 у 1943, 2.241 у 1944. години, а у 1945. години број је смањен на 2.075 лица.
Приликом борби и бомбардовања погинуло је 2,4 хиљада Муслимана, и то 256 у 1941, 334 у 1942, 710 у 1943, 827 у 1944 и 314 у 1945. години.
У логорима је умрло или убијено 1,1 хиљада муслимана, а у затворима 287 лица.
У ратном заробљеништву умрло је 252 Муслимана са прилично равномерном динамиком по годинама – око 50 сваке године.
У Априлском рату страдало је 141 Муслимана, од заосталих мина и бомби 3, на принудном раду 52, при депортацији 59 а непознато је како је страдало 1.544 лица.
На крају, прилажемо и списак 488 локација где је страдало више од 10 Муслимана у Другом светском рату.
- 1. Јевреји
У Другом светском рату страдали су Јевреји из 118 насеља у БиХ. Пошто је ово релативно мали број насеља, прилажемо податке о погинулим Јеврејима из свих ових насеља.
Од укупно пописаних 11.455 Јевреја, 5650 било је мушког а 5.805 женског рода. Млађих од 18 година убијено је 2.124 лица, а млађих од 14 година 1.496 лица (770 дечака и 726 девојчица).
У логорима је ликвидирано 94% Јевреја рођених у БиХ, највише у Јасеновцу, Ђакову, Старој Градишки, Аушвицу и Јадовну. Највећи број убистава у логорима догодио се 1941. (1,6 хиљада) и 1942. године (8,5 хиљада).
Након логора, највише Јевреја је страдало у директном терору: укупно 410, у чему 216 мушког и 194 женског пола. Највећи број убијених у покољима био је у 1941. години (203), и у 1942. години (129).
У НОБ-у је погинуло 105 Јевреја, у томе 86 мушког и 19 женског рода, а по годинама: 10 у 1941, 23 у 1942, 33 у 1943, 29 у 1944. и 10 у 1945 години.
У дечијим логорима је умрло по четири дечака и девојчица. У јаме је бачено (не рачунајући Јадовно) 4 Јевреја. На принудном раду су умрла двојица, а при депортацијама петоро Јевреја.
- 1. Хрвати
Хрвати су страдали у 1.318 насеља, према месту рођења. У томе је 148 насеља са више од 10 погинулих, те овде прилажемо списак 150 насеља са највише страдалих Хрвата у БиХ.
Укупно је страдало 6,9 хиљада Хрвата рођених у БиХ, у томе 5,5 хиљада мушког и 1,3 хиљада женског рода. Млађих од 18 година страдало је 1,1 хиљада, а млађих од 14 година 577, у чему 332 дечака и 245 девојчица.
Највише Хрвата страдало је у директном терору, њих 2,9 хиљада, у томе 2,3 хиљаде мушког и 0,6 хиљада женског рода. У 1941 години страдало је укупно 0,2 хиљаде, у 1942 1,1 хиљада, у 1943 0,7 хиљада, 0,5 хиљада у 1944 и 0,2 хиљаде у 1945 години.
У НОБ-у је погинуло 1.532 Хрвата и то 25 у 1941, 121 у 1942, 374 у 1943, 480 у 1944, и 532 у 1945. години.
Приликом борби и бомбардовања страдало је 1.117 Хрвата, по растућој динамици до 1944. године.
У логорима је убијено или умрло 417 Хрвата, у затворима 150, у заробљеништву 112, а за 442 особе је непознат узрок смрти.
У Априлском рату убијено је 97 Хрвата, од партизана двоје, а од устаника њих 52.
Од заосталих мина страдало је 6 Хрвата, бачено је исто толико у реку, 3 је бачено у јаму и по један је ликвидиран у цркви и у школи.
У избеглиштву је умрло 4, у збеговима 4, од болести 2 и од глади и зиме једна особа.
Постоји 106 локација на којима је страдало десет и више Хрвата, те су та места овде сва приказана.
- 1. Роми
У Другом светском рату страдали су Роми рођени у 127 насеља, тако да овде прилажемо списак свих насеља.
Укупно је пописано (и од аутора дописано) 1,7 хиљада страдалих Рома, у томе хиљаду мушког и 657 женског пола. Млађих од 18 година убијено је 721, а млађих од 14 година 567, у томе 358 дечака и 209 девојчица.
У НОБ-у је погинуло 55, у директном терору 263, приликом борби и бомбардовања 25.
Више од половине Рома ликвидирано је у Старој Градишки и Јасеновцу. Релативно велики је удео, скоро једна петина, погинулих за које није утврђено место погибије. На основу насеља одакле су, и чињенице да је већина из тих насеља ликвидирана у једном од ова два логора, можемо претпоставити да су и они ликвидирани у тим логорима.
За Роме побијене 1944. године нејасно ми је како су уопште до тада остали живи, и то локацијски близу логора Стара Градишка и Јасеновац, а када се има у виду да су усташе ликвидирале највећи број Рома из Хрватске још 1942. године.
- 1. Остали
Страдање осталих народа, Словенаца највише, има сличне карактеристике као страдање Хрвата, јер се већим делом ради о католичким досељеницима у БиХ након 1878. године (Чеси, Словаци…).
Од укупно 725 страдалих, мушког рода је 581 а женског 144. Међу њима било је 64 млађих од 18 година, а 18 млађих од 14 година, 10 дечака и 8 девојчица.
Динамика страдања је била растућа до 1944 године, од 87 у 1941, 130 у 1942, 150 у 1943, 230 у 1944. и 128 у 1945 години.
Највише је страдалих у директном терору – 229, затим у НОБ-у 205 особа. У логорима је страдало 98 особа, приликом борби и бомбардовања 54, у затворима 38. У Априлском рату је погинуло 11 мушкараца.
Узрок смрти је непознат код 65 особа.
- 2. Закључак
Претходно изложеним подацима недостају подаци о убицама/злочинцима, како би разумевање страдања становништва БиХ током Другог светског рата било потпуно. То значи да би осим броја погинулих убица (усташа, четника, Муслимана, Немаца, Италијана, Козака, савезника…), требало да се израчуна и колико су које од војних и паравојних формација убиле становника БиХ током Другог светског рата.
Где је то могуће, податке би требало допунити тачним данима и месецима злочина, борби и бомбардовања, како би се број погинулих довео у везу са акцијама, операцијама, државним одлукама…
Потребно је и упоредити податке о страдалима са подацима о броју становника по насељима и вероисповести из 1931. године. Аутор има само другу пописну књигу „Присутно становништво по вероисповести“, где су подаци о становништву на нивоу општина, али не и насеља. Таквим поређењем дошли би смо до показатеља релативног страдања насеља, док смо овде приложили само апсолутне податке.
Списак жртава требало би допунити неуписаним лицима док има рођака и сведока које би потврдиле постојање жртава.
На основу овде приложених података, а уз адекватно историјско знање (аутор није историчар, нити има амбицију да то постане), требало би написати објективну хронологију догађаја у Другом светском рату.
Државни документи независне Хрватске потребни су да се објасни размера створене мржње која је довела до покоља у овом рату. Социјалне и економске анализе тадашњег стања у краљевини Југославији потребне су да се разуме мржња код маса као и код извршиоца масовних злочина.
Други светски рат био је увертира/припрема за други грађански рат у Босни и Херцеговини 1992-1995 године. На основу података о страдалима у овом новијем грађанском рату можемо закључити да је спречено понављање геноцида над Србима, јер је број погинулих значајно смањен. Код Хрвата је такође број страдалих смањен (уколико укључимо усташе у број страдалих у Другом светском рату), док је број страдалих Бошњака био већи него у првом грађанског рату, у време Другог светског рата.
- 3. Извори података и литература
- Дефинитивни резултати пописа становништва од 31.3.1931, књига друга: „Присутно становништво по вероисповести
- Муса Сњежана „Размештај насеља у БиХ“. (www.academia.edu)
- Музеј жртава геноцида у Београду
- United States Holocaust Memorial Museum (www.ushmm.org)
- Војни архив: www.znaci.net
- Чекић Смаил „Геноцид над Бошњацима у Другом свјетском рату“, Сарајево 1996.
Додатак: Број страдалих цивила по националности, општинама и годинама
Плаво: Срби, Зелено Муслимани (Бошњаци), Црвено Хрвати
1941
1942
1943.
1944.
1945.
