IZVOZ I UVOZ AGRARA SRBIJE

Suficit u agraru

Srpski agrar prihodovao je ukupno 3,2 milijarde evra od izvoznih poslova u protekloj godini, a ostvareni suficit iznosi 1,7 milijardi dolara. Tradicija da se izvoze uglavnom proizvodi iz nižih faza prerade i sirovine za proizvodnju hrane

 

Srbija je prošle godine od izvoza poljoprivrednih proizvoda prihodovala 3,2 milijarde dolara, što je predstavljalo rast od 11,9 odsto u odnosu na 2015. Vrednost uvoza u istom periodu bila je 1,4 milijarde dolara, što je za 10,7 odsto manje nego pre dve godine, podaci su Rubličkog zavoda za statistiku. Naša zemlja najviše je izvozila žitarice, voće i povrće, dok je uvozila kafu, čaj, začine, duvan i smrznuto svinjsko meso. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2016. godini ima rast od 39,7 odsto i iznosi 1,7 milijardi dolara. Karakteristika agrarne robne razmene Srbnije sa svetom, kada je hrana u pitanju,  je da se izvoze sirovine za proizvodnju hrane, odnosno proizvodi iz nižih faza prerade, a dok se veoma često uvozi i ono što može u Srbiji da se proizvede. Izvoz agara Srbije poslednjih godina u ukupnom izvozu Srbije učestuvje sa 23 do 25 odsto, a u ukupnom uvozu učestvuje sa oko osam do deset odsto

Najznačajniji proizvod agrarnog porekla u izvozu u 2016. godini bio je merkantilni kukuruz u vrednosti od 346 miliona dolara i sa učešćem u ukupnom izvozu od 1,5 odsto. Tu su i cigarete od duvana, u vrednosti od 277 miliona dolara, pa zamrznuta malina, čija je vrednost bila 248 miliona dolara, merkantilna pšenica – 134 miliona dolara, jabuke, šećer i šećerna repa. Kada je reč o uvozu, tradicionalno dominira grupa „nekonkurentnih“ proizvoda. To su sirova kafa, banane, pomorandže, ižiljeni duvan za cigarete, cigarete, zamrznuto svinjsko meso. Najznačajniji partneri poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije su EU, zemlje zapadnog Balkana, CEFTA i Rusija. Pomenuta tržišta u periodu januar-novembar 2016. godine imaju udeo u ukupnoj srpskoj spoljnotrgovinskoj razameni hrane od 89 odsto. U ukupnom izvozu učešće je 97 odsto, a u uvozu 72 odsto.

Trgovina sa EU

Od 2001. godine Srbija ima pozitivan spoljnotrgovinski saldo u razmeni sa EU. Suficit u razmeni ima tendenciju rasta iz godine u godinu, tako da je sa 170 miliona dolara iz 2001. godine povećan na milijardu i po dolara u 2014. godini. Kada je reč o izvozu, EU je poslednjih godina zastupljena sa 47 do 51 odsto, dok je uvoz između 40 i 60 odsto. U 2016. godini, na tržištima članica EU izvoz je iznosio 1,4 milijarde dolara, a uvoz je bio 846 miliona dolara.

Obećanja i neostvarene želje

Sa zemljama CEFTA, u 2016. godini Srbija je imala izvoz u vrednosti od 1,2 milijarde dolara, od čega poljoprivredi pripada 39 odsto. Istovremeno, vrednost uvoza je bila 126 miliona dolara, a agrar ima procenat od devet odsto. Postojeći sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom, Srbija ne koristi nedovoljno, s obzirom na značajne oscilacije u svojoj poljoprivrednoj proizvodnji, a ne koristi ni kapacitete kojima raspolaže u prerađivačkoj industriji. To je nedovoljno iskorišćena prilika poljoprivrede Srbije da poveća izvoz i poboljša svoju ukupnu efikasnost u poslovanju agrara. Između Srbije i Rusije 2016. godine je ostvarena ukupna razmena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 334 miliona dolara. Vrednost izvoza bila je 321 miliona dolara, a uvoza 42 miliona dolara. Svake godine kreatori agrarne politike Srbije ističu da će taj izvoz u Rusiju biti najmanje 500, pa će stići i 700 miliona dolara. To su poslednjih godina bila samo prazna predizborna obećanja i neostvarene želje politički-ekonomskih oligarha vladajućea partije.

U bilansu razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u vremenu januar-novembar 2016. godine ostvarena je vrednost izvoza od 2.921 miliona dolara, što predstavlja rast od 11,2 odsto u odnosu na rezultate iz istog perioda u 2015. godini, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 21,4 odsto. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 1.253,1 miliona dolara je 11,3 odsto manja od ostvarenog u periodu januar-novembar 2015. godine, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 7,2 odsto. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu januar-novembar 2016. godine, ima rast od 32,5 odsto i iznosi 1.667,9 milion dolara, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 233,1 odsto. Posmatrano po odsecima SMTK, u izvozu dominiraju robne grupe: voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 742,3 miliona dolara, i sa učešćem od 5,4 odsto u ukupnom robnom izvozu i žita i proizvodi na bazi žita, u vrednosti od 627,3 miliona dolara, sa učešćem od 4,6 odsto u ukupnom robnom izvozu i ostvarenim suficitom od 553,9 miliona dolara. Po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su odseci: voće i povrće sa vrednošću uvoza od 268,5 miliona dolara, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1,5 odsto i sa suficitom u razmeni od 473,8 miliona, kao i kafa, čaj, kakao i začini u vrednosti od 171,7 miliona, sa učešćem u ukupnom uvozu od jedan odsto. Najznačajniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu, tokom perioda januar-novembar 2016. godine su: kukuruz merkantilni u vrednosti od 299 miliona dolara, cigarete od duvana u vrednosti od 261 milion, malina zamrznuta u vrednosti od 229 miliona, pšenica merkantilna u vrednosti od 129 miliona, jabuke sveže u vrednosti od 108 miliona i šećer od šećerne repe rafinirani u vrednosti od 108 miliona dolara.

Rast izvoza u tranzicionom vremenu

Poljoprivreda Srbije nije imala koncept izvozno orijentisanog sektora privrede ni u bivšoj SFRJ. Preko 50 odsto svoje proizvodnje plasirala je na tržiša bivših republika. Spoljnotrgovinsku razmenu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije u periodu pre ulaska u tranzicioni proces karakteriše prosečno ostvarena vrednost izvoza u visini od oko 400 miliona dolara, sa dostignutim udelom u izvozu privrede do 25 odsto, prosečno ostvarena vrednost uvoza od 460 miliona dolara, sa udelom od oko 10 odsto u ukupnom robnom uvozu privrede. Realizovane rezultate spoljnotrgovinske razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, u pomenutom periodu, karakteriše i deficit od 60 miliona dolara, sa stopom pokrivenosti uvoza izvozom od 87 odsto.

 

U tranzicionom periodu, permanentnim rastom izvoza i pored veoma stabilnog uvoza, bilans razmene se sistematski popravlja. Najznačajniji partneri poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije su pored zemalja EU i zemalja zapadnog Balkana (CEFTA) potpisnice multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini kao i tržište Ruske Federacije sa kojom Srbija ima bilateralni sporazum o liberalizaciji trgovine. Pomenuta tržišta, u periodu januar-novembar 2016. godine, imaju udeo u ukupnoj srpskoj spoljnotrgovinskoj razmeni hrane od 89 odsto, od čega u ukupnom izvozu njihovo učešće je 97 odsto, a u ukupnom uvozu njihovo učešće iznosi 72 odsto.

Od 2001. godine Srbija ima pozitivan spoljnotrgovinski saldo u razmeni sa EU. Suficit u razmeni ima tendeciju rasta iz godine u godinu, tako da je sa 170 miliona dolara iz 2001. godine, povećan na 1.505 miliona u 2014. godini. U strukturi izvoza poljoprivrede Srbije, EU je poslednjih godina zastupljena sa 47-51 odsto, dok je u strukturi uvoza učešće EU u rasponu između između 40-60 odsto. U periodu januar-novembar 2016. godine na tržištima članica EU izvoz je izneo 1.390 miliona dolara, uvoz 754 miliona, uz pozitivan saldo u visini od 636 miliona dolara.

Bilans razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije sa zemljama CEFTE u periodu januar-novembar 2016. godini pokazuje da je ostvaren izvoz u vrednosti od 1.145 miliona dolara, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu poljoprivrede od 39 odsto. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 112 miliona ima učešće u ukupnom uvozu poljoprivrede od devet odsto. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u pomenutom periodu iznosi 1.033 miliona dolara.Postojeći Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, Srbija ne koristi dovoljno i adekvatno s obzirom na značajne oscilacije u svojoj poljoprivrednoj proizvodnji, kao i kapacitete sa kojima raspolaže u prerađivačkoj industriji. Prema dosadašnjim ostvarenim rezultatima u spoljnotrgovinskoj razmeni, saradnja se može okvalifikovati kao nedovoljno iskorišćenom prilikom poljoprivrede Srbije da poveća i dinamizira svoj izvoz i poboljša svoju ukupnu efikasnost u poslovanju agrara. U periodu januar-novembar 2016. godine ostvarena je vrednost ukupne razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda izmađu Srbije i Ruske Federacije u visini od 334 miliona dolara. Ostvarena je vrednost izvoza od 278 miliona dolara (ima udeo u ukupnom izvozu agrara skromnih 10 odsto); uvoz u visini od 36 miliona (sa udelom u ukupnom uvozu agrara od tri odsto, i sa suficitom od 262 miliona dolara.

B. Gulan