Državna zemlja i strani kupci

Србија није спремна преговоре!

У време потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању оптимистички се веровало да ће Србија моћи да испуни све услове за улазак у ЕУ и, између осталог реши питање власничких односа у погледу пољопривредног земљшита. Србија јединствен случај, јер представља једину земљу која се обавезала, на либерализацију тржишта пољопривредног земљишта пре уласка у ЕУ. Поред наступања неповољних економских ефеката финансијске кризе, Србија неће бити спремна за тај процес 1.9. 2017. године

 

Пољопривредни сектор у Републици Србији био је под утицајем великих промена у окружењу у периоду од краја деведесетих година ХХ века до данас, а нарочито негативне ефекте имала је неадекватна приватизација пољопривредних комбината. Честе измене правних оквира, указују на чињеницу да се још увек нису стекли услови за несметану продају пољопривредног земљишта, како домаћим лицима, тако и страним правним и физичким лицима. У време потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању оптимистички се веровало да ће Србија моћи да испуни све услове за улазак у ЕУ и, између осталог реши питање власничких односа у погледу пољопривредног земљшита. Србија је у том смислу јединствен случај, јер представља једину земљу која се обавезала, на либерализацију тржишта пољопривредног земљишта пре уласка у ЕУ. Поред наступања неповољних економских ефеката финансијске кризе, Србија неће бити спремна за тај процес 1.9. 2017. г.

У Србији по попису има 631.122 пољопривредних газдинстава. Од тога је 628.555 породичних домаћинстава и 2.567 (или 0,4 одсто) газдинстава правних лица и предузетника. Пољопривредом се у Србији бави око два милиона становника.Треба израчуна степен приуштивости пољопривредног земљишта домаћем становништву и изврши поређење са коефицијентом приуштивости пољопривредног земљишта Србије пољопривредницима из ЕУ. Ово је битно имајући у виду иницијативе представљене у Европском парламенту у циљу спречавања тзв. отимања земље. Међутим, за неке од најважнијих правних претпоставки либерализације тржишта пољопривредног земљишта представљају проблеми у реституцији, у вези са приватизацијом некадашњих друштвених предузећа. Честе су ситуације у којима је власницима враћено земљиште, односно имају решење о враћању, али то никад није спроведено кроз земљишне књиге или су та лица сада уписана као корисници на државном земљишту.  У том процесу неуређени имовинско-правни основи представљају велики ризик.

Закон о изменама и допунама закона о предузећима из 2002.г. ограничио је могућност располагања имовином правних лица са већинским друштвеним капиталом, који су били субјекти приватизације. Додатни проблем представља питање задружне својине, обзиром да раније важећи прописи нису били у потпуности спроведени нарочито у делу разграничења државне и задружне имовине. Тек доношењем Закона о задругама  (“Службени гласник РС“, бр. 112/15) стекли су се услови да се адекватно изврши упис промене власништва у складу са Законом о претварању друштвене својине на пољопривредном земљишту у друге облике својине, а на основу захтева задруге, имаоца права на земљишту за које постоји валидни доказ о стицању теретним правним послом. То је значајно, јер се у 20 % постојећих задруга појављују нерешени проблеми својине.

Промена власништва над друштвеним капиталом, неминовно је условила и промену правне форме, али не и промену права својине над имовином друштва која је стечана пословањем, односно права коришћења над државним пољопривредним земљиштем, што је утицало на нејасноће у дефинисању права коришћења земљишта у приватизованим пољопривредним комбинатима. Закон о приватизацији из 2014. године је орочио приватизацију друштвеног капитала на 31.12.2015. године и предвидео отварање стечајног поступка по самом Закону за сва предузећа која послују већинским друштвеним капиталом, а која до поменутог рока не буду приватизована, тако да је над свим привредним друштвима која су пословала већинским друштвеним капиталом, а нису приватизована до поменутог рока, покренут стечајни поступак. Иако је друштвени капитал престао да постоји 31. 12. 2015.г., због неажурности администрације  воде се и судски спорови, у којима су оштећени не само домаћа већ и страна правна лица. Укупно је приватизовано 149 привредних друштава која се баве пољопривредом, од чега је у 41 друштву због неправилности раскинут уговор о купопродаји друштвеног капитала са купцем. Над већим бројем предузећа код којих је раскинут уговор о приватизацији отворен је стечајни поступак.

Република Србија има обавезу да јемчи мирно уживање својине и других имовинских права стечаних на основу Устава и Закона (Члан 58. Устава), а одговорна је за остваривање и заштиту права грађана, уставност и законитост за својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине (Члан 97. Устава). С тим у вези, код описаног стања ствари, Република Србија не може гарантовати сигурност у стицању и очувању имовинских права странаца.

 

 

Jedan komentar

  1. Поред правне конотације значајно је и поменути случајеве из праксе којих се нисте дотакли а свакако су веома битни.
    Земље као Словачка ( са седам на још четири године), Пољска ( са девет на још три ), Хрватска ( седам година након приступања ЕУ ) увеле су мораторијум над власничком структуром земљишних парцела.
    Мађарска иде корак даље и Уставом трајно забрањује власништво над обрадивом земљом.
    Данска је посебан пример где се у тој земљи не може постати власник уколико немате адекватно образовање и доставите доказ да на сеоском имању живите најмање двадесет и пет година. Поред тога, максимално можете постати власник три стотине хектара.
    Као бастион одбране јавља се министар Недимовић и каже: „Нећемо мењати устав као Мађари да би спречили странце да купују земљиште у Србији, али ћемо заштитити свој државни интерес.“ На основу досадашње праксе просто сам убеђен да ће тако бити. Обичне флоскуле о државном и народном интересу које у реалној сфери показују дијаметрално супротне ефекте.
    И где је ту Србија? Гусла о имагинарним неппријатељима и брани своју политичку стабилност док јој земљишни ресурс постаје власништво страних држављана.
    Штампани и тв медији су зло за овај народ, рекло би се и инернет уколико се не користи у праве сврхе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *