Давно пре расписивања председничких избора (http://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/jagodina-turisticki-centar-srbije/) писао сам о томе како ћу гласати за српског олимпијца Драгана Марковића Палму, уколико се не кандидује и досадашњи председник, Томислав Николић, јер бих онда морао да бојкотујем изборе. И када су ме уверили да се ни један неће кандидовати одустао сам од своје грађанске обавезе да одем до изборног места.
Међутим, појава Белог ме је утврдила у намери да ипак прошетам у заказани термин до изборног места.
Председничка овлашћења су у Србији више протоколарна, а мање представљају стварно вршење власти. Томислав Николић је на таквој функцији достојно представљао Србију у свету, али и у својој земљи, у претходном периоду. Сада можемо да замислимо како ће будући председник представљати Србију у свету.
Александар Вучић је маркантна појава и светским лидерима није пријатно (уколико су мушкарци) када се сликају са овако високим човеком, али је Еди Рама још маркантнији, па њихова висина неутралише појединачне предности које као појединци носе. А у игри је велики план о царинској унији Срба, Албанаца и других народа у Западном Балкану.
Прелетачевић, мимо своје висине има специфичну компаративну предност: белог коња. Сећам се доласка покојног Гадафија на самит несврстаних у Београду 1989. године, када је допутовао са све шаторима и камилама. Сад замислимо председничке посете Прелетачевића са белим коњем.
Долази Бели у Вашингтон, а у авиону је неопходно сместити и коња, како би по изласку дотичног узјахао, па затим сјахао да чује химну Србије (са коњем у позадини заједничке слике са Трампом).
Или, одласка у Москву, где у протоколу посете стоји обавезно време за јахање са Путином негде у околини.
Бели јаше коња и носи прасенце у рукама које, сјахавши, дарива кинеском председнику, пре интонирања химни.
Шта би Немцу или Немици понео, остаје да се види након резултата избора у тој земљи. Различити поклони су у игри.
И тако, Бели распаљује машту, супротно свему шта нам се иначе јавно сервира.