Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Словенији сам посветио један месец живота (игнорисање породице, других обавеза…) а како бих статистички заокружио проучавање Другог светског рата (ДСР), након обраде страдања свих других БЈР.
Основни утисци, осећања приликом посвећеног времена, су ми помешани, па нећу много трошити речи на опис приложених података, нити сам имао амбицију да идем у дубље детаље (највише страдала насеља, релативно по општинама…).
Словенија има разлога да буде поносна на велики отпор пружен фашистичкој окупацији и цепању, веома сличном Србији у ДСР. Међутим, Словенија, уместо тога, слави седмодневни рату у коме се „одбранила од ЈНА“ (каква пропаганда! Па попут Македоније БЈР никада не би ни дошло до сукоба са војском и Србима, али извртање чињеница је ипак Бечка школа). Ово је срамота моје генерације, 1971 годишта, где су родитељи долазили у касарне у Словенију да враћају „децу“ кући, а ЈНА је то немоћно одобрила.
Словенци су, мимо своје воље и жеље, били уз Србе једини непријатељски народ (не рачунајући Јевреје и Роме) фашистичкој коалицији на територији Краљевине Југославије, и претрпели страдање идентично страдању становништва у Србији без аутономних покрајина (по 2,75% од укупног становништва, не рачунајући квислинге и жртве комунистичког терора).
Моје позитивне емоције према Словенији, први пољубац са девојком, Словенком у кампу у Буљарицама, један од најбољих другова у војсци (због кога сам мајку слагао да ми пошаље паре за две авионске карте до Београда како бих равноправно трошио новац на слаткише у посластичарници поред Команде војно-поморске области у Сплиту), официр Оскар Пахоле и још и водник Словенац који ми је дозволио да напустим објекат у Трогиру како бих допутовао у Јагодину пре одслуживања „резерве“, и шта још налази ми се у супротности са подршком албанским рударима из Цанкарјевог дома и признавањем „независности“ Косова међу првима у свету. Људи и политика. Волим Американце, као поштене и наивне, али америчку политику против Срба и Србије никако.
Словенија, дакле, и Словенци имају разлога да буду поносни на своју антифашистичку прошлост у којој је живот изгубило 40 хиљада њених становника (колико је страдало у борби против ЈНА?).
При истом уделу у укупном становништву у Србији је страдало 2,42 пута више становника (96,6 према 40 хиљада). Где су разлике?
Словенци су незнатно више релативно страдали у народно-ослободилачкој борби (НОБ-у): 2,22 пута (17 према 37,8 хиљада). Разлике су огромне по годинама. У 1941 години је у Србији страдало 9,7 пута више бораца, да би у 1942 страдало 1,4 пута више (релативно мање), у 1943 години чак апсолутно више Словенаца (4.197 према 2.658), у 1944 1,62 пута више у Србији, да би у 1945 години 4,5 пута више страдало бораца из Србије (Сремски фронт).
Приликом борби и бомбардовања Србија је 2,75 пута више страдала (6.585 прама 2.394 погинула) како због априлског бомбардовања 1941, тако и због савезничких бомбардовања Београда, Ниша и Лесковца.
У директном терору 4,4 пута је више страдало становништво Србије без АП (29,5 према 6,7 хиљада). При томе је 44,4 пута више страдало у 1941 години (13 према 0,3 хиљада). Значи, први устаници у Србији и сурова одмазда Немаца!
У логорима су релативно више страдали Словенци, јер је 1,6 пута више страдало становништво Централне Србије (11,4 према 7,1 хиљада). Овај податак је много више у „корист“ Словенаца, уколико се из укупног броја искључе убијени Јевреји и Роми у Ц.Србији.
И у затворима су релативно више страдали Словенци, јер је 1,7 пута више страдало становника у Србији (3.635 према 2.150). Ово је у складу са активнијим отпором фашистима у Словенији, у периоду од 1942 до 1944 године.
У заробљеништву је страдало 6,9 пута више становника Ц. Србије, а у Априлском рату 12,5 пута више, што говори о томе да су Срби много више бранили краљевину, као што су и први пружили отпор 1941 године.
Немерљиво веће страдање Словенаца било је услед њихових депортација током читавог трајања рата. Скоро 2,5 хиљада старица, стараца и деце умрло је приликом присилног исељавања у Србију, БиХ и Хрватску, и депортације у логоре у Немачку и Италију.
Приложене четири табеле, без коментара, приказују: (1) број страдалих према узроку смрти по годинама, (2) број страдалих по месту страдања, (3) број страдалих по општини и по узроку, и (4) број страдалих по презимену.
