Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Мотив за писање прилога представља ми изненађење у величини разлике између званичног извоза Србије у Кину (20,2 милиона долара), и увоза Кине из Србије (133,9 милиона долара). Да Кина поштује суверенитет Србије, као и СТО-УНКТАД, па да књижи и увоз руда из КиМ, било ми је познато. Али, „искочила“ ми је вредност увоза цигарета из Србије у 2015 години у износу од 65 милиона долара, испред руда и гвожђа и челика.
Да не мешамо у целу причу Кину у њеном главном делу (China Mainlend), задржимо се само на подацима о извозу цигарета у Хонг Конг, Кину, и увозу истих из Србије.
Према нашим царинским подацима, извоз цигарета у Хонг Конг, Кину износио је 158,2 милиона долара, од 2012. до 2015. године. При томе је вредност извоза смањена са 59,6 на 53,8 милиона долара, од 2014. до 2015. године.
Царина Хонг Конга је СТО-у пријавила кумулативну вредност увоза цигарета из Србије у износу од 399,7 милиона долара! При томе је вредност увоза повећана са 135,4 милиона долара у 2014. на 161,4 милиона долара у 2015. години.
Разлика између података о српском извозу и увозу Хонг Конга, Кина, износи 241,5 милиона долара, у периоду од четири године!
Ови подаци могу нам објаснити трендове по којима се производња и извоз цигарета из Србије повећавају, док новостворена вредност дуванске индустрије се смањује. Одлив профита кроз трансферне цене.
Ово је уобичајена пракса свих великих компанија у њиховом пословању свуда у свету. Али, до снаге институција земаља њиховог пословања је да ову праксу што је могуће више смање.
Колико је ово, 241,5 милиона долара, велика цифра у односу на годишњи буџет Министарства одбране Републике Србије? И колико би дефанзивног оружја могло да се купи за овај новац. Или да се повећа плата у војсци, па и да се у целини финансира обавезно служење војног рока.
Када се излистају пријављени подаци о увозу из Србије из свих земаља у које је регистрован извоз, долазимо до фантастичне цифре од 505 милиона долара, као разлике између „нашег“ извоза и њиховог увоза у трогодишњем периоду! Највећим делом разлика је направљена у 2015. години (292,8 милиона долара) на основу чега се може претпоставити да је у 2016 години износ изнет из Србије преко трансферних цена (или двојних фактура) износио између 400 и 450 милиона евра. Извоз дувана и производа повећан је са 251,5 милиона долара у 2015 години на 358,8 милиона долара у 2016 години, што је повећање за 42,7%. Да ли су повећани број запослених у Србији и/или њихове зараде у сличном проценту? Или пријављен профит?
Јапан има највећи увоз цигарета из Србије. Да ли је то нешто за нас нешто битно и важно, ако се има у виду да је увозна вредност већа 4 или 5 пута од наше извозне? За разлику од компанија државни органи су кратковиди, јер су заинтересовани само за наплату пореза. Нашима добро дођу наплаћене акцизе, а извоз је растерећен од ПДВ-а и ван интересовања је надлежних, а јапанску државу интересује (као и нашу, када је увоз у питању) што већа вредност увоза ради што већег износа наплаћене царине и других пореских дажбина. А компаније у овој кратковидости далековидо и широковидо профит селе где год пожеле.
